Дрјаново

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Дрјаново
бугарски: Дряново
Лафчиевата къща.jpg
Старе балканске куће у средишту Дрјанова
Грб
Административни подаци
Држава  Бугарска
Област Габровска област
Становништво
Становништво
 —  8.403 (2.007 )
 — густина 299 ст./km2
Географске карактеристике
Координате 42°58′59″ СГШ; 25°28′59″ ИГД / 42.983° СГШ; 25.483° ИГД / 42.983; 25.483Координате: 42°58′59″ СГШ; 25°28′59″ ИГД / 42.983° СГШ; 25.483° ИГД / 42.983; 25.483
Ндм. висина 240 м
Површина 28,1 км2
Дрјаново на мапи Бугарске
Дрјаново
Дрјаново
Веб-сајт
www.dryanovo.bg

Дрјаново (бугарски: Дряново) град је у Републици Бугарској, у средишњем делу земље, седиште истоимене општине Дрјаново у оквиру Габровске области.

Дрјаново је познато по добро очуваном старом градском језгру у традиционалном балканском стилу.

Природни услови[уреди]

Положај: Дрјаново се налази у средишњем делу Бугарске. Од престонице Софије град је удаљен 215 km источно, а од обласног средишта, Габрова град је удаљен 20 km североисточно.

Рељеф: Област Дрјанова се налази у северном ободу планинског подручја Старе планине. Град се сместио у брдовитом подручју, у невеликој долини реке, на приближно 240 метара надморске висине.

Клима: Клима у Дрјанову је континентална.

Воде: Кроз Дрјаново протиче река Јантра средишњим делом свог тока.

Историја[уреди]

Област Дрјанова је првобитно било насељено Трачанима, а после њих овом облашћу владају стари Рим и Византија. Јужни Словени ово подручеје насељавају у 7. веку. Од 9. века до 1373. године област је била у саставу средњовековне Бугарске.

Крајем 14. века област Дрјанова је пала под власт Османлија, који владају облашћу 5 векова.

Дрјаново и њено становништво су 19. веку имали важну улогу у бугарском народном препороду и оснивању савремене Бугарске. 1878. године град је постао део савремене бугарске државе. Насеље постоје убрзо средиште окупљања за села у околини, са више јавних установа и трговиштем.

Становништво[уреди]

Демографија

По проценама из 2007. године Дрјаново је имало око 8.400 становника. Огромна већина градског становништва су етнички Бугари. Остатак су махом Роми. Последњих деценија град губи становништво због удаљености од главних токова развоја у земљи.

Претежан вероисповест месног становништва је православна.

Галерија слика[уреди]

Спољашње везе[уреди]