Ауто-пут А5

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Државни пут IА реда А5)
Државни пут IА реда

Моравски коридор
Основни подаци
Држава: Србија
Врста: државни пут првог реда
Надлежност: ЈП „Путеви Србије“
Е-пут:
Дужина: 109,6km
Деоница
Почетак: Појате
Кроз/поред: Ћићевац
Крушевац
Трстеник
Врњачка Бања
Краљево
Крај: Прељина
Окрузи: Моравички округ
Рашки округ
Расински округ
Поморавски округ
Приказ

Државни пут првог А реда А5, називан Моравски коридор је аутопут у изградњи у централној Србији, који се простире правцем запад-исток. Пут у целости на подручју Средишње Србије, у оквиру области Поморавља, тачније највећим делом у његовом западном делу, односно Западном Поморављу. Пут А5 је део Европског пута Е761. До изградње ауто-пута, као главни правац, користи се Државни пут IБ реда 23. Овај ауто-пут повезује два најзначајнија пута у Србији — аутопутеве А1 и А2. Почиње на петљи Појате на ауто-путу А1, а потом пролази поред Ћићевца. Код Сталаћа прелази Јужну Мораву, а затим и Западну Мораву, и тиме улази и долину Западне Мораве. Пролази поред свих већих градова ове регије — Крушевца, Трстеника, Врњачке Бање и Краљева, а завршава се на петљи Прељина на ауто-путу А2 близу Чачка. Овај ауто-пут пролази и поред многих туристичких дестинација као што су познате бање и манастири.

Траса[уреди | уреди извор]

Аутопут углавном пролази равничарским пределима у долини Западне Мораве и њених притока. Планирано је да се изгради 11 петљи поред постојећих петљи Појате и Прељина, 34 мостова, 3 паркиралишта, 1 одмориште и 2 услужна центра, многобројни плочасти и цевасти пропусти, као и надвожњаци. У октобру 2018. године је потписан меморандум о изградњи овог аутопута са америчком компанијом „Bechtel”[1], а до изградње је остало да се заврши пројектна документација и обезбеде средства. Аутопут је почео са изградњом крајем 2019. године, а завршетак прве деонице од Појата до Кошева се очекује крајем 2023. године.[тражи се извор]

Листа петљи[уреди | уреди извор]

Бр km Име Пут Дестинације Напомена
1 0 Појате Београд, Нови Сад, Суботица, Сремска Митровица, Крагујевац и Ниш Ова петља је планирана.
2 3 Ћићевац Ћићевац и Варварин
3 20 Крушевац исток Крушевац и Рибарска Бања Ова петља је планирана.
4 21 Крушевац запад Крушевац, Брус и Копаоник Ова петља је планирана.
5 36 Велика Дренова Александровац Ова петља планирана.
6 47 Трстеник Трстеник Ова петља је планирана.
7 58 Врњачка Бања Врњачка Бања Ова петља је планирана.
8 69 Ратина Крагујевац Ова петља је планирана.
9 75 Камиџора Краљево и Жича Ова петља је планирана.
10 82 Адрани Краљево, Нови Пазар, Сјеница и Косовска Митровица Ова петља је планирана.
11 97 Мрчајевци Крагујевац, Кнић и Баточина

Ова петља је планирана.
12 108 Прељина Чачак Ова петља је планирана.
13 109 Прељина Београд, Ваљево, Пожега, Ужице, Сарајево (Босна и Херцеговина) и Подгорица (Црна Гора) Ова петља је планирана.

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Srbija gradi Moravski koridor, memorandum s firmom iz SAD”. N1. 15. 10. 2018. Архивирано из оригинала 29. 10. 2018. г. Приступљено 29. 10. 2018. 

Извори[уреди | уреди извор]