Пређи на садржај

Државни путеви IА реда

С Википедије, слободне енциклопедије

Мрежа аутопутева у Србији:
  У употреби
  У изградњи
  Планирани

Државни путеви IА реда (аутопутеви) имају укупну дужину од 1602, од чега је изграђено и у употреби 1040 km, а гради се још 195 km.[1] Према Генералном мастер плану саобраћаја у Србији[2] предвиђено је да сви путеви IА реда буду изграђени у профилу аутопута. Такође, предвиђено је и да поједине деонице путева IБ реда у Србији буду надограђене у профил мотопута.[тражи се извор] Укупна дужина аутопутева и брзих путева након изградње свих предвиђених путних праваца била би нешто више од 2.710 km.[тражи се извор]

Аутопутеве одликује сигнализација са зеленом подлогом и белим словима, опште ограничење брзине 130 km/h, постојање зауставне траке, контрола приступа и наплата путарине. За разлику од аутопутева, брзе путеве одликује сигнализација са плавом подлогом и белим словима, опште ограничење од 100 km/h и непостојање зауставне траке.

Историја

[уреди | уреди извор]
Аутопут А3 код Сремске Митровице
Укрштање аутопутева А1 и А3 код Добановаца
Аутопут А2 код Љига

Аутопутеви на простору Балкана су почели да се граде у време Југославије. С обзиром на растућу потражњу (транзитни положај Југославије), капацитет друмске мреже са 2×1ом-траком није био довољан. План је тражио повећање капацитета друмске проходности и почела је изградња друмске мреже са најмање 2×2-трака аутопута, односно са развијањем потенцијалних магистрала. Важну улогу у овоме је играо прозападни утицај са којим је Београд увек радо чувао свој интегритет и тиме спречавао јачање утицаја осталих комунистичких и социјалистичких земаља источног блока[3].

Југославија је са овим плановима кренула још у седамдесетим годинама 20. века. Југословенска влада је затражила зајам од ММФ-а који је и добила. Западу је овај југословенски пројекат одговарао из стратешко-политичких разлога, па је тиме уједно било и олакшано добијање зајма. Аутопутеви су углавном грађени на деловима некадашњег аутопута Братство-јединство.

Северно-јужна рута аутопута је јачала са слабљењем социјализма, тако да је већ током осамдесетих изграђен део аутопута БеоградНови СадБачка Топола. Овај планирани аутопут је првобитно у ствари био само полу-аутопут са 1×2 саобраћајне траке и 1×1 зауставном траком, укупно са 3 траке за два смера.

Почетком деведесетих завршен је део овог пута на релацији Бачка ТополаСуботицаХоргош, али пут се није спојио са остатком пута даље на север на Мађарској граници, који је већ био спреман на релацији РескеСегединКечкеметБудимпештаЂерХеђешхалом. Овим спајањем би се отворио коридор који би спајао луке Солуна и Истанбула, (Босфора) са средњом и западном Европом.

По првобитном плану Србија је до 1998. године требало да има 420 km аутопутева и 220 km полу-аутопутева. Рат у Југославији и НАТО бомбардовање су били главни узрочници да се ови циљеви не остваре.

Током двехиљадитих почето је са радовима на војвођанској деоници Бачка ТополаХоргош аутопута, део пута у делу БеоградНови Сад је проширен на 2×2+1 траку и почело је са изградњом београдске заобилазнице која би имала дужину од 69 km. Такође започета изградња Аутопута А2 односно Аутопута „Милош Велики” од Београда до Чачка и даље.

У 2016. години, Србија има 741,46 km путева који се рачунају у ову категорију. У 2021. години, Србија има 926,80 km путева који се рачунају у ову категорију.

Листа аутопутева

[уреди | уреди извор]

У Србији тренутно постоји 12 оваквих путних праваца обележених ознакама од А1 до А12.

Аутопут А1

[уреди | уреди извор]

Аутопут А1 спаја највеће градове у Србији правцем север-југ. Његова траса је ГП Хоргош - Суботица - Нови Сад - Београд - Ниш - ГП Прешево и има дужину од 612 km. Овај путни правац је део Коридора 10. Целокупан аутопут са обилазницом је завршен у jуну 2023.[4].

Аутопут А2

[уреди | уреди извор]

Аутопут А2 је аутопут у изградњи који ће се пружати од Београда до границе са Црном Гором. Тренутно је завршена деоница Сурчин (Београд) - Прилипац (Пожега) у дужини од 150км пута кроз тежак терен, изграђено је више од 66 мостова и шест тунела, урађено коришћење река, постављено 7,5 km ограде за буку... [1] [2][мртва веза][5]. Укупна дужина аутопута је 265км km.

Аутопут А3

[уреди | уреди извор]

Аутопут А3 пружа се трасом ГП Батровци - Београд. Укупна дужина аутопута је око 96км km и он је изграђен целом својом дужином. Аутопут представља део Коридора 10.

Аутопут А4

[уреди | уреди извор]

Аутопут А4 спаја Ниш са ГП Градина и дуг је 109км и он је изграђен целом својом дужином km. Овај путни правац је такође део Коридора 10.

Аутопут А5

[уреди | уреди извор]

Аутопут А5 спаја аутопутеве А1 и А2 дуж реке Западне Мораве, градове, Крушевац, Краљево и Чачак. Тренутно је у употреби  km58км, од Појата до Врнјачке бање, док је остатак у изградњи. Има укупну дужину од 112км km.

Аутопут А6

[уреди | уреди извор]

Аутопут Нови Сад - Зрењанин- Београд.[6]Аутопут је у изградњи, укуопна дужина 105.4км.

Аутопут А7

[уреди | уреди извор]

Аутопут је целом дужином од 17км km, од Кузмина до Сремске Раче, у изградњи. Са мостом преко реке Саве, спајаће се с аутопутем до Бијељине.[6]

Аутопут А8

[уреди | уреди извор]

Новоизграђени аутопут спаја Руму и Шабац. Дуг је 25км km.[6]

Аутопут А9

[уреди | уреди извор]

Планирани аутопут треба да повеже Београд, од петље Бубањ Поток, преко Панчева, до границе с Румунијом.[6]

Аутопут А10

[уреди | уреди извор]

Веза са државним путем А 2 (Пожега) - Севојно - државна граница са Босном и Херцеговином (гранични прелаз Котроман).

Аутопут А11

[уреди | уреди извор]

Северни део Београдске обилазнице, спајаће будући аутопут Е70-А9 код Панчева са постојећим Е75-А1, код Батајнице.

Аутопут А12

[уреди | уреди извор]

Будући аутопут Ниш-Мердаре-(Приштина), дужине 77 km. Тренутно у употреби десна коловозна трака од петље Мерошина, до петље Мерошина исток у дужини од 5,5 km.[7]

Табеларни преглед

[уреди | уреди извор]
Аутопут Траса Укупно[1] Изграђено[1] % У изградњи
Мађарска  ХоргошБеоградНишПрешево  Северна Македонија 612 km 612 km 100% 000 km [а]
БеоградЧачакСјеницаБољаре  Црна Гора 265 km 140 km 053% 019 km [б]
Хрватска  БатровциШидБеоград 095 km 095 km 100%
НишПиротДимитровградГрадина  Бугарска 105 km 105 km 100%
ПојатеКрушевацКраљевоПрељина 112 58 65% 54
Нови СадЗрењанинБеоград 105 000 km 000% 68
КузминСремска Рача  Босна и Херцеговина 017 km 000 km 000% 017 km [в]
РумаШабац 025 km 0025 km 00100% 0
Бубањ ПотокПанчевоВатин  Румунија 097 km 000 km 000% 0
ПожегаУжицеКотроман  Босна и Херцеговина 061 km 000 km 000% 0
ПанчевоБатајница 31 km 000 km 000% 0
МерошинаПрокупљеКуршумлијаМердареR7 077 km 005,5 km 007% 0
Укупно: 1602 1040 065% 158
  1. ^ 28. јуна 2023. г, отворена последња деоница Стражевица — Бубањ поток
  2. ^ У изградњи је деоница Паковраће — Пожега
  3. ^ У изградњи је цела деоница (са мостом преко Саве дужине 1.310m)

Деонице аутопутева и брзих путева у изградњи

[уреди | уреди извор]

Напомена: Овде су убројане и деонице за које је само потписан уговор или предуговор за извођење радова.

Аутопутеви IА

  • Крушевац - Краљево - Прељина 54км km „Моравски коридор”[8]
  • Кузмин - Сремска Рача 17 km (са мостом преко Саве дужине 1.310m)
  • Ниш - Плочник 39,5 km
  • Укупно: /

Брзи путеви IБ

  • Нови Сад - Рума 47,7 km (са тунелом кроз Фрушку гору дужине 3,5km)[9]
  • Пожаревац - Голубац 67 km
  • Укупно: /

Деонице аутопутева и брзих путева планиране да се граде

[уреди | уреди извор]

Аутопутеви IА

  • Пожега - Сјеница - Граница Црне Горе (ГП Бољаре) 107 km
  • Београд - Зрењанин 68 km
  • Нови Сад - Зрењанин 38 km
  • Плочник - Мердаре 33 km
  • Бубањ Поток - Панчево 22 km (ДЕО ОБИЛАЗНИЦЕ ОКО БЕОГРАДА)
  • Београд - Вршац- Граница Румуније (ГП Ватин) 97 km
  • Укупно: 365 km

Брзи путеви IБ

  • Пожега - Ужице - Граница Републике Српске (ГП Котроман) 63 km
  • Крагујевац - Мрчајевци - Веза са А5 „Моравским коридором” 35 km
  • Пожаревац - Неготин - Граница Бугарске (ГП Мокрање) 140 km
  • Параћин - Зајечар - Граница Бугарске (ГП Вршка Чука) 82 km
  • Граница Мађарске (ГП Бачки Брег) - Сомбор - Кула - Врбас - Србобран - Бечеј - Кикинда - Граница Румуније (ГП Српска Црња) 185km
  • Брза саобраћајница „Вожд Карађорђе” - по деоницама:
    • Деоница 1: Лазаревац (Жупањац) – Аранђеловац L= 35 km.
    • Деоница 2: Мали Пожаревац – Младеновац –Аранђеловац L= 32 km.
    • Деоница 3: Аранђеловац – Топола – Рача – Марковац (веза на аутопут Е-75) L= 60 km
    • Деоница 4: Марковац – Свилајнац - Деспотовац L= 31 km
    • Деоница 5: Деспотовац – Бор L= 60 km
  • Укупно: 723 km

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в https://www.putevi-srbije.rs/images/pdf/referentni-sistem/2.2.1_spisak_drzavnih_puteva_IAreda.pdf
  2. ^ „Генерални мастер план саобраћаја у Србији”. Архивирано из оригинала 5. 8. 2013. г. Приступљено 4. 6. 2013. 
  3. ^ Преведено са Википедије на мађарском језику
  4. ^ Нема нових градилишта на Коридору 10 : Економија : ПОЛИТИКА
  5. ^ [„Press Online :: Politika :: Potpisan ugovor - Azerbejdžan gradi deo Koridora 11[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 30. 12. 2013. г. Приступљено 30. 12. 2013.  Сукоб URL—викивеза (помоћ) Press Online :: Politika :: Potpisan ugovor - Azerbejdžan gradi deo Koridora 11]
  6. ^ а б в г „Усвојена уредба о категоризацији путева и одлука о линијама ваздушног саобраћаја”. РТВ. Танјуг. 12. 10. 2023. Архивирано из оригинала 13. 10. 2023. г. 
  7. ^ Уредба ДП IA и IM реда 2024
  8. ^ Дугалић, Мирољуб (10. 8. 2019). „Селе Мораву због моравског коридора”. Политика. Приступљено 13. 8. 2019. 
  9. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом automatski generisano1.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]