Пређи на садржај

Државе и територије САД

С Википедије, слободне енциклопедије
Карта Сједињених Држава која приказује 50 држава, федерални округ и пет насељених територија. Аљаска, Хаваји и територије су приказане у различитим размјерама. Алеутска острва и ненасељена сјеверозападна Хавајска острва су изостављена.

Сједињене Америчке Државе су савезна република, која се састоји од 50 држава,[1] федералног округа (Вашингтон, главни град САД), пет главних територија и мањих острва.[2][3] И савезна државе и Сједињене Државе у цјелини су суверене јурисдикције.[4] Десети амандман на Устав Сједињених Држава дозвољава савезним државама да врше сва овлашћења владе која нису делегирана савезној влади. Свака држава има свој устав и владу. Све државе и њихови становници су заступљени у савезном Конгресу, дводомом законодавном тијелу које се састоји од Сената и Представничког дома. Свака државама бира два сенатора, док се представници распоређују међу државама сразмјерно најновијем уставом прописаном десетогодишњем попису.[5]

Свака држава има право да изабере број електора који ће гласати у Колегијуму изборника, органу које бира предсједника Сједињених Америчких Држава, једнак укупном броју представника и сенатора у Конгресу из те државе.[6] Федерални округ нема представнике у Сенату, али има делегата без права гласа у Представничком дому и има право на електоре у Колегијуму изборника. Конгрес може примити више држава, али не може створити нову државу од територије постојеће државе или спојити двије или више држава у једну без сагласности свих укључених држава. Свака нова држава се прима као равноправна са постојећим државама.[7]

Сједињене Америчке Државе посједују четрнаест територија. Пет од њих — Америчка Дјевичанска Острва, Америчка Самоа, Гвам, Порторико и Сјеверна Маријанска Острва — имају стално невојно становништво, док осталих девет (Мала спољна острва) немају. Изузев Америчких Дјевичанских Острва, Навасе и Порторика, који се налазе у Карибима, све територије се налазе у Тихом океану. Једна територија, атол Палмира, сматра се икорпорираном, што значи да је на њу примијењен цијели Устав. Остале територије су неинкорпориране, што значи да се Устав не примјењује у потпуности на њих. Десет територија (мала спољна острва и Америчка Самоа) сматрају се неорганизованим, што значи да нису имале органски закон који је добио Конгрес. Пет насељених територија имају ограничену аутономију и територијална законодавна тијела и гувернере. Становници не могу гласати на савезним изборима, иако их све представљају делегати без права гласа у Представничком дому.

Држава са најбројнијим становништвом је Калифорнија, са 39.431.263 становника. Најмање становника има Вајоминг, са 587.618 становника. Савезни округ има већи број становника и од Вајоминг и од Вермонта, са 689.545 становника.[8] Површински највећа држава је Аљаска, са 1.723.340 км². Најмања је Роуд Ајланд, са 4000 км². Посљедње државе су примљене у Унију 1959, и то Аљаска и Хаваји.[9] Територија са најбројнијм становништвом је Порторико, са 3.203.295 становника,[8] што је више од 21 савезне државе. Територија са најмање становника су Сјеверна Маријанска Острва, са 55.650 становника.[10] Порторико је површински највећа територија, са 13.791 км².[9] Најмања територија је гребен Кингман, са 13.000 м².

Државе

[уреди | уреди извор]
Државе Сједињених Америчких Држава
Застава име и
поштанска скраћеница[11] 		Градови Ратификација
или пријем[а] 		Становништво
(2020)[8] 		Укупна
површина (км²)[9] 		Пред.
Главни Највећи[13]
Ајдахо ID Бојси 3. јул 1890.
1.839.106
216.443
2
Ајова IA Де Мојн 28. децембар 1846.
3.190.369
145.746
4
Алабама AL Монтгомери Хантсвил 14. децембар 1819.
5.024.279
135.767
7
Аљаска AK Џуно Енкориџ 3. јануар 1959.
733.391
1.723.337
1
Аризона AZ Финикс 14. фебруар 1912.
7.151.502
295.234
9
Арканзас AR Литл Рок 15. јун 1836.
3.011.524
137.732
4
Вајоминг WY Шајен 10. јул 1890.
576.851
253.335
1
Вашингтон WA Олимпија Сијетл 11. новембар 1889.
7.705.281
184.661
10
Вермонт VT Монтпилијер Берлингтон 4. март 1791.
643.077
24.906
1
Вирџинија[б] VA Ричмонд Вирџинија Бич 25. јун 1788.
8.631.393
110.787
11
Висконсин WI Медисон Милвоки 29. мај 1848.
5.893.718
169.635
8
Делавер DE Довер Вилмингтон 7. децембар 1787.
989.948
6.446
1
Западна Вирџинија WV Чарлстон 20. јун 1863.
1.793.716
62.756
2
Илиноис IL Спрингфилд Чикаго 3. децембар 1818.
12.812.508
149.995
17
Индијана IN Индијанаполис 11. децембар 1816.
6.785.528
94.326
9
Јужна Дакота SD Пир Су Фолс 2. новембар 1889.
886.667
199.729
1
Јужна Каролина SC Колумбија Чарлстон 23. мај 1788.
5.118.425
82.933
7
Јута UT Солт Лејк Сити 4. јануар 1896.
3.271.616
219.882
4
Калифорнија CA Сакраменто Лос Анђелес 9. септембар 1850.
39.538.223
423.967
52
Канзас KS Топика Вичита 29. јануар 1861.
2.937.880
213.100
4
Кентаки[б] KY Франкфорт Луивил 1. јун 1792.
4.505.836
104.656
6
Колорадо CO Денвер 1. август 1876.
5.773.714
269.601
8
Конектикат CT Хартфорд Бриџпорт 9. јануар 1788.
3.605.944
14.357
5
Луизијана LA Батон Руж Њу Орлеанс 30. април 1812.
4.657.757
135.659
6
Масачусетс[б] MA Бостон 6. фебруар 1788.
7.029.917
27.336
9
Мејн ME Огаста Портланд 15. март 1820.
1.362.359
91.633
2
Мериленд MD Анаполис Балтимор 28. април 1788.
6.177.224
32.131
8
Минесота MN Сент Пол Минеаполис 11. мај 1858.
5.706.494
225.163
8
Мисисипи MS Џексон 10. децембар 1817.
2.961.279
125.438
4
Мисури MO Џеферсон Сити Канзас Сити 10. август 1821.
6.154.913
180.540
8
Мичиген MI Лансинг Детроит 26. јануар 1837.
10.077.331
250.487
13
Монтана MT Хелена Билингс 8. новембар 1889.
1.084.225
380.831
2
Небраска NE Линколн Омаха 1. март 1867.
1.961.504
200.330
3
Невада NV Карсон Сити Лас Вегас 31. октобар 1864.
3.104.614
286.380
4
Њу Мексико NM Санта Фе Албукерки 6. јануар 1912.
2.117.522
314.917
3
Њу Хемпшир NH Конкорд Манчестер 21. јун 1788.
1.377.529
24.214
2
Њу Џерзи NJ Трентон Њуарк 18. децембар 1787.
9.288.994
22.591
12
Њујорк NY Олбани Њујорк Сити 26. јул 1788.
20.201.249
141.297
26
Оклахома OK Оклахома Сити 16. новембар 1907.
3.959.353
181.037
5
Орегон OR Сејлем Портланд 14. фебруар 1859.
4.237.256
254.799
6
Охајо OH Коламбус 1. март 1803.
11.799.448
116.098
15
Пенсилванија[б] PA Харисбург Филаделфија 12. децембар 1787.
13.002.700
119.280
17
Роуд Ајланд RI Провиденс 29. мај 1790.
1.097.379
4.001
2
Сјеверна Дакота ND Бизмарк Фарго 2. новембар 1889.
779.094
183.108
1
Сјеверна Каролина NC Рали Шарлот 21. новембар 1789.
10.439.388
139.391
14
Тексас TX Остин Хјустон 29. децембар 1845.
29.145.505
695.662
38
Тенеси TN Нешвил 1. јун 1796.
6.910.840
109.153
9
Флорида FL Талахаси Џексонвил 3. март 1845.
21.538.187
170.312
28
Хаваји HI Хонолулу 21. август 1959.
1.455.271
28.313
2
Џорџија GA Атланта 2. јануар 1788.
10.711.908
153.910
14

Савезни округ

[уреди | уреди извор]
Савезни округ Сједињених Америчких Држава
Застава име и
поштанска скраћеница[11] 		Успостављено Становништво
(2020)[8] 		Укупна
површина (км²)[9] 		Пред.
 Округ Колумбија DC 16. јул 1790.[14]
689.545
176
 1[в]

Територије

[уреди | уреди извор]
  Државе и савезни округ         Насељене територије         Ненасељене територије

Насељене територије

[уреди | уреди извор]
Насељене територије Сједињених Америчких Држава
Застава име и
поштанска скраћеница[11] 		Главни град Аквизиција[16] Територијални статус[17] Становништво (2020)
[8][18] 		Укупна
површина (км²)[9] 		Пред.
Америчка Дјевичанска Острва VI Шарлота Амалија[19] 1917
87.146
1.898
Америчка Самоа AS Паго Паго[20] 1900
Неикорпорирана, неорганизована[г]
49.710
1.505
Гвам GU Хагатња[22] 1899
Неикорпорирана, организована
153.836
1.478
Сјеверна Маријанска Острва MP Сајпан[23] 1986
Неикорпорирана, организована[д]
47.329
5.117
Порторико PR Сан Хуан[24] 1899
Неикорпорирана, организована[д]
3.285.874
13.791

Ненасељене територије

[уреди | уреди извор]
Територије Сједињених Држава без сталног становништва
Назив Аквизиција[16] Територијални статус[17] Површина (км²)[е]
Острво Бејкер[25] 1856
Неикорпорирана, неорганизована
 2,2
Острво Хауланд[25] 1858
Неикорпорирана, неорганизована
 1,6
Острво Џарвис[26] 1856
Неикорпорирана, неорганизована
 5,7
Атол Џонстон[27] 1859
Неикорпорирана, неорганизована
 2,6
Гребен Кингман[28] 1860
Неикорпорирана, неорганизована
 0,01
Атол Мидвеј[ж][30] 1867
Неикорпорирана, неорганизована
 7,8
Острво Наваса[31] 1858[з]
Неикорпорирана, неорганизована
 7,8
Атол Палмира[и][33] 1898
Икорпорирана, неорганизована
 3,9
Острво Вејк[ј][34] 1899[к]
Неикорпорирана, неорганизована
 6,5

Спорне територије

[уреди | уреди извор]
Територије које Сједињене Државе потражују, али којима не управљају
Назив Потражује од
[16] 		Територијални статус[36] Површина (км²) Управља[36] Потражује још[36]
Бахо Нуево[16] 1869
Неикорпорирана, неорганизована
 145[л][37]  Колумбија  Јамајка
 Никарагва
Сераниља[16] 1880
Неикорпорирана, неорганизована
 1200[љ][38]  Колумбија  Хондурас
 Никарагва

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Првобитних тринаест држава су стекле суверенитет у јулу 1776, након што су пристале на Декларацију о независности Сједињених Држава, а свака се пружила првој Унији држава од 1777. до 1781, након ратификације Уговора о конфедерацији.[12] Ове државе су представљене редослиједом којим су ратификовале Устав из 1787, чиме су се придружиле данашњој федералној унији држава. Накнадне државе су наведене по редослиједу њиховом пријема у Унију, а наведени датум је званични датум оснивања утврђен конгресним законом.
  2. ^ а б в г Користи термин комонвелт (енгл. commonwealth) умјесто држава у свом пуном званичном називу.
  3. ^ а б в г д Заступа га делегат без права гласа у Представничком дому.[15]
  4. ^ Иако није организовано кроз федерални органски закон или другу експлицитну директиву Конгреса о управљању, народ Америчке Самое је усвојио устав 1967, а затим 1977. први пут је изабрао територијалне званичнике.[21]
  5. ^ а б Организована као комонвелт.
  6. ^ Застуга га резидентни комесар без права гласа у Представничком дому САД.[15]
  7. ^ Изостављајући лагуну.
  8. ^ Иако нема старосједелачког становништва, око 40 запослених у Служби за рибу и дивље животиње Сједињених Држава и извођача радова живи на острву у сваком тренутку.[29]
  9. ^ Суверенитет Сједињених Држава над острвом оспорава Хаити.[32]
  10. ^ Иако нема старосједелачког становништва, на острву у сваком тренутку живи од 4 до 20 запослених у организацији Nature Conservancy, особље Службе за рибу и дивље животиње Сједињених Држава и истраживачи.[29]
  11. ^ Иако нема старосједелачког становништва, од 2009. око 150 америчких војника и цивилних извођача радова живјело је на острву, запослени на аеродрому и комуникационим објектима Острва Вејк.[34]
  12. ^ Суверенитет Сједињених Држава над острвом оспоравају Маршалска Острва.[35]
  13. ^ Приближна површина обале и не укључује околне територијалне воде.
  14. ^ Укупна површина копнене обале и водена површина лагуне, али не и околне територијалне воде.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Onuf 1983.
  2. ^ „Common Core Document of the United States of America: Submitted With the Fourth Periodic Report of the United States of America to the United Nations Committee on Human Rights concerning the International Covenant on Civil and Political Rights” (PDF). 2009-2017.state.gov (на језику: енглески). U.S. Department of State, via The Office of Website Management, Bureau of Public Affairs. 12. 9. 2012. Приступљено 14. 9. 2025. 
  3. ^ „U.S. Insular Areas: application of the U.S. Constitution” (PDF). gao.gov (на језику: енглески). Government Accountability Office. новембар 1997. Приступљено 14. 9. 2025. 
  4. ^ Pavković & Radan 2007, стр. 12.
  5. ^ „Congressional Apportionment: 2020 Census Brief”. Census.gov (на језику: енглески). US Census Bureau. Приступљено 14. 9. 2025. 
  6. ^ Elhauge, Einer R. „Essays on Article II: Presidential Electors”. heritage.org (на језику: енглески). The Heritage Foundation. Архивирано из оригинала 24. 7. 2017. г. Приступљено 14. 9. 2025. 
  7. ^ „Doctrine of The Equality of States”. law.justia.com (на језику: енглески). Justia Law. Приступљено 14. 9. 2025. 
  8. ^ а б в г д „Resident Population for the 50 States, the District of Columbia, and Puerto Rico: 2020 Census” (PDF). U.S. Census Bureau. Архивирано (PDF) из оригинала 7. 12. 2023. г. 
  9. ^ а б в г д „State Area Measurements and Internal Point Coordinates”. Census.gov (на језику: енглески). US Census Bureau. Архивирано из оригинала 11. 9. 2025. г. Приступљено 14. 9. 2025. 
  10. ^ „Northern Mariana Islands”. The World Factbook (на језику: енглески). Central Intelligence Agency. 2. 9. 2025. Приступљено 14. 9. 2025. 
  11. ^ а б в „Appendix B: Two–Letter State and possession Abbreviations”. Postal Addressing Standards. Washington, D.C.: United States Postal Service. мај 2015. Архивирано из оригинала 5. 3. 2018. г. Приступљено 3. 3. 2018. 
  12. ^ Jensen 1970, стр. xi, 184.
  13. ^ Click on the spreadsheet link labeled "Annual Estimates of the Resident Population for Incorporated Places of 20,000 or More" „City and Town Population Totals: 2020-2023”. census.gov. Приступљено 4. 12. 2024. 
  14. ^ „The History of Washington, DC”. Destination DC. 2016-03-15. Архивирано из оригинала 6. 3. 2018. г. Приступљено 3. 3. 2018. 
  15. ^ а б „Directory of Representatives”. Washington, D.C.: U.S. House of Representatives. Архивирано из оригинала 5. 3. 2018. г. Приступљено 5. 3. 2018. 
  16. ^ а б в г д „Acquisition Process of Insular Areas”. Office of Insular Affairs. Архивирано из оригинала 14. 4. 2012. г. Приступљено 9. 7. 2013. 
  17. ^ а б „Definitions of Insular Area Political Organizations”. Washington, D.C.: U.S. Department of the Interior. 2015-06-12. Архивирано из оригинала 13. 7. 2018. г. Приступљено 1. 3. 2018. 
  18. ^ 2020 Population of U.S. Island Areas Just Under 339,000, U.S. Census Bureau, October 28, 2021.
  19. ^ „Virgin Islands”. The World Factbook. Приступљено 9. 7. 2013. 
  20. ^ „American Samoa”. The World Factbook. Central Intelligence Agency. Приступљено 9. 7. 2013. 
  21. ^ „Islands We Serve: American Samoa”. Washington, D.C.: U.S. Department of the Interior. 2015-06-11. Архивирано из оригинала 9. 3. 2018. г. Приступљено 1. 3. 2018. 
  22. ^ „Guam”. The World Factbook. Central Intelligence Agency. Приступљено 9. 7. 2013. 
  23. ^ „Northern Mariana Islands”. The World Factbook. Central Intelligence Agency. Приступљено 9. 7. 2013. 
  24. ^ „Puerto Rico”. The World Factbook. Central Intelligence Agency. Приступљено 9. 7. 2013. 
  25. ^ а б „Baker Island”. Office of Insular Affairs. Архивирано из оригинала 19. 4. 2012. г. Приступљено 9. 7. 2013. 
  26. ^ „Jarvis Island”. Office of Insular Affairs. Архивирано из оригинала 7. 2. 2012. г. Приступљено 9. 7. 2013. 
  27. ^ „Johnston Island”. Office of Insular Affairs. Архивирано из оригинала 14. 3. 2012. г. Приступљено 9. 7. 2013. 
  28. ^ „Kingman Reef National Wildlife Refuge”. United States Fish and Wildlife Service. Архивирано из оригинала 16. 5. 2013. г. Приступљено 9. 7. 2013. 
  29. ^ а б „United States Pacific Islands Wildlife Refuges”. The World Factbook. Central Intelligence Agency. Приступљено 10. 10. 2014. 
  30. ^ „Midway Atoll”. Office of Insular Affairs. Архивирано из оригинала 4. 2. 2012. г. Приступљено 9. 7. 2013. 
  31. ^ „Navassa Island”. Washington, D.C.: U.S. Department of the Interior. 2015-06-12. Архивирано из оригинала 15. 8. 2016. г. Приступљено 3. 3. 2018. 
  32. ^ Colon, Yves (25. 9. 1998). „U.S., Haiti Squabble Over Control of Tiny Island”. Miami Herald. Webster University. Архивирано из оригинала 30. 8. 2016. г. Приступљено 25. 11. 2016. 
  33. ^ „Palmyra Atoll”. Office of Insular Affairs. Архивирано из оригинала 11. 1. 2012. г. Приступљено 9. 7. 2013. 
  34. ^ а б „Wake Island”. The World Factbook. Central Intelligence Agency. Приступљено 10. 10. 2014. 
  35. ^ Earnshaw, Karen (17. 12. 2016). „Enen Kio (a.k.a. Wake Island): Island of the kio flower”. Marshall Islands Guide. Majuro, Republic of the Marshall Islands. Архивирано из оригинала 1. 4. 2018. г. Приступљено 4. 3. 2018. 
  36. ^ а б в Lewis, Martin W. (21. 3. 2011). „When Is an Island Not An Island? Caribbean Maritime Disputes”. GeoCurrents. Архивирано из оригинала 22. 4. 2017. г. Приступљено 16. 6. 2017. 
  37. ^ „US Minor Outlying Islands – Bajo Nuevo Bank”. Geocaching. 6. 6. 2017. Архивирано из оригинала 11. 7. 2015. г. Приступљено 10. 7. 2015. 
  38. ^ „Cayo Serranilla” (на језику: шпански). Eco Fiwi. Архивирано из оригинала 31. 7. 2017. г. Приступљено 16. 6. 2017. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Државе_и_територије_САД&oldid=30502092”