Државни путеви IА реда

Државни путеви IА реда (аутопутеви) имају укупну дужину од 1602, од чега је изграђено и у употреби 1040 km, а гради се још 195 km.^[1] Према Генералном мастер плану саобраћаја у Србији^[2] предвиђено је да сви путеви IА реда буду изграђени у профилу аутопута. Такође, предвиђено је и да поједине деонице путева IБ реда у Србији буду надограђене у профил мотопута.^{[тражи се извор]} Укупна дужина аутопутева и брзих путева након изградње свих предвиђених путних праваца била би нешто више од 2.710 km.^{[тражи се извор]}

Аутопутеве одликује сигнализација са зеленом подлогом и белим словима, опште ограничење брзине 130 km/h, постојање зауставне траке, контрола приступа и наплата путарине. За разлику од аутопутева, брзе путеве одликује сигнализација са плавом подлогом и белим словима, опште ограничење од 100 km/h и непостојање зауставне траке.

Историја

Укрштање аутопутева А1 и А3 код Добановаца

Аутопутеви на простору Балкана су почели да се граде у време Југославије. С обзиром на растућу потражњу (транзитни положај Југославије), капацитет друмске мреже са 2×1ом-траком није био довољан. План је тражио повећање капацитета друмске проходности и почела је изградња друмске мреже са најмање 2×2-трака аутопута, односно са развијањем потенцијалних магистрала. Важну улогу у овоме је играо прозападни утицај са којим је Београд увек радо чувао свој интегритет и тиме спречавао јачање утицаја осталих комунистичких и социјалистичких земаља источног блока^[3].

Југославија је са овим плановима кренула још у седамдесетим годинама 20. века. Југословенска влада је затражила зајам од ММФ-а који је и добила. Западу је овај југословенски пројекат одговарао из стратешко-политичких разлога, па је тиме уједно било и олакшано добијање зајма. Аутопутеви су углавном грађени на деловима некадашњег аутопута Братство-јединство.

Северно-јужна рута аутопута је јачала са слабљењем социјализма, тако да је већ током осамдесетих изграђен део аутопута Београд–Нови Сад–Бачка Топола. Овај планирани аутопут је првобитно у ствари био само полу-аутопут са 1×2 саобраћајне траке и 1×1 зауставном траком, укупно са 3 траке за два смера.

Почетком деведесетих завршен је део овог пута на релацији Бачка Топола–Суботица–Хоргош, али пут се није спојио са остатком пута даље на север на Мађарској граници, који је већ био спреман на релацији Реске–Сегедин–Кечкемет–Будимпешта–Ђер–Хеђешхалом. Овим спајањем би се отворио коридор који би спајао луке Солуна и Истанбула, (Босфора) са средњом и западном Европом.

По првобитном плану Србија је до 1998. године требало да има 420 km аутопутева и 220 km полу-аутопутева. Рат у Југославији и НАТО бомбардовање су били главни узрочници да се ови циљеви не остваре.

Током двехиљадитих почето је са радовима на војвођанској деоници Бачка Топола–Хоргош аутопута, део пута у делу Београд–Нови Сад је проширен на 2×2+1 траку и почело је са изградњом београдске заобилазнице која би имала дужину од 69 km. Такође започета изградња Аутопута А2 односно Аутопута „Милош Велики” од Београда до Чачка и даље.

У 2016. години, Србија има 741,46 km путева који се рачунају у ову категорију. У 2021. години, Србија има 926,80 km путева који се рачунају у ову категорију.

Листа аутопутева

У Србији тренутно постоји 12 оваквих путних праваца обележених ознакама од А1 до А12.

Аутопут А1

Аутопут А1 спаја највеће градове у Србији правцем север-југ. Његова траса је ГП Хоргош - Суботица - Нови Сад - Београд - Ниш - ГП Прешево и има дужину од 612 km. Овај путни правац је део Коридора 10. Целокупан аутопут са обилазницом је завршен у jуну 2023.^[4].

Аутопут А2

Аутопут А2 је аутопут у изградњи који ће се пружати од Београда до границе са Црном Гором. Тренутно је завршена деоница Сурчин (Београд) - Прилипац (Пожега) у дужини од 150км пута кроз тежак терен, изграђено је више од 66 мостова и шест тунела, урађено коришћење река, постављено 7,5 km ограде за буку... [1] [2]^{[мртва веза]}^[5]. Укупна дужина аутопута је 265км km.

Аутопут А3

Аутопут А3 пружа се трасом ГП Батровци - Београд. Укупна дужина аутопута је око 96км km и он је изграђен целом својом дужином. Аутопут представља део Коридора 10.

Аутопут А4

Аутопут А4 спаја Ниш са ГП Градина и дуг је 109км и он је изграђен целом својом дужином km. Овај путни правац је такође део Коридора 10.

Аутопут А5

Аутопут А5 спаја аутопутеве А1 и А2 дуж реке Западне Мораве, градове, Крушевац, Краљево и Чачак. Тренутно је у употреби km58км, од Појата до Врнјачке бање, док је остатак у изградњи. Има укупну дужину од 112км km.

Аутопут А6

Аутопут Нови Сад - Зрењанин- Београд.^[6]Аутопут је у изградњи, укуопна дужина 105.4км.

Аутопут А7

Аутопут је целом дужином од 17км km, од Кузмина до Сремске Раче, у изградњи. Са мостом преко реке Саве, спајаће се с аутопутем до Бијељине.^[6]

Аутопут А8

Новоизграђени аутопут спаја Руму и Шабац. Дуг је 25км km.^[6]

Аутопут А9

Планирани аутопут треба да повеже Београд, од петље Бубањ Поток, преко Панчева, до границе с Румунијом.^[6]

Аутопут А10

Веза са државним путем А 2 (Пожега) - Севојно - државна граница са Босном и Херцеговином (гранични прелаз Котроман).

Аутопут А11

Северни део Београдске обилазнице, спајаће будући аутопут Е70-А9 код Панчева са постојећим Е75-А1, код Батајнице.

Аутопут А12

Будући аутопут Ниш-Мердаре-(Приштина), дужине 77 km. Тренутно у употреби десна коловозна трака од петље Мерошина, до петље Мерошина исток у дужини од 5,5 km.^[7]

Табеларни преглед

Аутопут	Траса	Укупно^[1]	Изграђено^[1]	%	У изградњи
	Хоргош — Београд — Ниш — Прешево	612 km	612 km	100%	000 km ^[а]
	Београд — Чачак — Сјеница — Бољаре	265 km	140 km	053%	019 km ^[б]
	Батровци — Шид — Београд	095 km	095 km	100%
	Ниш — Пирот — Димитровград — Градина	105 km	105 km	100%
	Појате — Крушевац — Краљево — Прељина	112	58	65%	54
	Нови Сад — Зрењанин — Београд	105	000 km	000%	68
	Кузмин — Сремска Рача	017 km	000 km	000%	017 km ^[в]
	Рума — Шабац	025 km	0025 km	00100%	0
	Бубањ Поток — Панчево — Ватин	097 km	000 km	000%	0
	Пожега — Ужице — Котроман	061 km	000 km	000%	0
	Панчево — Батајница —	31 km	000 km	000%	0
	Мерошина — Прокупље — Куршумлија — Мердаре — R7	077 km	005,5 km	007%	0
Укупно:		1602	1040	065%	158

^ 28. јуна 2023. г, отворена последња деоница Стражевица — Бубањ поток
^ У изградњи је деоница Паковраће — Пожега
^ У изградњи је цела деоница (са мостом преко Саве дужине 1.310m)

Деонице аутопутева и брзих путева у изградњи

Напомена: Овде су убројане и деонице за које је само потписан уговор или предуговор за извођење радова.

Аутопутеви IА

Крушевац - Краљево - Прељина 54км km „Моравски коридор”^[8]
Кузмин - Сремска Рача 17 km (са мостом преко Саве дужине 1.310m)
Ниш - Плочник 39,5 km

Укупно: /

Брзи путеви IБ

Нови Сад - Рума 47,7 km (са тунелом кроз Фрушку гору дужине 3,5km)^[9]
Пожаревац - Голубац 67 km

Укупно: /

Деонице аутопутева и брзих путева планиране да се граде

Аутопутеви IА

Пожега - Сјеница - Граница Црне Горе (ГП Бољаре) 107 km
Београд - Зрењанин 68 km
Нови Сад - Зрењанин 38 km
Плочник - Мердаре 33 km
Бубањ Поток - Панчево 22 km (ДЕО ОБИЛАЗНИЦЕ ОКО БЕОГРАДА)
Београд - Вршац- Граница Румуније (ГП Ватин) 97 km

Укупно: 365 km

Брзи путеви IБ

Пожега - Ужице - Граница Републике Српске (ГП Котроман) 63 km
Крагујевац - Мрчајевци - Веза са А5 „Моравским коридором” 35 km
Пожаревац - Неготин - Граница Бугарске (ГП Мокрање) 140 km
Параћин - Зајечар - Граница Бугарске (ГП Вршка Чука) 82 km
Граница Мађарске (ГП Бачки Брег) - Сомбор - Кула - Врбас - Србобран - Бечеј - Кикинда - Граница Румуније (ГП Српска Црња) 185km
Брза саобраћајница „Вожд Карађорђе” - по деоницама:
- Деоница 1: Лазаревац (Жупањац) – Аранђеловац L= 35 km.
- Деоница 2: Мали Пожаревац – Младеновац –Аранђеловац L= 32 km.
- Деоница 3: Аранђеловац – Топола – Рача – Марковац (веза на аутопут Е-75) L= 60 km
- Деоница 4: Марковац – Свилајнац - Деспотовац L= 31 km
- Деоница 5: Деспотовац – Бор L= 60 km

Укупно: 723 km

Види још

Референце

^ ^а ^б ^в https://www.putevi-srbije.rs/images/pdf/referentni-sistem/2.2.1_spisak_drzavnih_puteva_IAreda.pdf
^ „Генерални мастер план саобраћаја у Србији”. Архивирано из оригинала 5. 8. 2013. г. Приступљено 4. 6. 2013.
^ Преведено са Википедије на мађарском језику
^ Нема нових градилишта на Коридору 10 : Економија : ПОЛИТИКА
^ [„Press Online :: Politika :: Potpisan ugovor - Azerbejdžan gradi deo Koridora 11[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 30. 12. 2013. г. Приступљено 30. 12. 2013. Сукоб URL—викивеза (помоћ) Press Online :: Politika :: Potpisan ugovor - Azerbejdžan gradi deo Koridora 11]
^ ^а ^б ^в ^г „Усвојена уредба о категоризацији путева и одлука о линијама ваздушног саобраћаја”. РТВ. Танјуг. 12. 10. 2023. Архивирано из оригинала 13. 10. 2023. г.
^ Уредба ДП IA и IM реда 2024
^ Дугалић, Мирољуб (10. 8. 2019). „Селе Мораву због моравског коридора”. Политика. Приступљено 13. 8. 2019.
^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом automatski generisano1.

Спољашње везе

„Путеви у Србији" (српски, енглески)
Коридор X Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (25. јун 2009) (српски, енглески)
Виа Вита - друмска асоцијација Србије Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (16. август 2012) (српски, енглески)
Увод у евро-руте
Детаљни спискови Е– аутопутева
Отворена деоница аутопута Е80

[8] 28. јуна 2023. г, отворена последња деоница Стражевица — Бубањ поток

[9] У изградњи је деоница Паковраће — Пожега

[10] У изградњи је цела деоница (са мостом преко Саве дужине 1.310m)

[референтни_систем-1] а ^б ^в https://www.putevi-srbije.rs/images/pdf/referentni-sistem/2.2.1_spisak_drzavnih_puteva_IAreda.pdf

[мастер_план-2] „Генерални мастер план саобраћаја у Србији”. Архивирано из оригинала 5. 8. 2013. г. Приступљено 4. 6. 2013.

[3] Преведено са Википедије на мађарском језику

[automatski_generisano2-4] Нема нових градилишта на Коридору 10 : Економија : ПОЛИТИКА

[5] [„Press Online :: Politika :: Potpisan ugovor - Azerbejdžan gradi deo Koridora 11[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 30. 12. 2013. г. Приступљено 30. 12. 2013. Сукоб URL—викивеза (помоћ) Press Online :: Politika :: Potpisan ugovor - Azerbejdžan gradi deo Koridora 11]

[Уредба2023-6] а ^б ^в ^г „Усвојена уредба о категоризацији путева и одлука о линијама ваздушног саобраћаја”. РТВ. Танјуг. 12. 10. 2023. Архивирано из оригинала 13. 10. 2023. г.

[7] Уредба ДП IA и IM реда 2024

[11] Дугалић, Мирољуб (10. 8. 2019). „Селе Мораву због моравског коридора”. Политика. Приступљено 13. 8. 2019.

[automatski_generisano1-12] Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом automatski generisano1.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[а]

[б]

[в]

[8]

[9]