Друга београдска гимназија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Друга београдска гимназија
1 Druga beogradska gimnazija Zeleni venac.jpg
Зграда гимназије на Зеленом венцу
Тип државна
Локација Каменичка 2
11000 Београд
Београд
Држава  Србија
Веб-сајт filoloska.edu.rs

Друга београдска гимназија основана је указом Намесништва, а у име малолетног кнеза Милана Обреновића , 11. августа 1870. године под називом Палилулска полугимназија[1][2]. Први директор гимназије био је Димитрије Нешић.

Промена имена[уреди]

Ученици и једна ученица са разредним старешином, 1895
Панђелина зграда - Зграда Друге мушке гимназије 1897-1910

Актом од 7. новембра 1875. одлучено је да се школа назове Друга нижа гимназија београдска.

Школске 1887/88 отворен је шести разред и решењем од 9. септембра 1887. добила је име Друга београдска гимназија.

Године 1889. одржани су први „испити зрелости“ са ученицима који су завршили седми разред. Осми разред је уведен две године касније.

1898. припојена су овој школи сва одељења укинуте Реалке и исте године је поново мењано име у Гимназија Вука Стефановића Караџића.

Име Друга београдска гимназија је враћено 1904. године а после отварања женске гимназије, 1909., школа је добила име Друга мушка гимназија.

Тек 1955. школа је постала мешовита, тј. гимназију су почеле да похађају и ученице, и вратила се на старо име Друга београдска гимназија.

Решењем Народног одбора општине Стари град бр 674/1 од 28. децембра 1959. гимназија добија име - Гимназија "Иво Лола Рибар"

Сеобе[уреди]

Зграда гимназије у Македонској
Годишњи извештај друге београдске гимназије

Школа је заједно са именом мењала и локације на којима се налазила.

Од 1897. године налазила се у Булевару краља Александра, а између Влајковићеве и плаца на коме се налази Скупштина, поред Панђелине зграде. Године 1910. пресељена је у веома лепу новоподигнуту зграду у Македонској улици, где је остала до 1941. године. Зграда је тада готово потпуно срушена за време априлског бомбардовања, а школа пресељена у зграду Реалке у Узун Мирковој.

После Другог светског рата школа је пола године радила у просторијама Прве женске гимназије код Ташмајдана, а затим у Трећој мушкој у Његошевој.

Зграда у Македонској је делимично обновљена и гимназија се вратила у своју кућу септембра 1947. године, али је срушена 1960. године и на њеном месту је подигнут солитер „Политике“. То је поново довело до серије сеоба гимназије.

Једно време се налазила у згради Пете београдске гимназије на Ташмајдану (1961—1964), потом у згради средње електротехничке школе „Никола Тесла“ у улици народног фронта (1964—1965), да би се на крају преселила у садашњу зграду на Зеленом венцу.[3]

Промена делатности[уреди]

Од 1977. године, постаје средња школа у којој су се образовали кадрови друштвеног усмерења преводилачке и музејско-архивске струке[1].

Осамдесетих година имала је два назива: Школа за образовање кадрова преводилачке струке „Иво Лола Рибар" и Језичка школа „Друга београдска гимназија Иво Лола Рибар" нова су имена[1].

Грб гимназије који се носио на школским „кецељама - око 1968"

Филолошка гимназија[уреди]

Године 1988. Просветни Савет СР Србије и ГСИЗ усмереног образовања Београда одлучују да оснују Филолошку гимназију. Друга београдска гимназија је одабрана као експериментална школа[1]. Експеримент је требало да траје осам година, међутим, 1991. школа добија назив Филолошка гимназија, када је и број језика са уобичајена четири (енглески, немачки, француски, руски) проширен додавањем шпанског, италијанског, кинеског и јапанског[1].

Школа од националног значаја[уреди]

Ова школа је, од стране Владе републике Србије, 10. маја 2007. проглашена за школу од посебног националног значаја, поред Математичке, Прве крагујевачке гимназије и Гимназије у Карловцима[2].[4]

Професори и ученици Друге београдске гимназије [5][уреди]

Професори - академици[уреди]

Четрдесет три наставника Друге београдске гимназије су постали чланови Српске академије наука и уметности или Српског ученог друштва. Међу њима су били

Ученици — академици[уреди]

Ученици гимназије који су постали чланови Српске академије наука и уметности и чланови Југословенске академије знаности и уметности:

Остали познати директори и професори[уреди]

Остали познати ученици[уреди]

Другу београдску гимназију су похађали и:

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Званичан сајт Филолошке гимназије
  2. 2,0 2,1 Актуелности
  3. Извештаји о раду школе, Друга београдска гимназија „Иво Лола Рибар“, Београд, 1963
  4. Званичан сајт Републике Србије
  5. Годишњи извештаји II београдске гимназије
  6. "100 година Друге београдске гимназије“, Београд, 1970
  7. Виртуална библиотека Математичког факултета: „Коста Стојановић живот и дело“, др Радмило Пешић, приступ 4. април 2013
  8. * Филолошка гимназија Београд: „Знаменити професори и ђаци“, приступ 3. април 2013