Дружина

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Руски кнез са дружином.
Овај чланак је део серије о историји Русије
Историја Русије
Coat of Arms of the Russian Federation.svg

Дружина (Словачки и Чешки: družina; Пољски:drużyna; Руски:дружи́на; Украјински:дружи́на, druzhýna) је у средњевековној Пољској и Кијевској Русији представљала оружану пратњу властелина или владара.

У Кијевској Русији[уреди]

Историјски развој[уреди]

Пре покрштавања Кијевске Русије, власт кнезова била је слаба, а војска је имала племенски, народни карактер: сви способни мушкарци наоружавали су се сами, добровољно су ступали у дружину и разилазили се након завршеног похода.

Већ у време Свјатослава I (942-972) у Кијевској Русији се издваја слој професионалних ратника, који ступају у службу кнезова као стална пратња (дружина).

Са примањем хришћанства 988. у време Владимира Великог, власт кнезова јача, подупрта од православне цркве, и они се окружују војним дружинама, одредима професионалних ратника, који се опремају и издржавају на рачун кнеза[1].

Организација[уреди]

До времена Владимира Мономаха, почетком 12. века, дружина добија шире значење и нове одговорности: дружина обухвата кнежеве телохранитеље ( мала дружина), али и двор и службенике (дружина у ширем смислу). У исто време, дружиници се деле на две групе[2]:

  • старији, бољари, заповедају војском (војводе) или управљају имањима и градовима ("тисућници"),
  • млађи, "младићи" или "отроци", служе као обични војници и телохранитељи, пружајући заштиту кнезу у рату и миру.

У рату[уреди]

Војска Кијевске Русије се већином састојала од слабо наоружаних сељака и грађана, али је сваког кнеза на бојишту пратио мали одред тешко наоружаних дружиника на коњима, са оклопима и оружјем скандинавског типа[3][4]. Ови одреди по правилу нису бројали више од неколико стотина људи[5], и често су се борили пешице. У бици на Чудском језеру, 1242, Александар Невски, најмоћнији кнез свог времена, имао је само око 500 дружиника[6].

У раној Пољској[уреди]

Рани развој пољске војске сличан је развоју у осталих словенских народа. Основа војне силе била је дружина-оружана пратња племенских кнежева.

Дружина Мјешка I имала је око 3.000 ратника-углавном у престоници Гњезну и најважнијим утврђеним градовима. Терет наоружавања и снабдевања дружине падао је на кнеза. Дружина је била организована по децималном систему, у одреде од 10, 100 и 1.000 бораца.

Крајем 10. века, са развојем феудализма у време Болеслава I Храброг, још је постојала краљева дружина од око 4.000 људи, упоредо са одредима великаша, који се опремају на основу феудалне обавезе земљопоседника према владару. Краљева дружина и феудални позив чинили су коњицу, а сељаци пешадију[7].

Референце[уреди]

  1. ^ Perrie, Lieven & Suny 2006, стр. 61–64.
  2. ^ Perrie, Lieven & Suny 2006, стр. 81–82.
  3. ^ Perrie, Lieven & Suny 2006, стр. 54.
  4. ^ „MEDIEVAL RUSSIAN ARMOR”. www.xenophon-mil.org. Приступљено 30. 03. 2018. 
  5. ^ Grigorʹevič., Hrustalev, Denis (2017). Rusʹ i mongolʹskoe našestvie : 20--50-e gg. XIII v. Sankt-Peterburg: Evraziâ. ISBN 9785918521427. OCLC 1003145949. 
  6. ^ Nicolle, David (1996). Lake Peipus 1242 : battle of the ice. London: Osprey Military. ISBN 9781855325531. OCLC 38550301. 
  7. ^ Gažević, Nikola (1970—1976). Vojna enciklopedija / [glavni urednik Nikola Gažević]. Beograd : Vojnoizdavački zavod, (Zagreb : Grafički zavod Hrvatske). стр. 93,књига 7. 

Литература[уреди]

  • Perrie, Ronald Grigor; Lieven, DCB; Suny (2006). The Cambridge history of Russia. Cambridge; New York: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-81227-6. OCLC 77011698. 
  • Gažević, Nikola (1970—1976). Vojna enciklopedija / [glavni urednik Nikola Gažević]. Beograd : Vojnoizdavački zavod, (Zagreb : Grafički zavod Hrvatske). стр. 93,књига 7. COBISS.SR 3980808