Дрежница (Огулин)
Дрежница | |
---|---|
![]() Црква Рождества Пресвете Богородице и Споменик палим борцима НОБ-а | |
Административни подаци | |
Држава | Хрватска |
Жупанија | Карловачка |
Град | Огулин |
Област | Горски котар |
Становништво | |
— 2011. | ![]() |
Географске карактеристике | |
Координате | 45° 08′ 10″ С; 15° 05′ 25″ И / 45.136236° С; 15.090409° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 510 m |
Остали подаци | |
Поштански број | 47313 Дрежница |
Позивни број | +385 47 |
Дрежница је насеље у Горском котару, у Републици Хрватској. Припада граду Огулину, односно Карловачкој жупанији. Насељена је скоро искључиво Србима. У време СФРЈ се звала Партизанска Дрежница, јер је током Другог светског рата била јако партизанско упориште.
Географија[уреди | уреди извор]
Дрежница се налази око 36 км југозападно од Огулина.
Историја[уреди | уреди извор]
Срби су се у Дрежници населили у 17. веку. Ту је 1827. године била парохија манастира Гомирје, у којој је службовао као парох Симеон Радуловић.[1] Године 1842, изграђена је православна Црква Рождества Пресвете Богородице, која је у Другом светском рату спаљена, а данас је обновљена. Мијат Стојановић је записао да је предјео доста каменит, али има доста лиепе шуме и њешто плодна земљишта, само мањка умно обдјелавање.[2]
Током Другог светског рата, у Дрежници је био јак Народноослободилачки покрет са седиштем Главног штаба Хрватске и Партизанска болница бр. 7, основана 1942. године. У њој су лечени рањеници са Кордуна, Баније, Лике, Жумберка и Словеније. Тамо се данас налази спомен-костурница. Током рата, Дрежница је имала преко 1.000 жртава.[3][4]
Делови насеља[уреди | уреди извор]
Дрежници припадају засеоци: Таталовићи,Зрнићи, Вукелићи, Радловићи, Николићи, Кракар, Радојчићи, Палице, Локва, Томићи, Трбовићи, Маравићи, Селиште, Понорац и Брезно. Неки од њих су били самостална насеља. Последњи пут су се појавили на попису становништва из 1991. године.
Становништво[уреди | уреди извор]
Према попису становништва из 2011. године, насеље Дрежница је имало 516 становника.[5]
Националност[6] | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. |
Срби | 69 | 79 | 89 | 116 |
Хрвати | 1 | 3 | 7 | 16 |
Југословени | 4 | 12 | 2 | |
остали и непознато | 4 | 1 | 1 | 2 |
Укупно | 78 | 95 | 99 | 134 |
Демографија[6] | ||
---|---|---|
Година | Становника | |
1961. | 134 | |
1971. | 99 | |
1981. | 95 | |
1991. | 78 | |
2001. | 729 | |
2011. | 516 |
Попис становништва 1991. године[уреди | уреди извор]
Насеље | Срби | Хрвати | Југословени | остали | Укупно |
Дрежница | 69 | 1 | 4 | 4 | 78 |
Зрнићи | 80 | 0 | 0 | 0 | 80 |
Вукелић | 34 | 0 | 0 | 0 | 34 |
Томићи | 60 | 1 | 0 | 3 | 64 |
Трбовићи | 103 | 0 | 4 | 0 | 107 |
Кракар | 106 | 1 | 7 | 0 | 114 |
Николићи | 69 | 0 | 0 | 0 | 69 |
Радојчићи | 52 | 1 | 0 | 1 | 54 |
Напомена: Ова насеља су постојала на свим пописима становништва, од 1890. до 1991. године.
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ "Сербски летопис", Будим 1828. године
- ^ Стојановић 2015, стр. 226.
- ^ Partizanska Drežnica (Historijski arhiv u Karlovcu, Zbornik 12, Karlovac, 1982)
- ^ Novossti. com, Приступљено 24. 4. 2013.
- ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 24. 4. 2013.
- ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
Литература[уреди | уреди извор]
- Стојановић, Мијат (2015). Сгоде и несгоде мога живота. Хрватски институт за повијест, Славонски Брод.