Дрекавац (митологија)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Дрекавац
Група митолошко биће, криптид
Подгрупа Криптозоолошка птица,
Криптозоолошки сисар
Подручје  Србија,
 БиХ,
 Црна Гора,
 Хрватска
Станиште планинске и низинске шуме, пећине, обална подручја потока, ријека, бара и мочвара

Дрекавац је биће из митологије Јужних Словена, које је нарочито заступљено у митологији Срба. Вјеровање о постојању овог бића је раширено међу становницима у Србији (од Шумадије до Косова)[1][2], у Босни и Херцеговини, и у Црној Гори. Са њиме су се некада плашила мала дјеца, но касније су ту улогу у народним предањима преузели бабарога и баук.

Етимологија назива[уреди]

Име овог митолошког бића долази од глагола дречати[3]. Ријеч дрекавац се у неким крајевима користи као синоним везан за сове из рода правих сова (лат. Strigidae)[4][5][6].

У неким крајевима се могу пронаћи и други називи за дрекавца, као што су: дрек[4][5], дрекало[4][5], ждрекавац, здрекавац, зрикавац[7] и крекавац.

Опис дрекавца[уреди]

„Ту се, кажу, крије страшно чудовиште дрекавац, које за кишовитих ноћи својом продорном дреком испуњава читав крај.”

— Бранко Ћопић, "Орлови рано лете"[8]

Иако не постоји тачан опис дрекавца, постоје многе верзије његовог описа од којих су се неке задржале до данашњих дана.

Опис дрекавца у митологији и народним предањима[уреди]

У јужнословенској митологији[уреди]

У јужнословенској митологији дрекавац је само један од многих демонa који обитавају у природи. Описује се као мало биће човјеколике грађе са дугим и оштрим канџама на прстима, и великом главом на танком врату[2], које има способност да мијења свој облик. Прекривен је дугим крзном по коме непрестано гази и због тога урла. Његов урлик је јако гласан и звучи као мјешавина вриштања, плача и вучјег завијања. Ово биће својим урликом плаши људе који се касно у ноћи затекну у близини мјеста гдје оно обитава. Такође, дрекавац може својим урликом да оглуши особу. Дрекавац се јако плаши дневне свјетлости и паса[2], и једино се може сусрести ноћу у периоду између поноћи и свитања. Преко дана он борави у својим дубоким јазбинама које копа својим канџама[8]. По јужнославенским предањима дрекавци се најчешће могу срести у прољеће, кад се и друга митолошка бића из легенди појаљују[2]. Дрекавци насељавају јаме, пећине, горе и шуме, а могу се и наћи у близини потока, ријека, бара и мочвара.

У народним предањима[уреди]

„... То ти је нешто, нешто као анђама. ... Нити је куче, нити је вук. Има зубе ки гребени, причали ми старији људи. Борави ту у јаругама и потоцима. Не дај боже да га додирнеш, црно ти се пише. Одма скаче за гркљен. ...”

— опис крекавца (тј. дрекавца) у серији "Село гори, а баба се чешља"

У народним предањима опис дрекавца се знатно разликује од описа у јужнословенској митологији, и постоји неколико различитих интерпретација о томе шта је то дрекавац и како он изгледа.

  • По једном народном вјеровању дрекавац је биће слично вампиру[2], које је материјална манифестација душе умрлог човјека (по неким причама младића), који не може да нађе свој мир након смрти, па излази ноћу из свог гроба и прогања оне који су му згрјешили у животу;
  • По другим предањима дрекавац је материјална манифестација душе умрлог, некрштеног дјетета (што је слично опису други старословенски митолошки бића као што су јауд, нав, некрштенац, плакавац и свирац)[2] које не може да нађе свој мир након смрти, па излази ноћу из свог гроба и обилази кућу својих родитеља;
  • У неким крајевима се вјерује како душе утопљеника или објешених људи могу постати дрекавци, као и особе које нису сахрањене по правилима традиције;
  • У околини Маглаја се сматрало да су дрекавци (дрекови, како их овдје називају) душе погинулих војника које немају мира на оном свијету због почињених гријеха, и ноћу лутају плашећи људе својом дреком[1];
  • У околини Козарске Дубице се сматрало да је дрекавац повампирени покојник који ноћу излази из свог гроба и свјетли у мраку, и да се за њим вуче покров[9][1];
  • У околини Ариља се сматрало да је дрекавац биће са дугим ногама, дугим вратом и мачјом главом[1];
  • У Средечкој Жупи се сматрало да је дрекавац биће са једном ногом, чије очи свјетле као лампа и да виче: "Ви! Ви! Ви!"[10][1];
  • У околини Пријепоља, у Драгачеву и у Лешаку се сматрало да је дрекавац приказа која се ноћу појављивала у облицима разних животиња (нпр. мачке, пса, птице, шареног ждријебета, итд.)[11][1];
  • У Гружи се сматрало да је дрекавац чупаво биће с издуженим, пругастим тијелом вретенастог облика и са великом главом, које ноћу лети и дречи. За ово биће се сматрало да je то душа умрлог некрштеног дјетета[1];
  • У околини Бајине Баште се сматрало да је дрекавац човјеколико биће са козјим ногама[12].

Без обзира о којој се опису ради, за дрекавца се у предањима спомиње да се гласа застрашујућим урлицима сличним дјечјем плачу, вучјем завијању, мекетању јарца, мијаукању мачке или крештању птица[2]. Такође се спомиње да има велике оштре нокте на прстима који су слични канџама. Дрекавац се јако плаши дневне светлости[2], и једино се може сусрести ноћу док се шета по гробљима и шумама у периоду између поноћи и свитања. Најчешће га се може срести у току тзв. "некрштених дана" (тј. у дане од православног Божића до Богојављења)[2] кад је најопаснији по људе. Дрекавац не може бити уништен све док не нађе свој мир.

Према предањима дрекавац напада људе, који се касно у ноћи затекну у близини гробља или шуме, тако што им скочи на леђа и тјера их да га носе на леђима и ходају по цијелу ноћ свуда унаоколо све док се први пијетлови не огласе[13][14]. Уколико се жртва не покори његовим захтјевима, дрекавац је изгребе и почупа својим ноктима. Кад се огласе први пијетлови, дрекавац своју уморну и збуњену жртву одгурне поред пута или шуме и оставије да ондје лежи (опис напада дрекавца на људе је веома сличнан нападу караконџуле).

У неким крајевима се вјерује како је урлик дрекаваца лош знак који најављује смрт неке особе или стоке, избијање рата, или појаву смртоносних, заразних болести код људи или стоке. У неким крајевима се пак вјерује да ако сјена дрекаваца падне на неку особу, да ће та особа обољети од неке неизљечиве болести и умријети. Такође се у неким крајевима вјерује да дрекавци живе у ријекама и врбацима, и да знају заскакати и нападати пролазнике који се нађу ту у близини и одвлачити их у вирове гдје их гуше[15]. Такође се вјерује да дрекавац има способност да се појави у сновима[2], гдје прогања особу која га сања, а понекад зна је и зна давити у сну. У неким мјестима се спомиње да се дрекавац може кретати веома брзо и да може "прећи раздаљину на једној њиви у три корака".

Опис дрекавца из модерног доба[уреди]

„...

  • Унутра спава дрекавац.
  • Је л' то ђаво?
  • Јест'.
  • Је л' он сад спава?
  • Спава. Ако се пробуди, појешће село и све куће попалит'! ...”
    — дијалог из филма "Лепа села лепо горе"

Описи дрекавца који су се појавили у модерном добу се у многоме разлукују од описа дрекавца у јужнословенској митологији или у народним предањима, и често се појављују различите варијације изгледа овог бића од стране свједока који су га наводно сусрели. Међу описима из модерног доба су:

  • Опис у коме је налик на мистериозну звијер сличну псу са дугим репом и прекривену тамним крзном[16];
  • Опис у коме је налик на велику чудну ноћну птицу која испушта застрашујуће крике и лети нечујно кроз ваздух, и има велике очи и лице слично дјечјем са малим, широким носом;
  • Опис у коме је налик на сисара који има тијело мачке, дуги китњасти реп вјеверице и главу медвједа;
  • Опис у коме је налик на сисара који изгледа као комбинација мачке и пса;
  • Опис у коме је налик на сисара који има оштре канџе на предњим ногама и изгледа као комбинација вјеверице и лемура врсте Ај-ај;
  • Опис у коме је налик на сисара који изгледа као комбинација зеца, мачке и пса;
  • Опис у коме је налик на псолику звијер са змијоликом главом, дугим очњацима, и дугим задњим ногама сличним ногама код кенгура[17].

Хронологија сусрета са овим бићем и виђења[уреди]

  • 9. децембра 1992. године у новинама "Вечерње новости" је објављен чланак у ком се наводи како су сељани из мјеста Крвавица код Крушевца пронашли распаднуте остатке непознате животиње. Према њиховим мишљењу радило се о здрекавцу (тј. дрекавцу). Та животиња је била дуга 80 центиметара и сличила је псу. Имала је змијолику главу са дугим очњацима и дуге задње ноге сличне ногама код кенгура[17][18];
  • Крајем 1990-их година у медијима се говорило о томе како се дрекавац појавио на обалама Сребрног језера у близини Великог Градишта и да тамо напада и плаши људе[19];
  • 20. октобра 2003. године у новинама "Глас јавност" је објављен чланак у ком се наводи како је у Тометином Пољу, мјесту испод Дивчибара, непозната звијер слична псу, за коју неки мјештани сумљају да се ради о дрекавцу, у периоду од двије и по године заклала више од 200 оваца. Такође се наводи како су се у том крају ноћу чули непознати застрашујући звукови[16];
  • 17. маја 2008. године у новинама "Вести" је објављен чланак у ком се наводи како је у мјесту Салаш Ноћајски, у близини Сремске Митровице, непозната звијер у периоду од два мјесеца заклала више од 60 оваца и коза, као и више од 100 кокошака и друге перади[20];
  • 6. децембра 2009. године у новинама "Прес" је објављен чланак у ком се наводи како се дрекаваци појавили у мјесту Бурово код Лазаревца[21];
  • 28. марта 2010. године "Вести" су објавиле чланак у ком се наводи како су сељани из Пољаница код Врања убили непознату звијер тешку, како се наводно тврди, 70 килограм за коју неки сумљају да се ради о дрекавцу. Такође се наводи да је ова звјер нападала и убијала стоку[22];
  • 13. маја 2011. године у емисији "Експлозив" на програму "ТВ Прве" је објављен прилог у ком се наводи како се у селу Својново код Параћина ноћу чују језиви крици за које неки мјештани вјерују да их ствара дрекавац. Такође се наводи да су неки мјештани ноћу видјели неку непознату, велику, чудну птицу;
  • 5. октомбра 2011. године у "Независним новинама" је објављен чланак у ком се наводи како се у околини Дрвара ноћу чују језиви крици за које неки мјештани вјерују да их ствара дрекавац. Такође се наводи да је у околици виђено непознато биће прекривено црним крзном, и да је један локални полицајац наводно пуцао у неку непознату животињу[23];
  • 5. септембра 2012. године у новинама "Курир" је објављен чланак у ком се наводи како је у близини мјеста Полача код Книна пронађена распаднута предња нога непознате животиње, која је наводно сличила људској руци прекривеној са тамном длаком. Према мишљењу неких људи радило се о руци од дрекавца[24];
  • 30. септембра 2013. године у новинама "Дневни аваз" је објављен чланак у ком се наводи како се у засеоку Кантари, у селу Горња Драготиња код Приједора, ноћу чују језиви крици за које неки мјештани вјерују да их ствара дрекавац[25];
  • 27. марта 2014. године у новинама "24 сата" је објављен чланак у ком се наводи како се у мјесту Црнча код Дервенте, ноћу чују језиви крици за које неки мјештани вјерују да их ствара дрекавац. Такође се наводи да су неки мјештани ноћу видјели неко непознато биће које се кретало на четири ноге[26];
  • 23. марта 2015. године у новинама "Ало" је објављен чланак у ком се наводи како се у мјесту Корићани код Крагујевца, ноћу чују језиви крици за које неки мјештани вјерују да их ствара дрекавац. Такође се наводи да су неки мјештани видјели неко непознато биће[27];
  • 16. октобра 2015. године у новинама "Курир" је објављен чланак у ком се наводи како је у шуми на падини планине Кукавице код Лесковца, непозната звијер напала и озљедила двоје људи. Такође се наводи да је та животиња испуштала чудне крике[28];
  • 9. марта 2017. године у новинама "Вечерње новости" је објављен чланак у ком се наводи како је у селима Маглајани, Мрчевци и Петошевци у близини Лакташа непозната звијер, за коју мјештани сумљају да се ради о дрекавцу, заклала неколико оваца. Такође се наводи да је та звијер провалила у један голубињак у ком је убила неколико голубова[29].

Могуће објашњење овог митолошког бића[уреди]

Илустрација.
Мапа распрострањености подврсти златног шакала. Зеленом бојом је означена распрострањеност европског шакала (лат. Canis aureus moreoticus)
Илустрација.
Мапа распрострањености евроазиског риса

„Дрекавац је митска измишљотина из забити .... Све је то типично за мале забачене средине које су прошаране вишедесетљетним традицијама - причама о митским бићима које оживљавају свако толико времена .... Сваки крај има своје легенде или чудновату животињу карактеристичну за своје подручје. Ако се ради о дуговјечном миту, свако мало ће се појавити нетко тко ће га освјежити. Такођер, приче о звијерима могу кренути спонтано. Нетко види неку чудни животињу и онда крену приче.”

— Драго Плечко (хрватски алтернативац и истраживач рубних научних дисциплина), о дрекавцу у свом интервју из 2011. године за "Dnevno.hr"[30]

Постоји неколико могући објашњења овог митолошког бића:

  • Што се тиче случајева у којима се наводи да је дрекавац давио људе у сну ради се о појавама везаним за парализу сна;
  • Што се тиче непознати звукова, који се чују ноћу, могућа објашња су звукови које производе:
    • европска црвена лисица (лат. Vulpes vulpes crucigera) - подврста црвене лисице која настањује подручје Балкана;
    • европски шакал (лат. Canis aureus moreoticus) - подврста златног шакала која настањује подручје Балкана;
    • кукувија дријемалица (лат. Tyto alba guttata) - подврста кукувије која настањује подручје Балкана;
    • или букавац небоглед (лат. Botaurus stellaris) - врста птице која настањује подручје Балкана[31];
  • Што се тиче сусрета са дрекавцом и виђењима могуће објашње су:
    • У случајевима гдје је описан као звијер слична псу, могућа објашња су:
      • европска црвена лисица,
      • европски шакал[16],
      • пси луталице,
      • или крижанаци између пса и европског шакала;
    • У случају гдје је описан као непозната ноћна птица, виђена у селу Својново, могуће објашње су врсте сова које настањују подручје Балкана, од којих је најближа овом опису кукувија дријемалица;
    • У случају распаднутог трупла непознате животиње, пронађеног у мјесту Крвавица, се радило о труплу европске црвене лисице;
  • Што се тиче случајева у којима се наводи да је дрекавац нападао и убијао стоку могуће објашње је да се радило о нападима које су могли учинити:

Иако нема доказа о постојању дрекавца, још увијек постоји одређен број људи који и даље вјерују у постојање овог митолошког бића[32][33][34].

У популарној култури[уреди]

У књижевности[уреди]

У нашој домаћој књижевности се могу пронаћи нека дјела у којима се спомиње дрекавац.

У музици[уреди]

  • Српски рок-метал бенд Хорор Пикник је објавио 2013. године пјесму под именом "Дрекавац".
  • Такође мизички састав С.А.Р.С. је у склопу свог албума "Иконе поп културе" (из 2014. године) објавио пјесму под именом "Дрекавац".

У позоришним дјелима[уреди]

Дрекавац се спомиње у истоименој драмској представи ауторке и сценаристкиње Маје Тодоровић, и у режији Милене Павловић[35].

У филмовима и серијама[уреди]

  • У домаћим кинематографији дрекавац се спомиње у филмовима "Лепа села лепо горе" и "Орлови рано лете", и у кратком хорор филму/мјузиклу хрватског режисера Ивана Мокровића "Дрекавац" из 2014. године[36]. Такође дрекавац се спомиње у 42. епизоди серије "Село гори, а баба се чешља".
  • У јапанској аниме серији "Lord Marksman and Vanadis" (јап. 魔弾の王と戦姫 | Madan no Ō to Vanadīsu), базираној на истоименом роману јапанског аутора Тсукаса Кавагучија, се појављује лип по имени Дрекавац (јап. ドレカヴァク | Dorekavaku), који је у овој серији један од главни антагониста. У серији је приказан као ниски старац са деформисаним лицем у бијелом плашту који је уствари бесмртни демон прерушен у старца.

У друштвеним играма и у видео-играма[уреди]

У друштвеним играма[уреди]

  • У српској карташкој игри "Извори магије" постоји око двадесетак различити карата на којима се појављује дрекавац[15].
  • У "Dissension" сету стратешке карташке игре "Magic: The Gathering", постоји карта на којој се појављује дрекавац у виду чудновате звјери[37].
  • Такође дрекавац се појављује у друштвеној игри "Pathfinder Roleplaying Game" у виду унакажене звијери која је способна да се претвори у облак магле[38].

У видео-играма[уреди]

  • У видео-игри "Diablo 3" дрекавац се појављује у виду велике распаднуте животиње са жутом ауром, која предводи крдо чудовишни животиња.
  • У видео-игри "Devil May Cry" дрекавац се појављује у виду моћног, брзог, човјеколиког демона са јарко-црвеном маском на лицу, који је наоружан са мачевима и има способност да се телепортира.
  • Дрекавац се такође појављује у видео-игри "Final Fantasy XI".
  • Изглед и понашање чудовишта Бочлинга, из видео-игре "Witcher", је једним дјелом базирано на дрекавцу.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 Светлана M. Толстој, Љубинко Раденковић (2001). „Дрекавац”. Словенска митологија: енциклопедијски речник. Београд: Zepter Book World. стр. 103. ISBN 86-7494-025-0. 
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 2,6 2,7 2,8 2,9 Шпиро Кулишић, Петар Ж. Петровић, Никола Пантелић (1970). „Дрекавац”. Српски митолошки речник. Београд: Нолит. стр. 119. 
  3. Pavle Levi (2007). Disintegration in frames: aesthetics and ideology in the Yugoslav and post-Yugoslav cinema. Stanford, California: Stanford University Press. стр. 181. ISBN 978-0-8047-5368-5. 
  4. 4,0 4,1 4,2 Мирослав Хирц, Рјечник народних зоологичких назива, књига друга: Птице (Aves), (1938. – 1947.), Загреб, ЈАЗУ
  5. 5,0 5,1 5,2 Дејан Милорадов, Слободан Пузовић, Васа Павковић, Јавор Рашајск; Орнитолошки речник - Имена птица, Нови Сад, Матица српска
  6. "Bukovački riječnik"
  7. "Stara narodna verovanja, vračanja i druga praznoverja - 2. dio"
  8. 8,0 8,1 8,2 Ćopić, Branko. „Prvo poglavlje”. Orlovi rano lete. 
  9. Ножинић Д. (1990). Етнографска грађа - рукопис. Стригова, Босанска Дубица. 
  10. Павловић M. (1939). Говор Сретечке жупе. Београд. 
  11. Благојевић H. (1995). Из народне митологије Пријепољског краја, Милешевски записи. Пријепоље. 
  12. др Никола Пантелић (1984). Гласник Етнографског музеја у Београду (књ. 48). Београд. 
  13. Миленко С. Филиповић. Живот и обичаји народни у Височкој нахији. стр. 214. 
  14. др Слободан Зечевић (1978). Гласник Етнографског музеја у Београду (књ. 42). Београд. 
  15. 15,0 15,1 „Drekavac iz vira”. Izvori magije. 
  16. 16,0 16,1 16,2 16,3 16,4 16,5 „I drekavac sumnjiv”. Glas Javnosti. 20. 10. 2003. 
  17. 17,0 17,1 „Gimnastika na poledici”. Nezavisna Svetlost. broj: #216. 1999. 
  18. „DREKAVAC KAO VIDOVNJAK”. Vesti. 16. 05. 2009. 
  19. „"Čudovište" iz Srebrnog jezera”. Glas Javnosti. 13. 08. 2000. 
  20. „HOROR NA SALAŠU”. Vesti. 17. 05. 2008. 
  21. „Drekavci su među nama!”. Press. 06. 12. 2009. 
  22. „Kod Vranja ubijena nepoznata zver”. Vesti. 28. 03. 2010. 
  23. „Mještani sela Drvar se navikli na neobičnu zvijer: Drekavac se približio kućama”. Nezavisne novine. 05. 10. 2011. 
  24. „Drekavac isprepadao Hrvate”. Kurir. 05. 09. 2012. 
  25. „Drekavac u selu kod Prijedora?”. Mondo.rs. 30. 09. 2013. 
  26. „Drekavac na granici: Strašni krikovi odzvanjaju selom...”. 24 sata. 27. 03. 2014. 
  27. „U naselju Korićani kod Kragujevca nepoznati „fantom“ seje strah”. Alo. 23. 03. 2015. 
  28. „ŠTA SE KRIJE U ŠUMI NA KUKAVICI: Napalo nas je čudovište, umalo nas je rastrglo!”. Kurir. 16. 10. 2015. 
  29. „POTRAGA ZA ZVERI: "Drekavac" davi ovce i golubove”. Вечерње новости. 12. 03. 2017. 
  30. Rajković, Petra. „Priča koja ne drži vodu”. "Dnevno.hr". 
  31. 31,0 31,1 Ćopić, Branko. „Hrabri Mita i drekavac iz rita”. U svijetu medvjeda i leptirova. 
  32. „Paganski običaji žive: Evropske Babaroge, Drekavci i Kurenti”. "n1info.com". 
  33. „Ljudi i vreme”. 
  34. „Прича о дрекавцима”. "svetosavlje.org". 
  35. Konkurs za dramski prvenac
  36. Drekavac: Fantastična komorna rock opera s elementima horora
  37. Dissension Sortable Spoiler”. Wizards of the Coast. 
  38. Jacobs, James (2010). Stolen Land. Paizo Publishing, LLC. стр. 77-78. ISBN 978-1-60125-229-6. 

Литература[уреди]

  • Павловић M. (1939). Говор Сретечке жупе. Београд. 
  • Српска академија наука и уметности (1952). Српски етнографски зборник (65-66). Akademija. 
  • Тихомир Р. Ђорђевић (1953). Вештица и вила у нашем народном веровању и предању: Вампир и друга бића у нашем народном веровању и предању. Научна књига. 
  • Ивандић Љ. А. (1965). Пучко празновјерје. 
  • Кулишић, Шпиро; Петровић, Петар Ж.; Пантелић, Никола (1970). Српски митолошки речник. Београд: Нолит. 
  • Кнежевић М. Б. (1981). Прела на месецу - Нови записи народних умотворина. Београд. 
  • Ножинић Д. (1990). Етнографска грађа - рукопис. Стригова, Босанска Дубица. 
  • Благојевић H. (1995). Из народне митологије Пријепољског краја, Милешевски записи. Пријепоље. 
  • Толстој, Светлана М.; Раденковић, Љубинко (2001). Словенска митологија: енциклопедијски речник. Београд: Zepter Book World. ISBN 86-7494-025-0. 

Спољашње везе[уреди]