Други цариградски сабор
Други цариградски сабор, или Пети васељенски сабор, васељенски је сабор одржан током маја и јуна 553. године у Цариграду и то је други васељенски сабор одржан у престоници Византије. Сазвао га је цар Јустинијан I. Сабор је преформулисао Халкидонску дефиницију тако да је акценат још више стављен на божанско у Христу. Овај сабор је осудио присталице Оригена.
Сабору у Цариграду присуствовало је око 165 епископа, а председавао је цариградски Патријарх Евтихије. Папа Вигилије био је у Цариграду, али не и на Сабору, мада је све саборске одлуке признао. Сабор је потврдио пресуду Теодору Мопсуестијском који је у својој цркви већ био осуђен као јеретик.
Затим је, сходно документу Три поглавља, осудио неке списе Епископа Теодорита Кирског који су били уперени против Кирила Александријског, осуђено је и писмо Иве Едеског које је упутио Епископу Марију у персијски град Ардаршир. У овом писму Иво сврстава Кирила Александријског у јеретике и подржава Несторија. Будући да су се због тих списа, Теодорит и Ива јавно покајали, примљени су назад и Цркву и враћени на своје епископске катедре, са којих их је збацио Разбојнички сабор. Овај Сабор је само још једном осудио, посмртно, оно за шта су се они једном већ покајали. Тиме је потврђен Четврти васељенски сабор.[1][2]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Istorija/VaseljenskiSabori/Lat_VaseljenskiSabori05.htm Архивирано на сајту Wayback Machine (4. март 2016) SEDAM VASELjENSKIH SABORA (PREMA ČETI-MINEJIMA SV. DIMITRIJA ROSTOVSKOG)
- ^ http://www.veronauka.org/biblioteka/Bibview.asp?ID=585 Архивирано на сајту Wayback Machine (9. март 2016) Епархија врањска, Веронаука, Васељенски сабори, Пети васељенски сабор
Литература[уреди | уреди извор]
- Батрелос, Димитриос (2008). Византијски Христос: Личност, природа и воља у христологији светог Максима Исповедника. Крагујевац: Каленић.
- Лурје, Вадим (2010). Историја византијске философије: Формативни период. Сремски Карловци-Нови Сад: Издавачка књижарница Зорана Стојановића.[мртва веза]
- Острогорски, Георгије (1969). Историја Византије. Београд: Просвета.
- Meyendorff, John (1989). Imperial unity and Christian divisions: The Church 450-680 A.D. The Church in history. 2. Crestwood, NY: St. Vladimir's Seminary Press.
- Мајендорф, Џон (1997). Империјално јединство и хришћанске деобе: Црква од 450. до 680. године. Крагујевац: Каленић.
- Поповић, Радомир В. (2011). Васељенски сабори: Пети, Шести и Седми: Одабрана документа. Књ. 2. Београд: Академија Српске православне цркве за уметности и консервацију.