Друштвена средина

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Друштвена средина, друштвени контекст, друштвено-културни контекст или средина се односе на непосредну физичку и социјалну средину у којој људи живе, односно у којој се нешто дешава или развија. Средина укључује културу у којој је појединац образован или у којој живи, као и људе и институције са којима се налази у интеракцији.[1]

Интеракција се може одвијати лично или преко комуникационих медија, чак и анонимно или у једном смеру,[2] и не мора да подразумева једнакост друштвеног положаја. Дакле, социјално окружење је шири појам од појмова друштвене класе или друштвени круг.

Солидарност[уреди]

Људи у истом социјалном окружењу често развијају осећај друштвене солидарности; склони су ка томе да верују и помажу једни другима, као и да се окупљају у оквиру друштвених група. Чак и када се њихови закључци разликују, њихови начини размишљања су слични.

Природна/вештачка средина[уреди]

У циљу обогаћивања својих живота, људи су користили природне ресурсе и у том процесу је дошло до стварања многих промена у природном окружењу. Људска насеља, путеви, фарме, бране и многе друге ствари су постајале све развијене. Све ове људске творевине су укључене у нашу културну средину, Ервинг Гофман посебно наглашава дубоку друштвену природу индивидуалне животне средине.[3]

Етничка/друштвена структура[уреди]

Чарлс Рајт Милс је представио супротности између непосредне средине радних места / породице / комшилука и ширих формација друштвених структура, наглашавајући посебно разлику између "личних проблема у средини" и "јавне кризе друштвених структура".[4]

Емил Диркем заузима шири поглед на друштвено окружење (етничку средину), тврдећи да садржи Интернализоване норме и репрезентације друштвених снага и социјалних чињеница:[5] "Читав наш друштвени амбијент треба да буде попуњен снагама које заиста постоје само у нашем сопствени ум"[6] - колективна репрезентација.

Фенеменологија[уреди]

Феноменолози приказују контраст између две алтернативне визије друштва, између детерминистичког ограничења (средине) и колевке (амбијента).[7]

Макс Шелер прави разлику између средине као искуства које је вредно проживети и објективне друштвене средине коју уређујемо како бисмо направили првобитно поменуту, напомомињући да социјално окружење може или да подстиче или да ограничи наше стварање личне средине.[8]

Друштвена операција[уреди]

Пјер Џенет је на неурозу гледао као на део производа који је резултат дисфункционалне друштвене средине – породице, друштвених мрежа, пословног окружења и слично –  и сматрао је да би у неким случајевима оно што је називао „друштвена операција“ за прављење додатног простора у средини била погодна мера.[9]

Сличне идеје су од тада биле усвојене у друштвеној психијатрији и породичној терапији.[10]

Види још[уреди]

Додатна литература[уреди]

  • Leo Spitzer, "Milieu and Ambience: An Essay in Historical Semantics", in Philosophy and Phenomenological Research III (1942-3)

Референце[уреди]

  1. ^  Elizabeth Barnett, PhD and Michele Casper, PhD, A Definition of “Social Environment”, American Journal of Public Health, March 2001, Vol. 91, No. 3
  2. ^ Marjorie Taylor, Imaginary Companions  (1999). стр. 147.
  3. ^ Erving Goffman, Relations in Public  (1972). стр. 296.
  4. ^ Quoted in Peter Worsley ed., The New Modern Sociology Readings  (1991). стр. 17.
  5. ^ P. Hamliton ed., Emile Durkheim: Critical Assessments, Vol I  (1990). стр. 385.-6
  6. ^ Emile Durkheim, The Elementary Forms of the Religious Life  (1971). стр. 227.
  7. ^ John O'Neill, Sociology as a Skin Trade  (1972). стр. 174.-5
  8. ^ Jörg Dürrschmidt, Everyday Living in the Global City  (2000). стр. 47.
  9. ^ Henri EllenbergerThe Discovery of the Unconscious  (1970). стр. 380.-1
  10. ^ R. Skynner/J. Cleese, Families and How to Survive Them  (1993). стр. 94.