Древер
 | |||||||||||||||||
| Порекло | Шведска | ||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| |||||||||||||||||
| Домаћи пас (Canis lupus familiaris) | |||||||||||||||||
Древер је раса паса, кратконоги пас, пореклом из Шведске који се користе за лов на јелене и другу дивљач. Древер води порекло од Вестфалског брак јазавичара, врсте немачког гонича званог Брак. Име расе Древер изабрано је на конкурсу 1947[1].
Изглед
[уреди | уреди извор]Најприметније карактеристике Древера су његово дуго тело и кратке ноге, наслеђене од вестфалске јазавчарке, али као радног пса, ове карактеристике нису преувеличане. Има кратко крзно и било које боје са белим ознакама (али не све беле, што се доводи у везу са могућом глувоћом. Раса има типичне спуштене (висеће) уши пса и дугачак реп. Максимална висина Древера је 38 цм у гребену, што је око 15 цм краће од дугоногог ловачког гонича са телом исте величине. Вестфалски јазавичар је око 2 цм краћи од Древера.
Лов
[уреди | уреди извор]Већина раса са сличним физичким особинама узгаја се за једну сврху, али Древер је узгајан за лов на дивљач великих димензија, и зечеве и срне, и лисице и јелене. Древер је доста издржљив и постао је популаран ловачки гонич за ловце на јелене у северној Норвешкој, Шведској и Финској пошто је промена у законодавству омогућила употребу Древерса у лову на јелене. Срне су високоосетљиве, а гоничи који се користе за њихов лов морају се кретати тихо, посебно у пределима где се у касну јесен може очекивати велики снег. Ово се наводи као разлог за узгој пса средње величине тела, али кратких ногу.
Древер у Шведској се обично држи као ловачки гонич и обично се не налази као кућни љубимац.
Историја и признање
[уреди | уреди извор]Древер је шведска раса која потиче од вестфалског јазавчара (мали гонич за праћење јелена), донет из Немачке у Шведску око 1910. и укрштан са другим гоничима да би се прилагодио „шведском терену и дивљачи“. До 1940-их, 1940. постојале су две различите величине јазавичара, а новинско такмичење је одржано 1947. да би се изабрало ново име за нешто већу сорту; Древер је изабран, од шведске речи древ, која се односи на врсту лова где пси терају дивљач ка ловцу[2]. Древер је тада признат од стране Шведског кинолошког савеза као засебна раса 1947. године[3]. Раса је међународно призната од стране Међународне кинолошке федерације, у Групи 6 гоничи и сродне расе, одељак 1.3, Мали гоничи.
Древер је признат од Канадског кинолошког савеза 1956. у групи паса[4], а 1996. од Уједињеног кинолошког клуба (УКЦ, САД) у својој групи Скентхоунд[5]. Раса је такође препозната по дугачкој листи мањих регистара, група ретких раса, ловачких клубова и интернет регистра предузећа, а промовише се у Северној Америци као љубимац ретких раса. Тренутно га не признају Кинолошки клуб (УК), Аустралијски национални савет за кинологију или Кинолошки клуб Новог Зеланда. Амерички кинолошки клуб тренутно препознаје Древер у свом програму Фоундатион Стоцк Сервице[6].
Здравље
[уреди | уреди извор]У шведској студији осигурања из 2005. 45% Древерса је умрло до 10. године, што је више од укупне стопе од 35% паса који су умрли до 10. године[7].
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ „ŠVEDSKI GONIČ DREVER”. Kinološki savez Republike Srbije (на језику: српски). Приступљено 2024-10-25.
- ^ Clark, Justine; Walker, Paul (2000), Book, house, home, Bridget Williams Books, стр. 195—209, Приступљено 2024-10-25
- ^ „Breed Standards : Drever | United Kennel Club (UKC)”. www.ukcdogs.com. Приступљено 2024-10-25.
- ^ „Drever dogs, information, and breeders in Canada”. CanaDogs (на језику: енглески). Приступљено 2024-10-25.
- ^ „Kennel Club releases revised breed standards”. Veterinary Record. 164 (3): 70—70. 2009-01-01. ISSN 0042-4900. doi:10.1136/vr.164.3.70.
- ^ Ray, Angela G. (1995-03-01). „Calling the Dog: The Sources of AKC Breed Names”. Names. 43 (1): 3—28. ISSN 1756-2279. doi:10.1179/nam.1995.43.1.3.
- ^ Egenvall, A; Bonnett, BN; Hedhammar, Å; Olson, P (2005-09-30). „Mortality in over 350,000 Insured Swedish Dogs from 1995–2000: II. Breed-Specific Age and Survival Patterns and Relative Risk for Causes of Death”. Acta Veterinaria Scandinavica. 46 (3). ISSN 1751-0147. doi:10.1186/1751-0147-46-121.