Дреново (Кавадарци)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Дреново
мкд. Дреново
Drenovo Kavadarsko Train Station WWI.JPG
Административни подаци
Држава Северна Македонија
ОпштинаКавадарци
Становништво
 — (2002)648
Географске карактеристике
Координате41°25′10″ СГШ; 21°53′24″ ИГД / 41.4194° СГШ; 21.89° ИГД / 41.4194; 21.89Координате: 41°25′10″ СГШ; 21°53′24″ ИГД / 41.4194° СГШ; 21.89° ИГД / 41.4194; 21.89
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина320 м
Дреново на мапи Северне Македоније
Дреново
Дреново
Дреново на мапи Северне Македоније
Остали подаци
Поштански број1430
Позивни број034
Регистарска ознакаKA

Дреново (мкд. Дреново) је насеље у Северној Македонији, у јужном делу државе. Дреново је насеље у оквиру општине Кавадарци.

Географија[уреди]

Дреново је смештено у јужном делу Северне Македоније. Од најближег већег града, Кавадараца, насеље је удаљено 14 km западно.

Насеље Дреново се налази у историјској области Рајец, која обухвата брда и планине између Тиквешке долине на истоку и висоравни Пелагоније на западу. Западно од насеља уздиже се планина Козјак, а североисточно планина Клепа. Насеље је положено на приближно 320 метара надморске висине.

Месна клима је измењена континентална са значајним утицајем Егејског мора (жарка лета).

Историја[уреди]

Дреновски манастир[уреди]

Код села се налази Дреновски манастир настао у 14. веку. Налазио се под једном стеном села Дренова. Изнад јужних врата стојао је 1932. године натпис: "Цар Стеван Првовенчани по смрти Николе и Марка". Касније га је обновио цар Урош и од тада се сматрао царском задужбином. У празничне дане се цару Урошу редовно служе три службе. По народном предању Дреновски манастир је настао у исто време када и Полошки манастир, и да га је градио Милутин. Вредни пажње у манастирској цркви су изграђени стубови и престони сто од графитног камена. Манастир је под Турцима потпуно осиромашио, јер су они сву манастирску земљу продали насељеницима у Дреновцу.[1]

Становништво[уреди]

Дреново је према последњем попису из 2002. године имало 648 становника.

Већинско становништво у насељу су етнички Македонци (100%). Почетком 20. века 80% становништва били су Турци, који су после Првог светског рата иселили у матицу.

Претежна вероисповест месног становништва је православље.

Референце[уреди]

  1. ^ "Правда", Београд 29. јун 1932. године

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]