Друштвени контекст
Друштвена средина, друштвени контекст, друштвено-културни контекст или средина се односе на непосредну физичку и социјалну средину у којој људи живе, односно у којој се нешто дешава или развија. Средина укључује културу у којој је појединац образован или у којој живи, као и људе и институције са којима се налази у интеракцији.[1]
Интеракција се може одвијати лично или преко комуникационих медија, чак и анонимно или у једном смеру,[2] и не мора да подразумева једнакост друштвеног положаја. Дакле, социјално окружење је шири појам од појмова друштвене класе или друштвени круг.
Теорија капиталистичког начина производње може се наћи у Капиталу[3][4][5][6] Карла Маркса. Маркс је користио овај термин у својој анализи економског и политичког развоја друштва. Карл Маркс није постулирао да је питање друштвено-економских формација коначно решено и разликовао је различите формације у различитим радовима. Иако Маркс није формулисао потпуну теорију друштвено-економских формација, генерализација његових изјава постала је основа за совјетске историчаре да закључе да је он разликовао пет формација у складу са преовлађујућим индустријским односима и облицима својине: праисторија, ропство, феудализам, капитализам и комунизам.[7][8][9][10][11] Маркс је користио парадигму за разумевање односа моћи између капиталиста и најамних радника:[12][13] „у предкапиталистичким системима било је очигледно да већина људи не контролише сопствену судбину — у феудализму, на пример, кметови су морали да раде за своје господаре. Капитализам изгледа другачије, јер су људи у теорији слободни да раде за себе или за друге како желе. Ипак, већина радника има исто тако мало контроле над својим животима као и феудални кметови.”[14]
Солидарност[уреди | уреди извор]
Људи у истом социјалном окружењу често развијају осећај друштвене солидарности; склони су ка томе да верују и помажу једни другима, као и да се окупљају у оквиру друштвених група. Чак и када се њихови закључци разликују, њихови начини размишљања су слични.
Природна/вештачка средина[уреди | уреди извор]
У циљу обогаћивања својих живота, људи су користили природне ресурсе и у том процесу је дошло до стварања многих промена у природном окружењу. Људска насеља, путеви, фарме, бране и многе друге ствари су постајале све развијене. Све ове људске творевине су укључене у нашу културну средину, Ервинг Гофман посебно наглашава дубоку друштвену природу индивидуалне животне средине.[15]
Етничка/друштвена структура[уреди | уреди извор]
Чарлс Рајт Милс је представио супротности између непосредне средине радних места / породице / комшилука и ширих формација друштвених структура, наглашавајући посебно разлику између "личних проблема у средини" и "јавне кризе друштвених структура".[16]
Емил Диркем заузима шири поглед на друштвено окружење (етничку средину), тврдећи да садржи Интернализоване норме и репрезентације друштвених снага и социјалних чињеница:[17] "Читав наш друштвени амбијент треба да буде попуњен снагама које заиста постоје само у нашем сопствени ум"[18] - колективна репрезентација.
Фенеменологија[уреди | уреди извор]
Феноменолози приказују контраст између две алтернативне визије друштва, између детерминистичког ограничења (средине) и колевке (амбијента).[19]
Макс Шелер прави разлику између средине као искуства које је вредно проживети и објективне друштвене средине коју уређујемо како бисмо направили првобитно поменуту, напомомињући да социјално окружење може или да подстиче или да ограничи наше стварање личне средине.[20]
Друштвена операција[уреди | уреди извор]
Пјер Џенет је на неурозу гледао као на део производа који је резултат дисфункционалне друштвене средине – породице, друштвених мрежа, пословног окружења и слично – и сматрао је да би у неким случајевима оно што је називао „друштвена операција“ за прављење додатног простора у средини била погодна мера.[21]
Сличне идеје су од тада биле усвојене у друштвеној психијатрији и породичној терапији.[22]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Elizabeth Barnett, PhD and Michele Casper, PhD, A Definition of “Social Environment”, American Journal of Public Health, March 2001, Vol. 91, No. 3
- ^ Marjorie Taylor, Imaginary Companions (1999). стр. 147.
- ^ Marx, Karl (1867). Das Kapital: Kritik der politischen Oekonomie. 1: Der Produktionsprozess des Kapitals (1 изд.). Hamburg: Verlag von Otto Meissner. doi:10.3931/e-rara-25773.
- ^ Marx, Karl (1885). Das Kapital: Kritik der politischen Oekonomie; herausgegeben von Friedrich Engels. 2: Der Zirkulationsprozess des Kapitals (1 изд.). Hamburg: Verlag von Otto Meissner. doi:10.3931/e-rara-25620.
- ^ Marx, Karl (1894). Das Kapital: Kritik der politischen Oekonomie; herausgegeben von Friedrich Engels. 3: Der Gesamtprozess der kapitalistischen Produktion (1 изд.). Hamburg: Verlag von Otto Meissner. doi:10.3931/e-rara-25739.
- ^ Green, Elliott (12. 5. 2016). „What are the most-cited publications in the social sciences (according to Google Scholar)?”. LSE Impact Blog. London School of Economics. Архивирано из оригинала 25. 12. 2018. г. Приступљено 14. 11. 2017.
- ^ Ball, Terence; Dagger, Richard, ур. (2019). „Communism”. Encyclopædia Britannica (revised изд.). Приступљено 10. 6. 2020.
- ^ World Book Encyclopedia. 4. Chicago: World Book. 2008. стр. 890. ISBN 978-0-7166-0108-1.
- ^ Ely, Richard T (1883). French and German socialism in modern times. New York: Harper & Brothers. стр. 35–36. OCLC 456632.
- ^ Bukharin, Nikolai; Preobrazhensky, Yevgeni (1922). „Distribution in the communist system” (PDF). The ABC of Communism. Превод: Paul, Cedar; Paul, Eden. London, England: Communist Party of Great Britain. стр. 72—73, § 20. Приступљено 18. 8. 2021 — преко Marxists Internet Archive.
- ^ Steele (1992), стр. 43: "One widespread distinction was that socialism socialised production only while communism socialised production and consumption."
- ^ Engels, Friedrich (2005). „Section 18: What will be the course of this revolution?”. The Principles of Communism. Превод: Sweezy, Paul. Приступљено 18. 8. 2021 — преко Marxists Internet Archive.
- ^ Bukharin, Nikolai; Preobrazhensky, Yevgeni (1922). „Administrtion in the communist system” (PDF). The ABC of Communism. Превод: Paul, Cedar; Paul, Eden. London, England: Communist Party of Great Britain. стр. 73—75, § 21. Приступљено 18. 8. 2021 — преко Marxists Internet Archive.
- ^ Peter Singer, Marx: A Very Short Introduction (Oxford: Oxford University Press, 2000) [first published 1980], p. 91.
- ^ Erving Goffman, Relations in Public (1972). стр. 296.
- ^ Quoted in Peter Worsley ed., The New Modern Sociology Readings (1991). стр. 17.
- ^ P. Hamliton ed., Emile Durkheim: Critical Assessments, Vol I (1990). стр. 385.-6
- ^ Emile Durkheim, The Elementary Forms of the Religious Life (1971). стр. 227.
- ^ John O'Neill, Sociology as a Skin Trade (1972). стр. 174.-5
- ^ Jörg Dürrschmidt, Everyday Living in the Global City (2000). стр. 47.
- ^ Henri Ellenberger, The Discovery of the Unconscious (1970). стр. 380.-1
- ^ R. Skynner/J. Cleese, Families and How to Survive Them (1993). стр. 94.
Литература[уреди | уреди извор]
- Leo Spitzer, "Milieu and Ambience: An Essay in Historical Semantics", in Philosophy and Phenomenological Research III (1942-3)
- Cohen, G. A. 1978. Karl Marx's Theory of History: A Defence. Princeton, NJ: Princeton University Press. Expanded ed., 2000.
- Karl Marx: Die deutsche Ideologie (1844). In: MEW 3, Berlin: Dietz 1956 ff.
- Karl Marx: Manifest der Kommunistischen Partei (1844). In: MEW 4, Berlin: Dietz 1956 ff.
- Karl Marx: Zur Kritik der Politischen Ökonomie (1859). In: MEW 13, Berlin: Dietz 1956 ff.
- Konrad Lotter, Reinhard Meiners, Elmar Treptow: Marx-Engels-Begriffslexikon. Beck, München 1984, ISBN 3-406-09273-X, S. 135 ff.
- György Lukács: Geschichte und Klassenbewußtsein (1923), Berlin: Luchterhand 1973.
- Dieter Nohlen, Rainer-Olaf Schultze (Hg.): Lexikon der Politikwissenschaft. Theorien, Methoden, Begriffe. Bd. 1, 2005, S. 301.
- Althusser, Louis; Balibar, Étienne (2009). Reading Capital. London: Verso.
- Althusser, Louis (October 1969). "How to Read Marx's Capital" Архивирано 26 март 2009 на сајту Wayback Machine. Marxism Today. pp. 302–305. Originally appeared in French in L'Humanité on 21 April 1969.
- Eugen Böhm von Bawerk (1896), Karl Marx and the Close of His System
- Bottomore, Thomas, ed. (1998). A Dictionary of Marxist Thought. Oxford: Blackwell.
- Euchner, Walter; Schmidt, Alfred, eds. (1968). Kritik der politischen Ökonomie heute. 100 Jahre "Kapital". Frankfurt: Europäische Verlagsanstalt; Wien: Europa-Verlag. DNB 457299002.
- Fine, Ben (2010). Marx's Capital. 5th ed. London: Pluto.
- Harvey, David (2010). A Companion to Marx's Capital. London: Verso.
- Harvey, David (2006). The Limits of Capital. London: Verso.
- Lapides, Kenneth. "Marx's Wage Theory in Historical Perspective".
- Mandel, Ernest. Marxist Economic Theory. Vols. 1 and 2. New York: Monthly Review Press.
- Marx, Karl; McLellan, David, ed. (2008). Capital: An Abridged Edition. Oxford: Oxford Paperbacks. Abridged edition. ISBN 978-0-19-953570-5.
- Heinrich, Michael (2004, translation 2012) "An Introduction to the Three Volumes of Karl Marx's Capital" translated by Alexander Locasio. Monthly Review Press. ISBN 1583672885
- Postone, Moishe (1993). Time, Labor, and Social Domination: A Reinterpretation of Marx's Critical Theory. Cambridge: Cambridge University Press.
- Morishima, Michio (1973). Marx's Economics, a dual theory of worth and growth. Cambridge university Press.
- Variety Artworks (2012). Capital: In Manga! Архивирано 27 октобар 2012 на сајту Wayback Machine. Ottawa: Red Quill Books. ISBN 978-1-926958-19-4.
- Cleaver, Harry (1979) Reading Capital Politically. University of Texas Press 1st ed., AK Press 2nd edition. ISBN 1902593294
- Wheen, Francis (2006). Marx's Das Kapital—A Biography. New York: Atlantic Monthly Press. ISBN 978-0-8021-4394-5.
- Roberts, William Clare (2016). Marx's Inferno: The Political theory of Capital. Princeton University Press. ISBN 9780691172903
- Marx and Engels (1973). Selected Works. 1. Moscow: Progress Publishers.
- Marx and Engels (1973). Selected Works. 2. Moscow: Progress Publishers.
- Marx and Engels (1973). Selected Works. 3. Moscow: Progress Publishers.
- Marx and Engels (1982). Selected Correspondence (3rd rev. изд.). Moscow: Progress Publishers.
- Institute of Marxism-Leninism of the Communist Party of the Soviet Union (1989). Karl Marx: a Biography (4th изд.). Moscow: Progress Publishers.
- Krader, Lawrence, ур. (1974). The Ethnological Notebooks of Karl Marx (PDF) (2nd изд.). Assen: Van Gorcum.
- Lenin, Vladimir (1967) [1913]. Karl Marx: A Brief Biographical Sketch with an Exposition of Marxism. Peking: Foreign Languages Press. Архивирано из оригинала 2. 7. 2019. г. Приступљено 19. 2. 2011 — преко Marxists Internet Archive.
- Kurian, George, ур. (2011). „Withering Away of the State”. The Encyclopedia of Political Science. Washington, D.C.: CQ Press. ISBN 978-1-933116-44-0. doi:10.4135/9781608712434. Приступљено 3. 1. 2016 — преко SAGE Publishing.</ref><ref>„Communism - Non-Marxian communism”. Britannica. Приступљено 13. 5. 2022.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
Медији везани за чланак Друштвени контекст на Викимедијиној остави- "Wage Labour and Capital". An earlier work by Marx that deals with many of the ideas later expanded in Das Kapital.
- Engels, Friedrich (1867) "Synopsis of Capital".
- Liberation School. (2021). "Reading Capital with Comrades" podcast class series
- Ehrbar, Hans G. "Annotations, Explanations and Clarifications to Capital". It helps with understanding the early concepts.
- Choonara, Joseph. "Capital" Архивирано на сајту Wayback Machine (30. септембар 2007). Socialist Worker. First in a series of accessible columns on Das Kapital.
- Harvey, David (12 July 2018). "Why Marx's Capital Still Matters". Jacobin. Retrieved 24 April 2019.
- Segrillo, Angelo. Karl Marx's Capital (Vols. 1, 2, 3) Abridged. São Paulo: FFLCH/USP, 2020.
