Дрвосјече

С Википедије, слободне енциклопедије
За друге употребе, погледајте Дрвосјече (вишезначна одредница).
Дрвосјече
Активни период1981—1992.
1995—данас
Оснивање1981. (Петровац,  СФРЈ)
Жанр(ови)изворна музика, крајишка музика
Издавачка кућа
Веб-сајтhttps://www.facebook.com/izvornapjevackagrupa.drvosjece.1
Садашњи члановиСрето Мрђа
Никола Мрђа
Никола Маринковић
Никола Стојановић
Бивши члановиМилован Мрђа
Здравко Марјановић
Милан Мандарић
Милан Балабан
Милош Петровић
Милорад Маринковић
Драго Марић
Мирослав Булајић

Дрвосјече (Изворна група Дрвосјече, Вокална група Дрвосјече, Група Крајишника Дрвосјече) јесу српски музички састав, који изводи крајишку народну музику. Састав је настао 1981. године у Петровцу, у Босанској Крајини. Сматра се једним од најстаријих крајишких музичких састава.

Историја групе[уреди | уреди извор]

Пријератне године (1981–1992)[уреди | уреди извор]

Музички састав Дрвосјече настао је 1981. године у Петровцу. Идејни творац, оснивач и први вођа састава био је Милош Петровић из Петровца,[1] иначе рођени Гламочанин. Милош, који је био новинар и културни радник, и који је, између осталог, писао чланке и за Енциклопедију Југославије, био је аутор већине пјесама тадашњих Дрвосјеча.[2] У периоду од 1981. до 1991. године издали су пет музичких албума. Већина чланова групе била је из села Смољана, а остали чланови су били из Петровца, Брестовца, Ведрог Поља. Са почетком рата у БиХ, 1992. године, група прекида са радом.

Послијератне године (1996–данас)[уреди | уреди извор]

Група је обновила рад 1996. године. У почетку су то била окупљања ради извођења наступа пред избјеглим Петровчанима, углавном у Челареву и Дервенти. Потом слиједе наступи на различитим манифестацијама, а 2010. године група обнавља студијски рад и издаје свој први послијератни албум.[3] Након овог албума, група издаје албуме 2011. и 2014. године.[4][5] Након 2010. године састав интензивира свој рад. Поред студијских активности, учествују на бројним манифестацијама, концертима и фестивалима. У овом периоду рада групу готово у потпуности чине Смољанци.

Дрвосјече су оснивачи међународне манифестације "Прва коса Грмеча" у Смољани, код Петровца[6] и суоснивачи културне манифестације "Дринић кроз игру и пјесму" у Дринићу, у општини Петровац.[7]

Естрадна каријера[уреди | уреди извор]

Свој први музички албум Дрвосјече су издале за сарајевски Дискотон, 1981. године. Албум, који је био у формату музичке касете, носио је назив Дрвосјече, а имао је ознаку ДТК-9079. Ова трака је имала једанаест пјесама. На А страни су биле патриотске пјесме, везане за НОБ: Град херој, Ој, Оштрељу, Кад је Тито у Петровцу био, Отаџбина и У Босни се подигнула раја. На Б страни биле су пјесме: Оћеш, мала, бити моја, Лако ти је познати Бјелајца, Аој, моја Драгињо, Мрки доратови, Преко поља тракћу кола и Ој, јаворе.[1]

За Дискотон су Дрвосјече издале и свој сљедећи албум, такође музичку касету. Албум је изашао 1983. године. Албум је имао ознаку ДТК-9173. Ова трака је имала тринаест нумера. На А страни су биле патриотске пјесме: Друже Тито, јагодо из росе, Друг је Тито издо наређење, Ово нам је наша борба дала, Ој, Козаро, ој, Младене, Гроб до гроба, Ој, Каране, команданте први и Рођени смо код Оштрељ планине. На Б страни биле су пјесме: У мом селу крај потока, Сад су жене постале модерне, Кад ја умрем, благо мојој жени, У мом селу, Комшинице из мог села и Мој колега, кад пођем у армију.[8]

Године 1987. за Дискотон издају албум Пјесма о Титу, са седам пјесама, већином патриотских. Албум је имао ознаку ДТК-9402. Касета је имала седам нумера. На А страни су биле пјесме: Пјесма о Титу, Земљо моја поносна и Ово нам је наша борба дала. На Б страни биле су пјесме: Балада о Здравку Челару, Уз моторку и дјевојку фину, Ој, дјевојко из Гламоча града и У мом селу крај потока.[9]

Године 1989. за београдски ПГП РТБ издали су музички албум (касету) са девет нумера, под називом Крајишке пјесме. Албум је имао ознаку 501 824, а садржао је углавном народне пјесме, са пар патриотских пјесама. На А страни нашле су се пјесме: Пјесма о командиру, Имам фићу и четири вола, Крајишник сам и крајишко дијете и Пјесма о Миланчићу. На Б страни биле су нумере: Крајишки бећарац, Завичају, Устај, жено, Пјевац коку и Барабинске пјесме.[2]

Свој посљедњи пријератни албум (касету) Дрвосјече издају 1991. године, такође за ПГП РТБ. Албум, који се звао Босно моја, ти земљо јарана, имао је осам пјесама: на А страни – Босно моја, ти земљо јарана, Ој, Гламочу, мјесто најмилије, Нема раја без роднога краја и Ој, Милоше, побратиме мио; те на Б страни – Послао сам своју плавку, Ево теби твога дрвосјече, Мала моја, врућа варенико и Ајде, жено да се подијелимо.[10][11]

Након паузе од готово 20 година, састав издаје албум 2010. године. Албум, под ознаком ЦД029, издају за издавачку кућу Мелодија рекордс, која послује у оквиру медијске куће Дуга. Албум је носио назив Дрвосјече 2010, а имао је 10 пјесама: Дрвосјече, Ђукино врело, Гатара, Грмеч горо, Кућо моја, Жено моја, Коса сиједи, Комшиница, Косац и Огњиште.[3]

Године 2011, такође за Мелодија рекордс, под ознаком ЦД038, издају албум На Петровачкој цести. Албум је имао осам пјесама: Са Грмеча, На Петровачкој цести, Пјесма о Или, Ој, дјевојко, Родном крају, Не бој ми се, драга, Ој, барабо и Рођени смо код Оштрељ планине.[4]

Године 2014, опет за Мелодија рекордс, снимају албум Петровачка села. Албум, под ознаком ЦД087, имао је 10 пјесама: Петровачка села, Крсна слава, Ја пијанац и бараба, Ево пјесме, Жељан родног села, Рођендан је теби, Ено брке, Мала и прелџија, Пођи, мала, за мене шофера и Ој, ливадо.[5]

У склопу промоције албума, група је направила неколико студијских музичких спотова.

Осим дискографских издања које имају иза себе, Дрвосјече су чести гости на различитим културним манифестацијама и појединим музичким фестивалима.[12]

Дрвосјече су такође чести гости различитих телевизијских кућа, гдје изводе крајишке изворне пјесме. Имали су наступ на Радио-телевизији Републике Српске,[13] као и велики број наступа на Телевизији Дуга САТ, у емисијама Сврати у завичај[14], Мелодија вам представља,[15] Шоу програм,[16] и Дугино посело,[17] а учествовали су и у новогодишњем програму ове телевизије.[18]

Чланови[уреди | уреди извор]

Садашња постава[уреди | уреди извор]

Бивши чланови[уреди | уреди извор]

Хитови[уреди | уреди извор]

  • Лако ти је познати Бјелајца (1981)
  • Мрки доратови (1981)
  • Рођени смо код Оштрељ планине (1983)

Фестивали[уреди | уреди извор]

Манифестације[уреди | уреди извор]

Дискографија[уреди | уреди извор]

Албуми[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Дрвосјече – Дрвосјече
  2. ^ а б Дрвосјече – Крајишке пјесме
  3. ^ а б Дрвосјече – Дрвосјече 2010 (омот ЦД-а)
  4. ^ а б Дрвосјече – На петровачкој цести (омот ЦД-а)
  5. ^ а б Дрвосјече – Петровачка села (омот ЦД-а)
  6. ^ Дрвосјече, Прва коса Грмеча (блог), 20. јун 2010.
  7. ^ [ https://ba.ekapija.com/news/430845/prva-straparijada-u-opstini-petrovac-drinic-04-i-05-juna Прва "Штрапаријада" у општини Петровац - Дринић, 04. и 05. јуна, еКапија, 17. мај 2011.]
  8. ^ Дрвосјече (1983, омот касете
  9. ^ Дрвосјече – Пјесма о Титу (омот касете
  10. ^ Дрвосјече – Босно моја, ти земљо јарана
  11. ^ Дрвосјече – Босно моја, ти земљо јарана (омот касете)
  12. ^ а б Дринић кроз игру и пјесму, Независне новине, 9. децембар 2019.
  13. ^ Дрвосјече (наступ на Радију РС)
  14. ^ Дрвосјече – Не бој ми се, драга (Сврати у завичај, ТВ Дуга САТ)
  15. ^ Дрвосјече – Дрвосјече (Мелодија вам представља, ТВ Дуга САТ))
  16. ^ Дрвосјече – Свађе мокро, под прозором суво (Шоу програм, ТВ Дуга САТ))
  17. ^ Дрвосјече – Ево пјесме (Дугино посело Ново Горажде 2014)
  18. ^ Дрвосјече – Ој, дјевојко (ТВ Дуга плус)
  19. ^ „"Фестивал крајишке пјесме и смотра фолклора", Службена страница Општине Петровац – Архива, 27. децембар 2019.”. Архивирано из оригинала на датум 08. 06. 2020. Приступљено 08. 06. 2020. 
  20. ^ [ https://www.drinic.rs.ba/arhiva5.htm Службена страница Општине Петровац – Архива, 2012.]
  21. ^ Шести сабор српског пјевања – Војковићи (трећи део), Репортажа Тв Дуга САТ, 6. октобар 2012.
  22. ^ Дрвосјече – Запјевајмо, моја браћо гласно; Грмеч горо – Четврти сабор крајишке пјесме, КНА продукција, 6. август 2019.
  23. ^ „Одржан 7. сабор крајишке пјесме, Општина Дрвар – Званична интернет презентација, 24. август 2018.”. Архивирано из оригинала на датум 08. 06. 2020. Приступљено 08. 06. 2020. 
  24. ^ Да се традиција и култура сачува од заборава: Неколико стотина грађана посјетило “Дринић кроз игру и пјесму”, Српска инфо, 22. децембар 2018.
  25. ^ –Меденом Поље – Босански Петровац, xXBosanskiPetrovacXx, 15. септембар 2013.
  26. ^ „"Дани басе и кромпира" у Смољани, Службена страница Општине Петровац – Архива, 27. децембар 2019.”. Архивирано из оригинала на датум 08. 06. 2020. Приступљено 08. 06. 2020. 
  27. ^ Смотра хране и игара: У Петровцу одржани "Дани басе и кромпира", еКапија, 28. септембар 2011.
  28. ^ „Трећа по реду манифестација "Прва коса Грмеча", Службена страница Општине Петровац – Архива, 27. децембар 2019.”. Архивирано из оригинала на датум 08. 06. 2020. Приступљено 08. 06. 2020. 
  29. ^ Мркоњић Град: 20 година од формирања Другог крајишког корпуса, Глас Српске, 26. мај 2012.
  30. ^ Репортажа ТВ Дуга САТ – Косијада – Смољана, Босански Петровац (2012), ТвВ Дуга Плус Мелодија Рекордс, 12. септембар 2012.
  31. ^ а б Службена страница Општине Петровац – Архива, 2012.
  32. ^ Службена страница Општине Петровац – Архива, 2013.
  33. ^ Босански Петровац – Одржан Велики народни збор на Меденом пољу: Прилика за окупљање Петровчана, Цазин.НЕТ, 11. август 2013.
  34. ^ Коријени – Смољана (ауторска емисија Славише Сабљића)
  35. ^ Службена страница Општине Петровац, 2013.
  36. ^ На Меденом Пољу обиљежена годишњица устанка против фашизма, РТВ УСК, 26. јул 2015.
  37. ^ Лијепе вијести из Здравковог Челарева, Босанскопетровачки вјесник, број 6, јуни 2016.
  38. ^ “Прва коса Грмеча”, Службена страница Општине Босански Петровац, јул 2017.
  39. ^ Прослава Дана устанка против фашизма на Меденом Пољу, Босанскопетровачки вјесник, број 7, јули 2017.
  40. ^ Петровачка дијаспора, Босанскопетровачки вјесник, број 7, јули 2017.
  41. ^ “Дани басе и кромпира 2017”, Службена страница Општине Босански Петровац, септембар 2017.
  42. ^ “Путокази – Дани басе и кромпира Смољана”, Бањалучка хроника, Елта ХД, 12. октобар 2018.
  43. ^ Прва коса Грмеча 2019, Смољана (блог), 6. јул 2019.
  44. ^ Дани басе и кромпира у Смољани, Службена страница Општине Босански Петровац, септембар 2019.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]