Државе чланице Комонвелта нација

С Википедије, слободне енциклопедије
Тренутне чланице Комонвелта (тамноплава), бивше чланице (наранџаста) и британска прекоморске територије и Крунски поседи (светлоплава).

Комонвелт нација је удружење од 56 држава. Њега чине скоро све бивше колоније Уједињеног Краљевства.

Симбол Комонвелта и на челу истог је краљ Чарлс III. Међутим, таква позиција не доноси никакву политичку или извршну моћ над чланицама Комонвелта — она је више симболичне природе.

Организација је први пут званично споменута 1926. године када је усвојена Балфорова декларација. Првобитне чланице су биле: Уједињено Краљевство, Канада, Аустралија, Доминион Нови Зеланд, Јужна Африка, Ирска Слободна Држава и Доминион Њуфаундленд. На Империјалној конференцији из 1930. године Комонвелт је поново споменут а следеће године је чинио део Вестминстерског статута (Аустралија и Нови Зеланд нису усвојиле документ до 1942. и 1947. године).[1] Године 1949. потписана је Лондонска деклерација и та године се сматра рођенданом савременог Комонвелта када је и усвојено данашње име — Комонвелт нација.[2]

Најновије чланице Комонвелта су Габон и Того које су се придружиле заједници 29. јуна 2022. године. Занимљиво је то што су те државе, заједно са Руандом и Мозамбиком, једине које нису имале било какве колонијалне или уставне везе с Уједињеним Краљевством.[3] Најскорије напуштање Комонвелта било је 13. октобра 2016, када су Малдиви напустили заједницу. Међутим, званично су се вратили у исту 1. фебруара 2021. године.[4]

Од јуна 2022. године, три чланице Комовелта се налазе у Европи, дванаест у Северној Америци и Карибима, једна у Јужној Америци, двадесет и једна у Африци, осам у Азији и једанаест у Океанији.

Целокупна заједница броји популацију од 2,4 милијарди људи, скоро трећину светског становништва, од којих 1,21 милијарди живи у Индији.

Тренутно шеснаест држава чланица чине Крунске земље Комонвелта. Пет њих су монархије са својим индивидуалним монархом (Брунеј, Есватини, Малезија, Тонга). Остале чланице су републике.

Република Ирска и Зимбабве бивше су чланице Комонвелта. Јужноафричка Република, Пакистан, Гамбија и Малдиви напустили су и касније се опет придружиле заједници.

Тренутне чланице[уреди | уреди извор]

Све датуме наведене испод обезбедио је Национални секретаријат Комонвелта. Популација држава важе од 1. јануара 2018.[5]

Држава Датум придружења Регион/континент Становништво[6]
Антигва и Барбуда Антигва и Барбуда 1981-11-011. новембар 1981. Кариби 94.195
Аустралија Аустралија 1931-12-1119. новембар 1926. Oкеанија 25.215.000
Бахаме Бахами 1973-07-1010. јули 1973. Кариби 402.576
Бангладеш Бангладеш 1972-04-1818. април 1972.[7] Јужна Азија 165.867.307
Барбадос Барбадос 1966-11-3030. новембар 1966. Кариби 286.618
Белизе Белизе 1981-09-2121. септембар 1981. Средња Америка 379.636
Боцвана Боцвана 1966-09-3030. септембар 1966. Јужна Африка 2.377.831
Брунеј Брунеј 1984-01-011. јануар 1984. Југоисточна Азија 439.022
Камерун Камерун 1995-11-1313. новембар 1995.[8] Средња Африка 24.836.674
Канада Канада 1931-12-1119. новембар 1926. Северна Америка 36.885.861
Кипар Кипар 1961-03-1313. март 1961.[9] Евроазија 1.197.667
Доминика Доминика 1978-11-033. новембар 1978. Кариби 72.975
Есватини Есватини 1968-09-066. септембар 1968. Јужна Африка 1.336.933
Фиџи Фиџи 1970-10-1010. октобар 1970. Oкеанија 909.024
Габон Габон 2022-06-2525. јун 2022. Средња Африка 2.233.272
Гамбија Гамбија 1965-02-1818. фебруар 1965. Западна Африка 2.155.958
Гана Гана 1957-03-066. март 1957. Западна Африка 29.088.849
Гренада Гренада 1974-02-077. фебруар 1974. Кариби 107.894
Гвајана Гвајана 1966-05-2626. мај 1966. Јужна Америка 773.808
Индија Индија 1947-08-1515. август 1947. Јужна Азија 1.353.014.094
Јамајка Јамајка 1962-08-066. август 1962. Кариби 2.819.888
Кенија Кенија 1963-12-1212. децембар 1963. Источна Африка 49.167.382
Кирибати Кирибати 1979-07-1212. јули 1979. Океанија 117.636
Лесото Лесото 1966-10-044. октобар 1966. Јужна Африка 2.199.492
Малави Малави 1964-07-066. јули 1964. Источна Африка 18.558.768
Малезија Малезија 1957-08-3131. август 1957. Југоисточна Азија 31.505.208
Малдиви Малдиви 9. јул 1982. Јужна Азија 515.696
Малта Малта 1964-09-2121. септембар 1964. Западна Европа 422.212
Маурицијус Маурицијус 1968-03-1212. март 1968. Источна Африка 1.286.240
Мозамбик Мозамбик 1995-11-1313. новембар 1995.[10] Источна Африка 29.977.238
Намибија Намибија 1990-03-2121. март 1990. Јужна Африка 2.600.857
Науру Науру 1968-11-01†1. новембар1968. Океанија 10.387
Нови Зеланд Нови Зеланд 1931-12-1119. новембар 1926. Oкеанија 4.609.755
Нигерија Нигерија 1960-10-011. октобар 1960. Западна Африка 194.615.054
Пакистан Пакистан 1947-08-1414. август 1947. Јужна Азија 199.031.265
Папуа Нова Гвинеја Папуа Нова Гвинеја 1975-09-1616. септембар 1975. Oкеанија 8.034.630
Руанда Руанда 2009-11-2929. новембар 2009.[11] Источна Африка 12.322.920
Сент Китс и Невис Сент Китс и Невис 1983-09-1919. септембар 1983. Кариби 56.632
Света Луција Света Луција 1979-02-2222. фебруар 1979. Кариби 189.000
Сент Винсент и Гренадини Сент Винсент и Гренадини 1979-10-2727. октобар 1979. Кариби 109.501
Самоа Самоа 1970-08-2828. август 1970. Oкеанија 196.954
Сејшели Сејшели 1976-06-2929. јун 1976. Источна Африка 98.248
Сијера Леоне Сијера Леоне 1961-04-2727. април 1961. Западна Африка 6.818.117
Сингапур Сингапур 1965-10-15†9. август 1966. Југоисточна Азија 5.889.117
Соломонова Острва Соломонска Острва 1978-07-077. јули 1978. Океанија 614.497
Јужноафричка Република Јужноафричка Република 1931-12-1119. новембар 1926. Јужна Африка 56.007.479
Сри Ланка Сри Ланка 1948-02-044. фебруар 1948. Јужна Азија 20.979.811
Танзанија Танзанија 1961-12-099. децембар 1961. Источна Африка 57.790.062
Того Того 2022-06-2525. јун 2022. Западна Африка 8.608.444
Тонга Тонга 1970-06-044. јун 1970. Oкеанија 107.228
Тринидад и Тобаго Тринидад и Тобаго 1962-08-3131. август 1962. Кариби 1.376.801
Тувалу Тувалу 1978-10-011. октобар 1978. Oкеанија 10.116
Уганда Уганда 1962-10-099. октобар 1962. Источна Африка 42.288.962
Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство 1931-12-1119. новембар 1926. Западна Европа 65.746.853
Вануату Вануату 1980-07-3030. јули 1980. Oкеанија 279.953
Замбија Замбија 1964-10-2424. октобар1964. Источна Африка 17.470.471

Бившe чланице[уреди | уреди извор]

Држава Датум придружења Континент Датум напуштања
Република Ирска Република Ирска 19. новембар 1926. Европа 18. април 1949.
Зимбабве Зимбабве октобар 1980. Африка 7. децембар 2003.

Распуштене чланице[уреди | уреди извор]

Бивша држава Датум придружења Континент Распуштена Касније се поново придружује као Напомене
Федерација Малаја Малаја 31. август 1957. Азија/Океанија 31. јул 1963.[12] Малезија Малезија Реформисана као Федерација Малезије са Сингапуром (постала одвојена чланица 1965. године), Сабахом и Сараваком.
Њуфаундленд Доминион Њуфаундленд 19. новембар 1926. Северна Америка 31. март 1949. Канада Канада Једна од оригиналних доминиона у време Балфорове декларације из 1926. године и Вестминстерског статута из 1931. године.[13]
Тангањика Тангањика 9. децембар 1961. Африка 26. април 1964. Танзанија Танзанија Две државе су заједнички формирале Танзанију 26. априла 1964.[14]
Занзибар 10. децембар 1963.

Потенцијалне чланице[уреди | уреди извор]

Држава Датум придружења Континент Становништво Напомене
Сомалиленд Сомалиленд 2009.[15] Африка ~3.500.000[F] Сомалиланд је непризната самопроглашена држава, међународно призната као део Сомалије. Поднела је захтев за придруживање Комонвелту под статусом посматрача.
Судан Судан 2009.[16] Африка 42.425.989 Судан је био кондоминијум Уједињеног Краљевства и Египта познат као Англо-египатски Судан, али је, у пракси, структура кондоминијума обезбедила потпуну британску контролу над Суданом до независности 1956. године. Судан је изразио интересовање за придруживање Комонвелту. [17]
Јужни Судан Јужни Судан 2011.[18] Африка 13.670.642 Независност од Британије стекла је као део Судана 1956. године, док је независност од Судана стекла 2011.[19]
Суринам Суринам[20] 2012. Јужна Америка 555.934
Бурунди Бурунди [21] 2013. Африка 10.524.117
Зимбабве Зимбабве 2018.[22] Африка 16.150.362 Датума 15. маја 2018, председник Мнагагва поднео је захтев за поновно чланство Зимбабвеа у Комонвелту.

^ F. Број становника се заснива на проценама из 2014. године.

Остали кандидати[уреди | уреди извор]

Остале државе које су изразиле интересовање за придруживање Комонвелту током година су Алжир, Бахреин,[17] Камбоџа, Египат, Еритреја, Израел,[23] Либија, Мадагаскар, Непал, [24][25] Палестина, Сједињене Државе и Јемен.[26][27]

Неке државе и региони такође би се могли придружити Комонвелту као бивши делови Британске империје, укључујући: Ирак, Јордан, Кувајт, Мјанмар, Оман, Катар, Уједињене Арапске Емирате и Хонг Конг,[28] или чак бивше британске протекторате као што су Авганистан[25] и Бутан.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Nexus Commonwealth Awards 2013”. www.nexuscommonwealthawards.org. Приступљено 28. 8. 2019. 
  2. ^ „"The Commonwealth–History–Modern Commonwealth". Архивирано из оригинала на датум 11. 05. 2008. 
  3. ^ Kron, Josh (28. 11. 2009). „Rwanda Joins the Commonwealth”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 28. 8. 2019. 
  4. ^ „Maldives becomes 54th member of Commonwealth family”. The Commonwealth. 1. 2. 2020. 
  5. ^ „Members”. 
  6. ^ „Current world population by country. Population data for every country as of 2019”. countrymeters.info. Приступљено 28. 8. 2019. 
  7. ^ Kohen, Marcelo G. (2006). Secession. London: Cambridge University Press. стр. 122. ISBN 978-0-521-84928-9. 
  8. ^ Pondi, Jean-Emmanuel (октобар 1997). „Cameroon and the Commonwealth of Nations”. The Round Table. 86 (344): 563—570. doi:10.1080/00358539708454389. 
  9. ^ McIntyre, W. David (јануар 2000). „Britain and the creation of the Commonwealth Secretariat”. Journal of Imperial and Commonwealth History. 28 (1): 135—158. doi:10.1080/03086530008583082. 
  10. ^ Ingram, Derek (април 1996). „Commonwealth Update”. The Round Table. 85 (338): 153—165. doi:10.1080/00358539608454302. 
  11. ^ Josh Kron (29. 11. 2009). „Rwanda Joins British Commonwealth”. The New York Times. Приступљено 29. 11. 2009. 
  12. ^ Malaysia Act 1963
  13. ^ „Dominion Status”. Commonwealth of Nations. 2016. Приступљено 15. 10. 2016. 
  14. ^ „Tanzania – History”. Commonwealth Secretariat. Архивирано из оригинала на датум 3. 9. 2008. Приступљено 15. 2. 2008. 
  15. ^ Somaliland on verge of observer status in the Commonwealth. Qaran News, 16 November 2009
  16. ^ Howden, Daniel (26. 11. 2009). „The Big Question: What is the Commonwealth's role, and is it relevant to global politics?”. The Independent. London. 
  17. ^ а б te Velde-Ashworth, Victoria (10. 10. 2005). „The future of the modern Commonwealth: Widening vs. deepening?”. Commonwealth Policy Studies Unit. Архивирано из оригинала (doc) на датум 23. 7. 2011. Приступљено 16. 9. 2006. 
  18. ^ „South Sudan Launches Bid to Join Commonwealth”. gurtong.net. Архивирано из оригинала на датум 11. 07. 2017. Приступљено 28. 08. 2019. 
  19. ^ South Sudan on Track to Join Commonwealth.
  20. ^ „Welcome to Allvoices”. allvoices.com. Архивирано из оригинала на датум 25. 6. 2013. 
  21. ^ „Burundi Applies to Join Commonwealth to Bolster Angolophone Ties”. Bloomberg.com (на језику: енглески). 13. 11. 2013. 
  22. ^ Adebayo, Bukola (21. 5. 2018). „Zimbabwe applies to re-join Commonwealth, 15 years after leaving”. CNN. 
  23. ^ „Israelis and Palestinians could join Commonwealth”. The Telegraph. 17. 12. 2006. 
  24. ^ „The Commonwealth: What’s the point of it?”. The Economist. 19. 3. 2016. Приступљено 6. 6. 2019. 
  25. ^ а б „Nepal urged to join Commonwealth”. The Himalayan Times. 19. 1. 2016. Приступљено 6. 6. 2019. 
  26. ^ Howden, Daniel (26. 11. 2009). „The Big Question: What is the Commonwealth's role, and is it relevant to global politics?”. The Independent. London. 
  27. ^ Osike, Felix (24. 11. 2007). „Rwanda membership delayed”. New Vision. Архивирано из оригинала на датум 23. 1. 2013. Приступљено 29. 11. 2009. 
  28. ^ „The Commonwealth: Who's in the club?”. Independent. 16. 3. 2006. Приступљено 6. 6. 2019. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]