Дримкол

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Традиционална дримколска архитектура - кућа у Вевчанима

Дримкол је етно-географски предео у западној Македонији, на граници са Албанијом. Име је турског порекла и настало је од имена реке Дрим и турског назива за мању област-кол, односно жупу.[1]

Географско простирање[уреди]

На запад се област простире до Црног Дрима на исток до планине Јабланице, на југ до Охридског језера а на север до Дебарске жупе. Дели се на Дебарски Дримкол на северу, мали планински крај и Струшки Дримкол на југу, који је већи од првог и улази у струшку долину.[2]

Насељена места[уреди]

У Дримколу се налази 23 села: 16 у Струшком и 7 у Дебарском Дримколу.

У Струшки Дримкол улазе села: Бороец, Вевчани, Велешта, Враниште, Вишни, Горна Белица, Долна Белица, Добовјани, Заграчани, Калишта, Лабуништа, Октиси, Подгорци, Радолишта, Шум и Јабланица.

У Дебарски Дримкол улазе села: Безово, Дренок, Лакаица, Луково, Модрич, Нерези и Пискупштина. У селима живе Македонци, Албанци, Торбеши, Цинцари и у мањој мери Срби.

Значај за историју Срба[уреди]

Дримкол је Србији дао значајне личности у просвети, култури, војној историји и спорту. Из дримколских села за српску историју значајни су: Цинцар Марко Костић и Цинцар Јанко Поповић односно породице Цинцар-Марковић и Цинцар-Јанковић из Долне Белице, породица Крстић из Подгорца Серафим Крстић, Стојан Крстић, из села Лабуништа Ђорђе Дримколски српски четнички војвода и писац Анђелко Крстић и из села Бороеца Коста Шуменковић српски добротвор и ратник и Матеја Шуменковић српски протојереј и народни првак.

Извори[уреди]

  1. ^ Pianka, Włodzimierz. Топономастиката на Охридско-преспанскиот базен. Institut za makedonski jazik "Krste Misirkov", 1970.
  2. ^ М. Филиповић, Дебарски Дримкол, Скопље, 1939

Литература[уреди]