Државе на изборима за Песму Евровизије

С Википедије, слободне енциклопедије

52 државе су учествовале на Песми Евровизије од својег првог издања 1956, док су победници дошли из њих 47. Учешће је отворено за све емитере који су пуноправне чланице Европске радиодифузне уније (ЕРУ). Како би нека земља постала чланица ЕРУ, мора да припада Европском радиодифузном простору или да је чланица Савета Европе.[1]

Мапа Европе, северне Африке и западне Азије; Европски радиодифузни простор је означен црвеном бојом.
Мапа Европе, северне Африке и западне Азије; Европски радиодифузни простор је означен црвеном бојом.
Учешће земаља од 1956:
  Учешће бар једном
  Без учешћа, иако са правом да учествује
  Учешће планирано, али без наступа
  Учешће у својству дела друге државе, без самосталног учешћа

Европски радиодифузни простор дефинише Међународна унија за телекомуникације као:

„Европски радиодифузни простор” ограничава на западу западна граница Региона 1 Интернационалне телекомуникационе Уније, на истоку меридијан 40° источно од Гринича, и на југу паралела на 30° с. г. ш. Јерменија, Азербејџан. Грузија и Украјина , као и територије Ирака, Јордана, Турске и Сирије изван ових граница су део овог простора.[2][3]

(Западна граница „Региона 1” је линија повучена западно од Исланда средином Атлантског океана.[4])

Активни чланови ЕУР су емитери чији су програми доступни (практично) целој популацији земље у којој им је седиште и испуњавају додатне услове, попут значајне самосталне продукције и (испуњаване) обавезе производње програма за све сегменте друштва, који оцртавају природу националног емитера (у контрасту са чисто комерцијалним емитером). Ако активан члан жели да учествује, он мора испунити услове из правилника такмичења, који се сачињава за сваку годину; тренутно то је плаћање ЕРУ накнаду за учешће до задатог рока.

На овај начин, простор земаља које се могу пријавити за учешће на Песми Евровизије укључује и ваневропске државе као што су Израел, Мароко, Тунис, Алжир, Египат, Либан, Либија и Јордан,[5] али од ових земаља до сада су учествовали једино Израел (највећи број година од 1973) и Мароко (једном, 1980). Либан требало да наступи први пут 2005, али се повукао (значајно после рока) након одбијања да преноси наступ израелског представника. Тунис је требало да има свој деби 1977. године и да наступа под редним бројем четири. Верује се да Тунис не жели да учествује због присуства Израела, а тунижански јавни сервис (ЕРТТ) је 2007. изјавио „да неће учествовати у блиској будућности због захтева владе”.[6][7] Катар је изјавио заинтересованост за учешће на Песми Евровизије 2011, али се то није остварило и није познато да ли постоје икакви планови за улазак Катара на Песму Евровизије.[8]

Аустралија је позвана 2015. године као специјална гошћа поводом јубиларног 60. издања Песме Евровизије иако не припада Европском радиодифузном простору, али је прикључени члан и више година преноси такмичење. Те године је ЕРУ променила правила тако да је дозвољено да позову придружене чланице ЕРУ на такмичење ако желе. Наредне године је потврђено да ће Аустралија поново учествовати.[9]

Број држава које учествују је полако растао кроз године да би стагнирао око 40 средином 2000-их. Рекордан број земаља је учествовао 2008, 2011 и 2018: 43. Због пораста броја држава, преквалификационе рунде и системи релегација су морали да се уведу, како би се дала шанса за учешће што већем броју држава. 1993. је одржано такмичење Квалификација за Милстрит у ком се 7 држава источне Европе такмичило за шансу да дебитује на такмичењу.[10] После такмичења 1993, уведено је правило да државе које су биле у задњих 6 на табели не могу да учествују следеће године.[11] 1996. је уведен систем где би сви национални жирији оценили свих 29 пријава за такмичење које су послате у аудио формату, а најбоље 22 би прошле на такмичење. Норвешка која је била домаћин није морала да учествује у овој рунди.[12] Од 1997. до 2001. је коришћен систем где би државе са најгорим просеком резултата у претходних 5 година морале да направе паузу од такмичења, али нека држава није смела да буде на паузи дуже од једне године.[13]

Систем релегације из 1994. и 1995. је поново коришћен између 2001. и 2003. 2004, по први пут, одржано је полуфинале. 10 држава са најбољим резултатима које нису чланице велике четворке би биле аутоматски у финалу, као и велика четворка која има највеће финансијско учешће у ЕРУ. Све остале државе би морале да прођу полуфинале. 10 држава би се квалификовало из полуфинала.[14] Од 2008, уведено је и друго полуфинале. Од тад, у полуфиналима учествују све државе осим државе домаћице и велике четворке (после 2011. велике петорке) и из сваког се квалификује по 10 држава.[15]

Дебитовање[уреди | уреди извор]

Кад је која држава дебитовала
Година Земља дебитант
1956.  Белгија,  Италија,  Луксембург,  Немачка,[16]  Француска,  Холандија,   Швајцарска
1957.  Аустрија,  Данска,  Уједињено Краљевство
1958.  Шведска
1959.  Монако
1960.  Норвешка
1961.  Југославија,  Финска,  Шпанија
1964.  Португалија
1965.  Ирска
1971.  Малта
1973.  Израел
1974.  Грчка
1975.  Турска
1980.  Мароко
1981.  Кипар
1986.  Исланд
1993.  Босна и Херцеговина,  Словенија,  Хрватска
1994.  Естонија,  Литванија,  Мађарска,  Пољска,  Румунија,  Русија,  Словачка
1998.  Северна Македонија[17]
2000.  Летонија
2003.  Украјина
2004.  Албанија,  Андора,  Белорусија,  Србија и Црна Гора
2005.  Бугарска,  Молдавија
2006.  Јерменија
2007.  Грузија,  Србија,  Црна Гора,  Чешка
2008.  Азербејџан,  Сан Марино
2015.  Аустралија

Земље учеснице[уреди | уреди извор]

  Неактивне земље - Земље које су учествовале раније, али неће ове године.
  Непостојеће земље - Земље које су учествовале раније, али више не постоје.
Држава Дебитовање Последње учешће Број учешћа Број победа Последње учешће у финалу
 Азербејџан 2008 2022 14 1
(2011)
2022
 Албанија 2004 2022 18 0 2021
 Андора 2004 2009 6 0 N/A
 Аустралија 2015 2022 7 0 2022
 Аустрија 1957 2022 54 2
(1966, 2014)
2018
 Белгија 1956 2022 63 1
(1986)
2022
 Белорусија 2004 2019 16 0 2019
 Босна и Херцеговина 1993 2016 19 0 2012
 Бугарска 2005 2022 14 0 2021
 Грузија 2007 2022 14 0 2016
 Грчка 1974 2022 42 1
(2005)
2022
 Данска 1957 2022 50 3
(1963, 2000, 2013)
2019
 Естонија 1994 2022 27 1
(2001)
2022
 Израел 1973 2022 44 4
(1978, 1979, 1998, 2018)
2021
 Ирска 1965 2022 55 7
(1970, 1980, 1987, 1992, 1993, 1994, 1996)
2018
 Исланд 1986 2022 34 0 2022
 Италија 1956 2022 47 3
(1964, 1990, 2021)
2022
 Јерменија 2006 2022 14 0 2022
 Југославија 1961 1991 26 1
(1989)
1991
 Кипар 1981 2022 38 0 2021
 Летонија 2000 2022 22 1
(2002)
2016
 Литванија 1994 2022 22 0 2022
 Луксембург 1956 1993 37 5
(1961, 1965, 1972, 1973, 1983)
1993
 Мађарска 1994 2019 17 0 2018
 Малта 1971 2022 34 0 2021
 Мароко 1980 1980 1 0 1980
 Молдавија 2005 2022 17 0 2022
 Монако 1959 2006 24 1
(1971)
1979
 Немачка 1956 2022 65 2
(1982, 2010)
2022
 Норвешка 1960 2022 60 3
(1985, 1995, 2009)
2022
 Пољска 1994 2022 24 0 2022
 Португалија 1964 2022 53 1
(2017)
2022
 Румунија 1994 2022 22 0 2022
 Русија 1994 2021 23 1
(2008)
2021
 Сан Марино 2008 2022 12 0 2021
 Северна Македонија[а] 1998 2022 21 0 2019
 Словачка 1994 2012 7 0 1998
 Словенија 1993 2022 27 0 2019
 Србија 2007 2022 14 1
(2007)
2022
 Србија и Црна Гора 1992 2005 3 0 2005
 Турска 1975 2012 34 1
(2003)
2012
 Уједињено Краљевство 1957 2022 64 5
(1967, 1969, 1976, 1981, 1997)
2022
 Украјина 2003 2022 17 3
(2004, 2016, 2022)
2022
 Финска 1961 2022 55 1
(2006)
2022
 Француска 1956 2022 64 5
(1958, 1960, 1962, 1969, 1977)
2022
 Холандија 1956 2022 62 5
(1957, 1959, 1969, 1975, 2019)
2022
 Хрватска 1993 2022 27 0 2017
 Црна Гора 2007 2022 12 0 2015
 Чешка 2007 2022 10 0 2022
  Швајцарска 1956 2022 62 2
(1956, 1988)
2022
 Шведска 1958 2022 61 6
(1974, 1984, 1991, 1999, 2012, 2015)
2022
 Шпанија 1961 2022 61 2
(1968, 1969)
2022

Напомене:

  1. ^ Учествовала до 2018. као БЈР Македонија.

Остале земље[уреди | уреди извор]

Алжир, Египат, Јордан, Либан, Либија и Тунис имају емитере који су чланови и ЕРУ и Арапске радиодифузне уније. Иако могу да учествују, верује се да се то није десило због присуства Израела на такмичењу.[18] Тунис и Либан су покушали да дебитују, Тунис 1977. а Либан 2005. Обе су се повукле због присуства Израела. Тунижански јавни сервис (ЕРТТ) је 2007. изјавио „да неће учествовати у блиској будућности због захтева владе”.[6][7] Ватикан може да учествује са својим емитером Ватикан радио (РВ) која је једна од чланица оснивача ЕРУ, али не учествују јер само преносе догађаје везане за Папу и имају становништво од само око 900 људи (већина њих су свештеници).[18][19]

Као Аустралију од 2015, ЕРУ сме да позове прикључене чланице да учествују.

Земље које могу или су могле да учествују, а никад нису
Држава
 Алжир
  Ватикан
 Египат
 Јордан
 Либан
 Либија
 Тунис
 Чехословачка (1991, 1992)

Учешћа земаља по деценијама[уреди | уреди извор]

Мапа показује током које деценије су земље први пут учествовале.
Победници Песме Евровизије. Мапа показује број победа бојом означених држава.

Легенда[уреди | уреди извор]

  Победник – Земља је победила на такмичењу те године.
  Друго место – Земља је такмичење завршила као другопласирана у финалу те године.
  Треће место – Земља је такмичење завршила као трећепласирана у финалу те године.
  Остала места – Земља је такмичење завршила између четвртог и претпоследњег места у финалу те године.
  Последње место – Земља је такмичење завршила на последњем месту у финалу те године.
  Елиминисан – Земља је испала у полуфиналу те године (2004–2019; 2021–).
  Елиминисан од такмичења – Земља није прошла квалификациону рунду (1993, 1996).
  Неодлучно – Земља је потврдила учешће на такмичењу, али се такмичење још увек није одржало.
  Дебитант – Земља је дебитовала током деценије.
  Није учествовала – Земља није учествовала на такмичењу те године.
  Отказано такмичење – Земља је требала учествовати, али такмичење није одржано (2020).
(/) - резултат није откривен (1956).
(X) значи да је земља учествовала на такмичењу те године.

1950е[уреди | уреди извор]

1960е[уреди | уреди извор]

1970е[уреди | уреди извор]

1980е[уреди | уреди извор]

1990е[уреди | уреди извор]

2000е[уреди | уреди извор]

2010е[уреди | уреди извор]

Напомене:

  1. ^ Учествовала до 2018. као БЈР Македонија.

2020е[уреди | уреди извор]

Напомене:

  1. ^ Такмичење је отказано због пандемије Коронавируса.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „EBU – Admission”. ebu.ch. Европска радиодифузна унија. 27. 4. 2018. Архивирано из оригинала на датум |archive-url= захтева |archive-date= (помоћ). Приступљено 12. 12. 2021. 
  2. ^ „ITU-R Radio Regulations 2012–15” (PDF). International Telecommunication Union, available from the Spectrum Management Authority of Jamaica. 2012. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 16. 8. 2013. Приступљено 28. 6. 2019. 
  3. ^ „ITU-R Radio Regulations – Articles edition of 2004 (valid in 2004–07)” (PDF). International Telecommunication Union. 2004. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 10. 10. 2017. Приступљено 28. 6. 2020. 
  4. ^ Radio regulations; Article 5: Frequency allocations. (Одредбе о радију; члан 5: Алокације фреквенција.) Међународна унија за телекомуникације, верзија од 1. септембра 2005, Приступљено 9. 1. 2008.
  5. ^ The Eurovision Song Contest 1956 — present. (Песма Евровизија 1956 — данас) Би-Би-Си, 26. април 2007, Приступљено 9. 1. 2008.
  6. ^ а б Cobb, Ryan (22. 5. 2018). „Israeli Minister "to invite" Arabic nations, including Tunisia, to take part in Eurovision 2019”. ESCXtra. Архивирано из оригинала на датум 30. 11. 2020. Приступљено 11. 7. 2019. 
  7. ^ а б Kuipers, Michael (20. 6. 2007). „Tunisia will not participate "in the forseeable future". ESCToday. Архивирано из оригинала на датум 15. 10. 2017. Приступљено 30. 5. 2017. 
  8. ^ Repo, Juha (12. 5. 2009). „Gulf nation wants to join Eurovision” (на језику: енглески). ESCToday. Архивирано из оригинала на датум 14. 7. 2015. Приступљено 12. 5. 2009. 
  9. ^ Australia to return to the Eurovision Song Contest!
  10. ^ ESCtoday.com. Eurovision Song Contest 1993 Архивирано 12 фебруар 2008 на сајту Wayback Machine. Retrieved on 2 February 2008.
  11. ^ O'Connor, John Kennedy (2005). The Eurovision Song Contest 50 Years The Official History. London: Carlton Books Limited. ISBN 1-84442-586-X.
  12. ^ ESCtoday.com. Eurovision Song Contest 1996 Архивирано 23 јануар 2008 на сајту Wayback Machine. Retrieved on 2 February 2008.
  13. ^ Eurovision.tv. Eurovision Song Contest 1997 Архивирано 20 јануар 2008 на сајту Wayback Machine. Retrieved on 2 February 2008.
  14. ^ BBC News (12 May 2004). Eurovision finalists chosen Архивирано 4 март 2014 на сајту Wayback Machine. Retrieved on 2 February 2008.
  15. ^ European Broadcasting Union (1 October 2007). Two semi-finals Eurovision Song Contest 2008 Архивирано 1 април 2008 на сајту Wayback Machine. Retrieved on 2 February 2008.
  16. ^ До уједињења Немачке 1990, учествовала је, и у неким годинама представљана као, Западна Немачка.
  17. ^ До Преспанског споразума 2018, учествовала је као Бивша Југословенска Република Македонија.
  18. ^ а б Carlson, Christopher (7. 6. 2019). „Where are they?”. Eurovisionworld. Архивирано из оригинала на датум 2. 7. 2019. Приступљено 11. 7. 2019. 
  19. ^ Werber, Cassie (23. 5. 2015). „The Vatican was asked to participate in the Eurovision Song Contest. It declined, again”. Quartz. Архивирано из оригинала на датум 11. 7. 2019. Приступљено 11. 7. 2019.