Други косовски корпус ЈВуО

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Други косовски корпус
Пуковска застава Југословенске војске
Постојањепролеће 1943 - јун 1945.
Земља Краљевина Албанија
Војна управа у Србији
ФормацијаМитровачка бригада
Колашинска бригада
Прва дреничка бригада
Дукађинска бригада
Пећка бригада
Друга дреничка бригада
Јачина1.700 припадника (1.000 под оружјем)
Део Југословенска војска у отаџбини
Ангажовање
Команданти
Команданткапетан Живојин Марковић
Значајни
команданти		мајор Драгољуб Радојевић (заменик команданта)

Други косовски корпус (Горски штаб 193) је био корпус Југословенске војске у Отаџбини, чија је зона одговорности обухватала срезове митровачки, пећки, ибарски, дренички и вучитрнски. Основан је на пролеће 1943. године и његов командант је био капетан Живојин Жика Марковић, а бројао је шест бригада са укупно 1.700 припадника, од чега 1.000 стално под оружјем.

Историјат[уреди | уреди извор]

Формирање равногорске организације на Косову и Метохији је почело у јулу 1941. године, када је у Грачаницу дошао изасланик пуковника Михаиловића, капетан Војислав Лукачевић и одржао састанак са истакнутим косовскометохијским Србима, на којем је за војног организатора покрета изабран капетан Живојин Жика Марковић.[1]

Други косовски корпус је званично основан на пролеће 1943. године и за своју зону одговорности је добио срезове митровачки, пећки, ибарски, дренички и вучитрнски. За команданта је постављен капетан Жика Марковић, а за заменика команданта резервни мајор Драгољуб Радојевић, солунски ратник, носилац Карађорђеве звезде са мачевима и Ордена Југословенске круне. При штабу корпуса у копаоничком селу Копориће, налазила се и британска војна мисија, коју је предводио капетан Џорџ Мур.[2] Корпус је повремено издавао лист Српско Косово.

Капетан Марковић (у средини у народном оделу) са британским официром (десно од њега) и припадницима Другог косовског корпуса

У једном тренутку, Други косовски корпус је био најбројнији корпус Југословенске војске у Отаџбини на територији окупиране Србије, бројећи око 1700 припадника, односно 1000 под оружјем.[3] Имао је и своју заставу која је била српска народна тробојка са ћириличким натписом Осветници Косова.

Почетком 1944. године, корпус је упутио делегацију у Врховну команду и затражио да људи са ових простора буду укључени у Централни национални комитет. Велика смотра Другог равногорског корпуса и заклетва нових мобилисаних регрута, одржана је на Копаонику на Ђурђевдан 6. маја 1944. године.

У јуну исте године, припадници Другог косовског корпуса су спасили једног обореног америчког ваздухопловног поручника, који је одмах пребачен код капетана Марковића у штаб, где су водили дуге разговоре о војно-политичкој ситуацији.[2] Истог месеца је Други косовски корпус укључен у Јужноморавску групу корпуса под командом капетана Боривоја Боре Манића и корпус је пребачен у Топлицу. Тамо је водио борбе против 21. српске дивизије НОВЈ.

Нешто касније, дошло је и до првих сукоба са партизанима. Капетан Марковић је спречио стрељања 7 заробљених партизана од стране команданта Јаворског корпуса Радомира Цветића.[2] Касније је био принуђен да прихвати борбу против партизана услед њиховог силовитог продора. Након доласка Црвене армије, капетан Марковић је послао писмо једном њеном команданту и тражио да се зауставе нападе партизана на његове снаге, а писмо је завршио речима: "Живела наша браћа и савезници Руси!"[4] После Нишке операције, бугарске снаге су нападале Други косовски корпус.

На јесен 1944. године, Други косовски корпус је организовао заседу за немачку колону која се повлачила из Грчке, у дужини од једног километра постављена на планини Рогозни, која је била део најкраћег пута од Косовске Митровице до Новог Пазара. Немачка команда је веровала да им они штити пролаз на овом сектору.[5] Када је пристигла немачка колона са између 60 и 70 коњских коња на којима је било од 10 до 12 војника, отворили су ватру у којој је погинуо значајан број немачких војника. У тренутку напада, у колони се налазило и око 30 заробљених савезничких војника (11 Американаца, 3 Енглеза, 2 Руса, неколико Грка и Бугара), који су по почетку пуцњаве легли на земљу. Процењује се да је у нападима на немачке снаге у овом периоду, убијено око 800 немачких официра и војника.

Када је 24. јуна 1945. године на Млечњаку на планини Рогозни, на спавању убијен командант корпуса капетан Марковић од стране извесне учитељице Виријевић из Сочанице, корпус је и фактички престао да постоји. Још неко време су по шумама деловање локализоване групе бивших припадника корпуса, али без већег значаја.

Састав корпуса[уреди | уреди извор]

Команда[уреди | уреди извор]

  • Командант: капетан Живојин Жика Марковић;
  • Заменик команданта: резерни мајор Драгољуб Радојевић;
  • Ађутант команданта корпуса: потпоручник Васа Закић из Приштине;
  • Начелник штаба: резервни поручник Ђорђе Јелушић;
  • Саветник команданта корпуса: пуковник Васа Поповић;
  • Обавештајни официр: Лука Радоњић
  • Шифрант: Душко Голубовић;
  • Официр оперативац: жандармеријски поручник Јован Благојевић
  • Шеф британске војне мисије: капетан Џорџ Мур;
  • Писар у штабу корпуса: Живко Ивановић;
  • Интендант корпуса: поручник Љубомир Ђекић;
  • Набављач корпуса: Милоје Мика Васић;
  • Помоћник интенданта: Ратко Вуловић;
  • Санитетски орган корпуса: санитетски наредник Миливоје Митровић;
  • Пропагандо одељење: проф. Недељко Виријевић, учитељ Драги Мурганић, учитељ Богдан Радевић, студент Душан Перић;
  • Верско одељење: свештеници Радуле Божовић и Милан Поповић;
  • Судско одељење: Александар Лекић;
  • Командир Штабне чете: поручник Стојане Бојковић;
  • Командант Јуришне чете: потпоручник Михајло Закић
  • Командант Митраљеске чете: Светомир Ивановић;
  • Командант Противколске батерије: резервни артиљеријски поднаредним Вида Тополић;
  • Командант Пољске болнице: наредник Миливоје Митровић;
  • Командант радио-станице: Душан Голубовић.

Бригаде[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Аћин-Коста, Милош (1989). Браниоци Косова. Вашингтон. стр. 247. 
  2. ^ а б в Алексић, Јован (2016). „Оснивање, организациона структура и елементарне карактеристике Југословенске војске у Отаџбини на простору Косова и Метохије”. Косово и Метохија у Другом светском рату – седам деценија касније. Филозофски факултет Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици: 155—179. 
  3. ^ Бошковић (1968). Народноослободилачке борба у Ибарском базену. Приштина: Заједница научних установа Косова и Метохије. стр. 241. 
  4. ^ Николић, Коста (1999). Историја Равногорског покрета. 2. Београд: Српска реч. стр. 293. 
  5. ^ Извештај Команде групе армија „Е“ Команданту Југоистока од 11. 11. 1944., Војноисторијски институт, НАВ--Т-311, р. 184
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Други_косовски_корпус_ЈВуО&oldid=26872849”