Дрекавац (митологија)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Дрекавац
Група митолошко биће, криптид
Подгрупа Криптозоолошка птица,
Криптозоолошки сисар
Подручје  Србија,
 БиХ,
 Црна Гора,
 Хрватска
Станиште планинске и низинске шуме, јаме, пећине, потоци, ријеке, баре

Дрекавац је биће из митологије Јужних Словена, које је нарочито заступљено у митологији Срба. Вјеровање о постојању овог митолошког бића је раширено међу становницима у Србији (од Шумадије до Косова)[1][2], у Босни и Херцеговини и у Црној Гори. Са њиме су се некада плашила мала дјеца, но касније су ту улогу у народним предањима преузели бабарога и баук.

Етимологија назива[уреди]

Име овог митолошког бића долази од глагола дречати[3].

Ријеч дрекавац се у неким крајевима користи као синоним везан за сове из рода правих сова (лат. Strigidae)[4][5][6].

У неким крајевима се могу пронаћи и други називи за дрекавца, као што су: дрек, дрекало[4][5], ждракавац, ждрекавац, здрекавац, зрикавац[7] и крекавац.

Опис дрекавца[уреди]

Опис дрекавца у митологији и народним предањима[уреди]

Иако у јужнословенској митологији и народним предањима не постоји тачан опис дрекавца, неки су се од њих успјели одржати све до данашњих дана.

У ранијим јужнословенским предањима дрекавац је само један од многих демонски бића који обитавају у природи. Ово биће има способност да мијења свој облик. Прекривен је дугим крзном по коме непрестано гази и због тога дречи. Ово биће не може директно наудити човјеку, већ га може уплашити својом дреком и навести на свакојаке неприлике. По јужнославенским предањима дрекавци се најчешће могу срести у прољеће, кад се и друга демонска бића највише појаљују[2].

У каснијм народним предањима опис дрекавца се знатно разликује од описа у јужнословенској митологији, и ти описи често варирају од краја до краја:

  • По једном народном вјеровању дрекавац је биће слично вампиру[2], које је материјална манифестација душе умрлог човјека (по неким причама младића) који не може да нађе свој мир након смрти, па излази ноћу из свог гроба и прогања оне који су му згрјешили у животу. Такође се у неким крајевима вјерује како душе утопљеника, објешених људи или особа које су починиле самоубиство могу постати дрекавци, као и особе које нису сахрањене по правилима традиције;
  • По другим предањима дрекавац је материјална манифестација душе умрлог, некрштеног дјетета које не може да нађе свој мир након смрти, па излази ноћу из свог гроба и обилази кућу својих родитеља (Овај опис дрекавца је веома сличан опису јауда, нава, некрштенца, плакаваца и свирца)[2];
  • У јужној и источној Србији дрекавац је описиван као биће слично псу који хода на двије ноге;
  • У околини Маглаја се сматрало да су дрекавци (тј. дрекови, како их овдје називају) душе погинулих војника који немају мира на овом свијету због почињених гријеха и зато ноћу лутају од гробља до гробља плашећи људе својом дреком[1];
  • У околини Козарске Дубице се сматрало да је дрекавац повампирени покојник који ноћу излази из свог гроба, свјетли у мраку и да за собом вуче бјели огртач, тј. покров (Овај опис дрекавца је веома сличан опису авети)[8][1];
  • У околини Ариља се сматрало да је дрекавац (тј. дрекало, како га овдје називају) биће са дугим ногама, дугим вратом и мачјом главом[1];
  • У Средечкој Жупи се сматрало да је дрекавац биће са једном ногом и очима које свјетле као лампа[9][1];
  • На простору Драгачева и у околини Пријепоља и Лешака се сматрало да је дрекавац (тј. дрек, како га овдје називају) приказа која се ноћу појављивала у облицима разних животиња (нпр. мачке, пса, птице, шареног ждријебета, итд.)[10][1];
  • У Гружи се сматрало да је дрекавац чупаво биће с издуженим, пругастим тијелом вретенастог облика и са великом главом на танком врату, које ноћу лети и дречи. За ово биће се сматрало да је то душа умрлог некрштеног дјетета[1];
  • У околини Бајине Баште се сматрало да је дрекавац човјеколико биће са козјим ногама[11].

За дрекавца се у предањима спомиње да се гласа застрашујућим звуковима (сличним дјечјем плачу, вучјем завијању, мекетању јарца, мијаукању мачке или крештању птица)[2] са којима може да оглуви особу. Такође се спомиње да има велике оштре нокте на прстима који су слични канџама. Дрекавац се јако плаши дневне светлости и паса[2], и једино се може сусрести ноћу док се шета по гробљима и шумама у периоду између поноћи и свитања. Најчешће га се може срести у периоду тзв. "некрштених дана" (тј. у дане од православног Божића до Богојављења)[2] кад је најопаснији по људе. Дрекавац не може бити уништен све док његова душа не нађе свој мир. Дрекавци према народном вјеровању насељавају јаме, пећине, горе, шуме, баре, ријеке и врбаке[12].

Према предањима дрекавац напада људе који се касно у ноћи затекну у близини гробља или шуме тако што им он скочи на леђа, тјера их да га носе на леђима и да ходају по цијелу ноћ свуда унаоколо све док се први пијетлови не огласе[13][14]. Уколико се жртва не покори његовим захтјевима, дрекавац је изгребе и почупа својим ноктима. Кад се огласе први пијетлови, дрекавац своју уморну и збуњену жртву одгурне поред пута или шуме, и оставије да ондје лежи (Овај опис напада дрекавца на људе је веома сличан опису напада караконџуле). Такође се у неким крајевима се вјерује да дрекавци знају нападати људе који се касно у ноћи затекну у близини воденица, бара, ријека или врбака, и да их тамо одвлаче у вирове гдје их даве[12] (Овај опис напада дрекавца на људе је веома сличан опису напада водењака).

У неким крајевима се вјерује како је дрекавац вјесник лоши догађаја, и да је сама његова појава и дрека најављује смрт неке особе (кад се појављује у људском облику) или стоке (кад се појављује у животињском облику), избијање рата, пожара или појаву смртоносних и заразних болести код људи и стоке. У неким крајевима се пак вјерује да ако сјена дрекаваца падне на неку особу, да ће та особа обољети од неке неизљечиве болести и умријети. Такође се вјерује да дрекавац има способност да се појави у сновима[2] гдје прогања особу која га сања, а понекад зна је и давити у сну.

Опис дрекавца из модерног доба[уреди]

Описи дрекавца који су се појавили у модерном добу се у многоме разлукују од описа дрекавца у јужнословенској митологији и народним предањима. Међу описима из модерног доба су:

  • Опис у коме је налик на звијер сличну псу са змијоликом главом, дугим очњацима, дугим вратом, кожицама између прстију, дугим задњим ногама сличним ногама код кенгура, и са кожом без длаке[15];
  • Опис у коме је налик на звијер сличну псу који је прекривен тамним крзном[16];
  • Опис у коме је налик на велику чудну ноћну птицу која испушта застрашујуће крике и лети нечујно кроз ваздух. Ово биће има велике очи и округлу главу са лицем које је слично дјечјем са малим, широким носом;
  • Опис у коме је налик на биће које има тјело мачке, дуги реп вјеверице и главу медвједа панде[17];
  • Опис у коме је налик на биће које има оштре канџе на предњим ногама и изгледа као мјешавина вјеверице и лемура врсте Ај-ај;
  • Опис у коме је налик на биће који изгледа као мјешавина зеца, мачке и пса.

Хронологија сусрета са овим бићем и виђења[уреди]

  • 9. децембра 1992. године у новинама "Вечерње новости" је објављен чланак у ком се наводи како су сељани из мјеста Крвавица код Крушевца пронашли распаднуте остатке непознате животиње. Према њиховим мишљењу радило се о здрекавцу (тј. дрекавцу). Та животиња је била дуга 80 центиметара, прекривена са кожом без длаке и сличила је псу. Имала је змијолику главу са дугим очњацима, дуги врат, дуге задње ноге сличне ногама код кенгура и кожице између прстију[15][18];
  • Крајем 1990-их година у медијима се говорило о томе како се дрекавац појавио на обалама Сребрног језера у близини Великог Градишта, и да тамо напада и плаши људе[19];
  • 20. октобра 2003. године у новинама "Глас јавност" је објављен чланак у ком се наводи како је у Тометином Пољу, мјесту испод Дивчибара, непозната звијер слична псу (за коју неки мјештани сумљају да се ради о дрекавцу) у периоду од двије и по године заклала више од 200 оваца. Такође се наводи како су се у том крају ноћу чули непознати застрашујући звукови[16];
  • 17. маја 2008. године у новинама "Вести" је објављен чланак у ком се наводи како је у мјесту Салаш Ноћајски, у близини Сремске Митровице, непозната звијер у периоду од два мјесеца заклала више од 60 оваца и коза, као и више од 100 кокошака и друге перади[20];
  • 6. децембра 2009. године у новинама "Прес" је објављен чланак у ком се наводи како се дрекаваци појавили у мјесту Бурово код Лазаревца. Према опису свједока ова бића имају тјело мачке, дуги реп вјеверице и главу медвједа панде[17];
  • 28. марта 2010. године новине "Вести" су објавиле чланак у ком се наводи како су сељани из Пољаница код Врања убили непознату звијер тешку, како се наводно тврди 70 килограм, за коју неки сумљају да се ради о дрекавцу. Такође се наводи да је ова звјер нападала и убијала стоку[21];
  • 13. маја 2011. године у емисији "Експлозив" (на програму "ТВ Прве") је објављен прилог у ком се наводи како се у селу Својново код Параћина ноћу чују језиви крици за које неки мјештани вјерују да их ствара дрекавац. Такође се наводи да су неки мјештани у току ноћу видјели неку непознату велику птицу[22];
  • 5. октомбра 2011. године у "Независним новинама" је објављен чланак у ком се наводи како се у околини Дрвара ноћу чују језиви крици за које неки мјештани вјерују да их ствара дрекавац. Такође се наводи да је у околици виђено непознато биће прекривено црним крзном, и да је један локални полицајац наводно пуцао у неку непознату животињу[23];
  • 5. септембра 2012. године у новинама "Курир" је објављен чланак у ком се наводи како је у близини мјеста Полача код Книна пронађена распаднута предња нога непознате животиње, која је наводно сличила људској руци прекривеној са тамном длаком. Према мишљењу неких људи радило се о руци од дрекавца[24];
  • 30. септембра 2013. године у новинама "Дневни аваз" је објављен чланак у ком се наводи како се у засеоку Кантари, у селу Горња Драготиња код Приједора, ноћу чују језиви крици за које неки мјештани вјерују да их ствара дрекавац[25];
  • 27. марта 2014. године у новинама "24 сата" је објављен чланак у ком се наводи како се у мјесту Црнча код Дервенте, ноћу чују језиви крици за које неки мјештани вјерују да их ствара дрекавац. Такође се наводи да су неки мјештани ноћу видјели неко непознато биће које се кретало на четири ноге[26];
  • 23. марта 2015. године у новинама "Ало" је објављен чланак у ком се наводи како се у мјесту Корићани код Крагујевца, ноћу чују језиви крици за које неки мјештани вјерују да их ствара дрекавац. Такође се наводи да су неки мјештани видјели неко непознато биће[27];
  • 16. октобра 2015. године у новинама "Курир" је објављен чланак у ком се наводи како је у шуми на падини планине Кукавице код Лесковца, непозната звијер напала и озлиједила двоје људи. Такође се наводи да је та животиња испуштала чудне крике[28];
  • 9. марта 2017. године у новинама "Вечерње новости" је објављен чланак у ком се наводи како је у селима Маглајани, Мрчевци и Петошевци у близини Лакташа непозната звијер, за коју мјештани сумљају да се ради о дрекавцу, заклала неколико оваца. Такође се наводи да је та звијер провалила у један голубињак у ком је убила неколико голубова[29];
  • 8. маја 2018. године у емисији "Експлозив" (на програму "ТВ Прве") је објављен прилог у ком се наводи како се у селу Врановац код Јагодине ноћу чују језиви крици за које неки мјештани вјерују да их ствара дрекавац. Такође се наводи да су неки мјештани видјели неку непознату животињу[30];

Могуће објашњење овог криптида/митолошког бића[уреди]

Илустрација.
Мапа распрострањености подврсти златног шакала. Зеленом бојом је означена распрострањеност европског шакала (лат. Canis aureus moreoticus)
Илустрација.
Мапа распрострањености евроазиског риса
Илустрација.
Мапа распрострањености европског твора
Илустрација.
Мапа распрострањености евроазиског вука

„Дрекавац је митска измишљотина из забити .... Све је то типично за мале забачене средине које су прошаране вишедесетљетним традицијама - причама о митским бићима које оживљавају свако толико времена .... Сваки крај има своје легенде или чудновату животињу карактеристичну за своје подручје. Ако се ради о дуговјечном миту, свако мало ће се појавити нетко тко ће га освјежити. Такођер, приче о звијерима могу кренути спонтано. Нетко види неку чудни животињу и онда крену приче.”

— Драго Плечко (хрватски алтернативац и истраживач рубних научних дисциплина), о дрекавцу у свом интервју из 2011. године за "Dnevno.hr"[31]

Постоји неколико могући објашњења овог митолошког бића:

  • Што се тиче случајева у којима се наводи да је дрекавац нападао и давио људе у сну, ради се о појавама везаним за парализу сна;
  • Што се тиче непознатих звукова који се чују ноћу, могућа објашњења су звукови које производе:
  • Што се тиче сусрета са дрекавцом и виђењима могуће објашње су:
    • У случајевима гдје је описан као звијер слична псу, могућа објашња су:
      • европска црвена лисица,
      • европски шакал[16],
      • пси луталице[16],
      • или крижанаци између пса и европског шакала;
    • У случају из села Својново, гдје је описан као непозната ноћна птица, могуће објашње су врсте сова које настањују подручје Балкана, од којих је најближа овом опису кукувија дријемалица;
    • У случају из мјеста Бурово, гдје је описан као мјешавина мачке, вјеверице и медвједа панде, могуће објашње је обични мрки твор (лат. Mustela putorius putorius) - подврста мрког (европски) твора која настањује подручје Балкана;
    • У случају распаднутих остатака непознате животиње, пронађеног у мјесту Крвавица, се радило о остацима европске црвене лисице[33];
    • Такође у поједине случајевима се ради о догађаји у којима је могуће објашњење људски фактор[34];
  • Што се тиче случајева у којима се наводи да је дрекавац нападао и убијао стоку могуће објашње је да се радило о нападима које су могли учинити:
    • европски шакал[16],
    • пси луталице[16],
    • балкански рис[16],
    • или евроазиски вук (лат. Canis lupus lupus) - подврста сивог вука која настањује подручје Балкана[16].

Иако нема доказа о постојању дрекавца, још увијек постоји одређен број људи који и даље вјерују у постојање овог митолошког бића[35][36][37][38][39].

У популарној култури[уреди]

У књижевности[уреди]

„Ту се, кажу, крије страшно чудовиште дрекавац, које за кишовитих ноћи својом продорном дреком испуњава читав крај.”

— Бранко Ћопић, "Орлови рано лете"[40]

У музици[уреди]

  • Српски рок-метал бенд Хорор Пикник је објавио 2013. године пјесму под именом "Дрекавац".
  • Такође мизички састав С.А.Р.С. је у склопу свог албума "Иконе поп културе" (из 2014. године) објавио пјесму под именом "Дрекавац".

У позоришним дјелима[уреди]

Дрекавац се спомиње у истоименој драмској представи ауторке и сценаристкиње Маје Тодоровић, и у режији Милене Павловић[43]

У филмовима и серијама[уреди]

„... То ти је нешто, нешто као анђама. ... Нити је куче, нити је вук. Има зубе ки гребени, причали ми старији људи. Борави ту у јаругама и потоцима. Не дај боже да га додирнеш, црно ти се пише. Одма скаче за гркљен. ...”

— опис крекавца (тј. дрекавца) у серији "Село гори, а баба се чешља"
  • У домаћим кинематографији дрекавац се спомиње у филмовима "Лепа села лепо горе" и "Орлови рано лете", и у кратком хорор филму/мјузиклу хрватског режисера Ивана Мокровића "Дрекавац" из 2014. године[44]. Такође дрекавац се спомиње у 42. епизоди серије "Село гори, а баба се чешља".
  • У јапанској аниме серији "Lord Marksman and Vanadis" (јап. 魔弾の王と戦姫 | Madan no Ō to Vanadīsu), базираној на истоименом роману јапанског аутора Тсукаса Кавагучија, се појављује лик по имени Дрекавац (јап. ドレカヴァク | Dorekavaku), који је у овој серији један од главних антагониста. У серији је приказан као ниски старац са деформисаним лицем у бијелом плашту који је уствари бесмртни демон прерушен у старца.

У друштвеним играма и у видео-играма[уреди]

У друштвеним играма[уреди]

  • У српској карташкој игри "Извори магије" постоји око двадесетак различитих карата на којима се појављује дрекавац[12].
  • У "Dissension" сету стратешке карташке игре "Magic: The Gathering", постоји карта на којој се појављује дрекавац у виду чудновате звјери[45].
  • Такође дрекавац се појављује у друштвеној игри "Pathfinder Roleplaying Game" у виду унакажене звијери која је способна да се претвори у облак магле[46].

У видео-играма[уреди]

  • Изглед и понашање чудовишта Бочлинга, из видео-игре "Witcher", је једним дјелом базирано на дрекавцу;
  • У видео-игри "Diablo 3" дрекавац се појављује у виду велике распаднуте животиње са жутом ауром, која предводи групу чудовишних животиња;
  • У видео-игри "Devil May Cry" дрекавац се појављује у виду моћног, брзог, човјеколиког демона са јарко-црвеном маском на лицу, који је наоружан са мачевима и има способност да се телепортира;
  • Дрекавац се такође појављује у видео-игри "Final Fantasy XI".

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 Светлана M. Толстој, Љубинко Раденковић (2001). „Дрекавац”. Словенска митологија: енциклопедијски речник. Београд: Zepter Book World. стр. 103. ISBN 86-7494-025-0. 
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 2,6 2,7 Шпиро Кулишић, Петар Ж. Петровић, Никола Пантелић (1970). „Дрекавац”. Српски митолошки речник. Београд: Нолит. стр. 119. 
  3. Pavle Levi (2007). Disintegration in frames: aesthetics and ideology in the Yugoslav and post-Yugoslav cinema. Stanford, California: Stanford University Press. стр. 181. ISBN 978-0-8047-5368-5. 
  4. 4,0 4,1 Мирослав Хирц, Рјечник народних зоологичких назива, књига друга: Птице (Aves), (1938—1947.), Загреб, ЈАЗУ
  5. 5,0 5,1 Дејан Милорадов, Слободан Пузовић, Васа Павковић, Јавор Рашајск; Орнитолошки речник - Имена птица, Нови Сад, Матица српска
  6. Vujasinović. „Bukovački riječnik”. 
  7. „Stara narodna verovanja, vračanja i druga praznoverja - 2. deo”. 
  8. Ножинић Д. (1990). Етнографска грађа - рукопис. Стригова, Босанска Дубица. 
  9. Павловић M. (1939). Говор Сретечке жупе. Београд. 
  10. Благојевић H. (1995). Из народне митологије Пријепољског краја, Милешевски записи - годишњак 1. Пријепоље. 
  11. др Никола Пантелић (1984). Гласник Етнографског музеја у Београду (књ. 48). Београд. 
  12. 12,0 12,1 12,2 „Drekavac iz vira”. Izvori magije. 
  13. Миленко С. Филиповић. Живот и обичаји народни у Височкој нахији. стр. 214. 
  14. др Слободан Зечевић (1978). Гласник Етнографског музеја у Београду (књ. 42). Београд. 
  15. 15,0 15,1 „Gimnastika na poledici”. Nezavisna Svetlost. broj: #216. 1999. 
  16. 16,0 16,1 16,2 16,3 16,4 16,5 16,6 16,7 „I drekavac sumnjiv”. Glas Javnosti. 20. 10. 2003. 
  17. 17,0 17,1 „Drekavci su među nama!”. Press. 6. 12. 2009. 
  18. „DREKAVAC KAO VIDOVNJAK”. Vesti. 16. 5. 2009. 
  19. „"Čudovište" iz Srebrnog jezera”. Glas Javnosti. 13. 8. 2000. 
  20. „HOROR NA SALAŠU”. Vesti. 17. 5. 2008. 
  21. „Kod Vranja ubijena nepoznata zver”. Vesti. 28. 3. 2010. 
  22. „Exploziv - Drekavac u Svojnovu”. ТВ Прва. 13. 5. 2011. 
  23. „Mještani sela Drvar se navikli na neobičnu zvijer: Drekavac se približio kućama”. Nezavisne novine. 5. 10. 2011. 
  24. „Drekavac isprepadao Hrvate”. Kurir. 5. 9. 2012. 
  25. „Drekavac u selu kod Prijedora?”. Mondo.rs. 30. 9. 2013. 
  26. „Drekavac na granici: Strašni krikovi odzvanjaju selom...”. 24 sata. 27. 3. 2014. 
  27. „U naselju Korićani kod Kragujevca nepoznati „fantom“ seje strah”. Alo. 23. 3. 2015. 
  28. „ŠTA SE KRIJE U ŠUMI NA KUKAVICI: Napalo nas je čudovište, umalo nas je rastrglo!”. Kurir. 16. 10. 2015. 
  29. „POTRAGA ZA ZVERI: "Drekavac" davi ovce i golubove”. Вечерње новости. 12. 3. 2017. 
  30. „Exploziv 8. maja otkriva da li je istina da se drekavac ponovo pojavio?”. ТВ Прва. 8. 5. 2018. 
  31. Rajković, Petra. „Priča koja ne drži vodu”. "Dnevno.hr". 
  32. 32,0 32,1 Ćopić, Branko. „Hrabri Mita i drekavac iz rita”. U svijetu medvjeda i leptirova. 
  33. „Naivni najviše veruju”. "Вечерње новости". 
  34. „Kragujevčani uhvatili drekavca, koji ih je terorisao”. "Telegraf.rs". 
  35. „Paganski običaji žive: Evropske Babaroge, Drekavci i Kurenti”. "N1info.com". 
  36. „Ljudi i vreme”. 
  37. „Прича о дрекавцима”. "Svetosavlje.org". 
  38. „SRPSKA ČUDOVIŠTA: Legenda o drekavcima koji napadaju ljude kasno noću”. "Nadlanu.com". 
  39. „Ko na potok dođe posle ponoći, njega drekavci jure”. "Telegraf.com". 
  40. 40,0 40,1 Ćopić, Branko. „Prvo poglavlje”. Orlovi rano lete. 
  41. Jovanović, Danijel. „Iza kapije”. 
  42. Ristović, M. „Ninoslav Mitrović: Drekavac predstavlja naš mentalitet”. 
  43. „Predstava „Drekavac. 
  44. Vranković, Frana Marija. „Drekavac: Fantastična komorna rock opera s elementima horora”. 
  45. Dissension Sortable Spoiler”. Wizards of the Coast. 
  46. Jacobs, James (2010). Stolen Land. Paizo Publishing, LLC. стр. 77—78. ISBN 978-1-60125-229-6. 

Литература[уреди]

  • Земаљски музеј Босне и Херцеговине (1899). Гласник Земаљског музеја у Сарајеву, трећи дио. Сарајево: Државна штампарија. 
  • Удружење фолклора у Бечу (1900). Österreichische Zeitschrift für Volkskunde, Volume 6. Беч. 
  • Павловић M. (1939). Говор Сретечке жупе. Београд. 
  • Миленко С. Филиповић (1949). Живот и обичаји народни у Височкој нахији. Београд. 
  • Српска академија наука и уметности (1952). Српски етнографски зборник (65-66). Akademija. 
  • Тихомир Р. Ђорђевић (1953). Вештица и вила у нашем народном веровању и предању: Вампир и друга бића у нашем народном веровању и предању. Научна књига. 
  • Ивандић Љ. А. (1965). Пучко празновјерје. 
  • Кулишић, Шпиро; Петровић, Петар Ж.; Пантелић, Никола (1970). Српски митолошки речник. Београд: Нолит. 
  • Слободан Зечевић (1978). Гласник Етнографског музеја у Београду (књ. 42). Београд. 
  • Кнежевић М. Б. (1981). Прела на месецу - Нови записи народних умотворина. Београд. 
  • Никола Пантелић (1984). Гласник Етнографског музеја у Београду (књ. 48). Београд. 
  • Растко Ћирић (1986). Приручник за одбрану и заштиту од ала и баука. Београд: MAH. 
  • Ножинић Д. (1990). Етнографска грађа - рукопис. Стригова, Босанска Дубица. 
  • Благојевић H. (1995). Из народне митологије Пријепољског краја, Милешевски записи - годишњак 1. Пријепоље. 
  • Толстој, Светлана М.; Раденковић, Љубинко (2001). Словенска митологија: енциклопедијски речник. Београд: Zepter Book World. ISBN 86-7494-025-0. 

Спољашње везе[уреди]