Дрежник (Ужице)
Дрежник | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Златиборски |
| Општина | Ужице |
| Становништво | |
| — 2022. |  473 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 43° 46′ 25″ С; 19° 54′ 27″ И / 43.7735° С; 19.9075° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 506 m |
.svg)  Дрежник Дрежник на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 031 |
| Регистарска ознака | UE |
Дрежник је насеље у Србији у општини Ужице у Златиборском округу. Према попису из 2022. било је 473 становника.
Село се састоји од неколико заселака: Аџићи, Бацетићи, Брђани, Вукотићи, Гавриловићи, Зекавице, Јованетићи, Лазовићи, Марковићи, Матовићи, Милићи, Обућине, Пауновићи, Шмакићи и други.
Дрежник располаже природним и другима потенцијалима за развој сеоског туризма. Поред близине Дрежничке Градине и знамените Потпећке пећине, у селу се налазе Црква Успења Пресвете Богородице и Капела Светог Пантелејмона, као и ОШ „Ђура Јакшић” ИО Дрежник.
Дрежничка Градина
[уреди | уреди извор]Изнад села Дрежника уздиже се Дрежничка Градина, са надморском висином од 932 м, удаљена 13 км од Ужица. Са јужне стране протиче река Велики Рзав која је сврстана у три најчистије реке у Србији, док са северне стране протиче река Ђетиња. Градина је добила назив по остацима древног утврђења, које није археолошки истражено, али поједини стручњаци на основу назива села Дрежника претпостављају да се управо на том месту могао налазити један од утврђених градова у раносредњовековној Кнежевини Србији, који је као Дреснеик (грч. Δρεσνεήκ) поменут у историографском делу под насловом „О управљању Царством”, које је написао византијски цар и писац Константин VII Порфирогенит (945-959), али поводом убицирања тог града постоје и другачије претпоставке, тако да се питање сматра отвореним.[1][2][3][4] На врху Дрежничке Градине такође постоји и историјски споменик подигнут палим борцима из времена Другог светског рата.
Демографија
[уреди | уреди извор]У насељу Дрежник живи 659 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 48,3 година (45,6 код мушкараца и 51,0 код жена). У насељу има 273 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,79.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).
|
| ||||||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Година пописа | 1948. | 1953. | 1961. | 1971. | 1981. | 1991. | 2002. |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Број домаћинстава | 303 | 314 | 344 | 344 | 324 | 294 | 273 |
| Број чланова | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 и више | Просек |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Број домаћинстава | 74 | 86 | 34 | 23 | 34 | 13 | 4 | 3 | 0 | 2 | 2,79 |
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 337 | 89 | 215 | 27 | 6 | 0 |
| Женски | 343 | 33 | 217 | 89 | 4 | 0 |
| УКУПНО | 680 | 122 | 432 | 116 | 10 | 0 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 207 | 94 | 0 | 0 | 71 |
| Женски | 135 | 114 | 0 | 0 | 8 |
| Укупно | 342 | 208 | 0 | 0 | 79 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 2 | 10 | 6 | 1 | 7 |
| Женски | 0 | 0 | 3 | 2 | 0 |
| Укупно | 2 | 10 | 9 | 3 | 7 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 1 | 0 | 1 | 0 |
| Женски | 0 | 0 | 1 | 0 | 6 |
| Укупно | 0 | 1 | 1 | 1 | 6 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 12 | 0 | 0 | 2 | |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 1 | |
| Укупно | 12 | 0 | 0 | 3 | |
Познате личности
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Новаковић 1880, стр. 140, 142.
- ^ Благојевић 1983, стр. 57.
- ^ Ферјанчић 1996, стр. 146-147.
- ^ Loma 2000, стр. 109-110.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Литература
[уреди | уреди извор]- Благојевић, Милош (1983). „Преглед историјске географије средњовековне Србије”. Зборник Историјског музеја Србије. 20: 45—126.
- Loma, Aleksandar (2000). „Serbisches und kroatisches Sprachgut bei Konstantin Porphyrogennetos”. Зборник радова Византолошког института. 38 (1999-2000): 87—161.
- Новаковић, Стојан (1880). „Српске области X и XII века (пре владе Немањине)”. Гласник Српског ученог друштва. 48: 1—151.
- Ферјанчић, Божидар (1996). „Долазак Хрвата и Срба на Балканско полуострво (осврт на нова тумачења)”. Зборник радова Византолошког института. 35: 117—154.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Српска енциклопедија, III/2 (2021): Дрежник
- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
- Сателитска мапа (Wikimapia)[мртва веза]
- Гугл сателитска мапа (Maplandia)
- План насеља на мапи (Mapquest)[мртва веза]
