Друга посланица Солуњанима

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search

Друга посланица Солуњанима је једна од књига Новог завета. Традиционално се сматра да је књигу написао апостол Павле, јер започиње речима: „Од Павла и Силвана и Тимотија цркви Солунској у Богу оцу нашему и Господу Исусу Христу“, а при завршетку пише: „Поздрав мојом руком Павловом, које је знак у свакој посланици, овако пишем“ (2 Сол 3, 17). Надовезује се на Прву посланицу Солуњанима. Написана је у Коринту око 50. године и спада у најстарије новозаветне списе. Библијска скраћеница је 2 Сол.

Грчки град Солун је други град у Европи у којем је апостол Павле организовао хришћанску заједницу. Неколико месеци након Прве посланице Солуњанима, апостол Павле је написао и Другу посланицу као одговор на двоумљења Солуњана о ускрснућу и поновном Исусовом доласку у слави на крају времена. Апостол Павле поручује да се то неће догодити тако брзо како су они мислили и да ће се пре тога догодити знакови. То ће бити отпад од вере, појава Човека безакоња (Антихриста) и лажних пророка.

Посланица је кратка и има три поглавља. У првом, апостол Павао захваљује Богу што расту вера и љубав међу Солуњанима. Мученике због вере охрабрује, а мучитеље упозорава на могућност казне вечне пропасти. У другом поглављу се објашњава поновни долазак Исуса Христа, док је треће поглавље позив на частан рад и критика лењости и немара: „Јер кад бијасмо у вас, ово вам заповиједасмо, да ако ко неће да ради, да и не једе. Јер чујемо да неки неуредно живе међу вама, ништа не радећи, него окрајче и мијешају се у туђе послове. Таковима заповиједамо и молимо их у Господу нашему Исусу Христу да мирно радећи свој хљеб једу.“ (2 Сол 3, 10-12).

Спољашње везе[уреди]