Древна села северне Сирије
Древна села северне Сирије المدن المنسية | |
---|---|
Светска баштина Унеска | |
Званично име | Древна села северне Сирије |
Место | Limestone Massif, Сирија, Сирија |
Координате | 36° 20′ 03″ С; 36° 50′ 39″ И / 36.334167° С; 36.844167° И |
Површина | 12.290 ha (1,323×109 sq ft) |
Укључује |
|
Критеријум | културна: iii, iv, v |
Референца | http://whc.unesco.org/en/list/1348 |
Упис | 2011. (35. седница) |
Угроженост | 2013 – |
Древна села северне Сирије су група од 40 села (од укупно око 700) груписаних у осам паркова смештених у северозападној Сирији, југозападно од Алепа, и пружају изванредно сведочанство о сеоском животу у касној антици и током византијског периода.
Напуштена у периоду од 8. до 10. века, села која датирају од 1. до 7. века (као што су: Серјила, Ал-Бара, Теланисос, итд.), позната и као Мртви градови Сирије [1], изузетно су добро очувана. Пејзажни и архитектонски остаци стамбених зграда, паганских храмова, цркава (као што је црква Св. Симеона Столпника 475. године у мртвом граду Теланису [2]), цистерни, терми и др. Реликтни културни пејзаж ових села је и важна илустрација преласка из античког паганског света Римског царства у византијско хришћанство. Поједина имања илуструју хидрауличке технике, одбрамбене зидове и планирање римских пољопривредних парцела као сведочанство о мајсторству локалног становништва у пољопривредној производњи.
Напуштено, а данас пусто, подручје мртвих градова некада је обиловало великим бројем просперитетних људи јер је богато маслиницима и било је залеђе великог хришћанског центра, града Антиохије. Градовима и селима недостаје план мреже древних градова, а уместо тога изгледа да су се ова насеља спонтано развила.
После исламског освајања византијског света, политички и демографски центар се из Антиохије сели у Дамаск и овај регион, који је зависио од Антиохије, почиње да опада. Његови становници су се одселили, остављајући за собом дух градова. У одсуству провала или природних катастрофа, ови градови и села су током векова остали изузетно добро очувани. Због тога су од 2011. године уписани на Унескову листу светске баштине у Азији [3]. Међутим, због рата, Унеско је 20. јуна 2013. године одлучио да свих шест места светске баштине у Сирији стави на листу угрожених места светске баштине [4].
-
Bazilika u Qalb Lozeu -
Piramidalni mauzolej u Al-Bari -
Ruševine Serjille -
Deir Seman
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Mrtvi gradovi Sirije Архивирано 2011-08-11 на сајту Wayback Machine
- ^ Crkva Svetog Simeona Stupnika na en.wikipedia.org
- ^ Ancient Villages of Northern Syria na službenim stranicama UNESCO-a
- ^ Syria’s Six World Heritage sites placed on List of World Heritage in Danger na službenim stranicama UNESCO-a