Дрљача (оруђе)
Дрљаче служе за површинску допунску обраду земљишта после основне обраде (орања или риљања), даље уситњавање, равнање, покривање баченог ђубрива, разбијање покорице и уништавање корова.
Клинаста дрљача[уреди | уреди извор]
Клинаста дрљача је најшире коришћена дрљача. Састоји се из рама (од пљоснатог или угаоног челика) за који су везани на врху заоштрени зуби (квадратног, округлог или овалног пресека, а постоје и дрљача са еластичним зубима (спирално су увијени пре везе са рамом). Рам са зубима назива се крилом. Дрљаче се састоје од више крила, а најчешће су трокрилне или четворокрилне, а по начину дизања готово искључиво ношене. У зависности од величине и масе зуба, као и њиховог међусобног размака дрљаче могу да буду лаке средње и тешке. Распоред зуба мора да обезбеди да сваки од њих оставља засебан траг, а трагови треба да су на подједнаким одстојањима.
Код појединих решења могуће је мењање угла зуба, тако да се окретањем зуба унапред постиже боље дробљење и продирање у земљиште, а окретањем уназад мање се гуше коровом и благо сабијају земљиште. Клатећа дрљача[уреди | уреди извор]Клатећа дрљача је новијег датума, по конструкцији је ношена, а састоји се од две или више попречних греда на којима су јаки клинови. Греде су у вези са вратилом трактора које их померају лево-десно, при чему клинови врло енергично ситне грудве тежих земљишта.[2]
Занимљивост[уреди | уреди извор]Џорџ Орвел,[3] 1937. године као војник антифашиста у Шпанском грађанском рату у Арагону, у једној “напуштеној колиби на ничијој земљи” нашао је примитивну дрљачу коју описује: "Тамо је била врста дрљаче која је водила право до млађег каменог доба. Направљена је од дасака које су спојене до величине кухињског стола; у даскама урезано је стотине рупа, и у сваку од њих је углављен камен исклесан онако како је то рађено пре десет хиљада година." Извори[уреди | уреди извор]
Литература[уреди | уреди извор]Спољашње везе[уреди | уреди извор]
|