Дубока мрежа

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Deep web vs surface web.svg

Дубока мрежа (енглески: Deep Web, Deep Net),[1] позната и као невидљива мрежа (енглески: Invisible Web)[2] или скривена мрежа (енглески: Hidden Web),[3] термин је за претрагу која се односи на садржај на свјетској мрежи која није индексиран од стране стандарних претраживача. Информатичару Мајку Бергмену се приписује ковање овог термина 2000. године.[4] Дубока мрежа је супротност површинској мрежи.

Увод[уреди]

Брз технолошки развој, размена велике количине података као и све већа употреба Интернета и друштвених мрежа сваког дана смањују могућности заштите приватности. Начин рада савремених претраживача је такав да региструју и памте сваку активност интернет корисника. У циљу заштите приватности развио се део Интернета под називом Deep Web који комерцијални претраживачи не могу да индексирају. Поред предности које овакав начин рада доноси корисницима, немогућност индексирања и праћења активности корисника у Deep Web-у отворили су простор за његово коришћење у циљу бављења илегалним активностима. Овакав део Интернета познат по страницама које нуде различит скуп илегалних активности познат је под именом Dark Net.

Структура Deep Web-а[уреди]

Можемо се сложити да је Интернет једно огромно место на коме се може наћи огроман број информација. Оно што је још занимљивије да та количина података коју покушавамо да замислимо у нашим глава је само један мали део онога што се на Интернету налази.

С обзиром на доступност садржаја, веб можемо поделити на два дела:

Површински (Surface Web) и дубоки (Deep Web). Површински веб је појам који означава садржај на вебу који је лако претражив путем конвенцијалних веб претраживача, као што су Google, Yahoo!, Bing и сл. Конвенцијални веб претраживачи стварају своје индексе помоћу робота (тзв. паука) који претражују веб у потрази за новим информацијама. Ти роботи путују од једне до друге веб странице уз помоћ веза између тих страница. Они притом индексирају садржај сваке веб странице на коју наиђу.

Може се примети да страница до које не води ниједан линк неће бити „видљива“ претраживачу. Ово је само један од примера како страница може постати део Deepnet-a. Уопштено говорећи садржај који се налази у Deepnet-у је:

  • Динамички садржај: динамичке странице, које технички „не постоје“ све док корисник не изврши неки упит. У ову категорију би се могле сврстати и саме странице са резултатима претраге које настају када корисник зада упит Google претраживачу.
  • Неповезан садржај: странице које нису повезане са другим страницама
  • Приватни веб: сајтови који траже регистрацију или пријављивање корисника да би могао да приступи сајту. У ову категорију спадају и социјалне мреже, Ваш е-маил, сајтови који блокирају приступ претраживачима и забрањују њихово индексирање, приватни видео снимци на YouTube-u које могу прегледати само они којима је прислеђен линк

Michael K. Bergman је коришћење конвенционалних претраживача упоредио са повлачењем мреже по површини мора. Премда ће се пуно тога ухватити у тој мрежи, пуно већа количина информација је у дубљој води и због тога није ухваћена. Anand Rajaraman је то сликовито описао изјавом да је оно што нам нуде конвенционални веб претраживачи само врх ледене санте.

Шематски приказ Deep Web-a

Велики део Deep Web-a чине подаци који су за нас, обичне кориснике, небитни. То су базе података великих фирми, затворене мреже разних предузећа, академских установа и сл. Статистички подаци који се тичу Deepnet-a, који се могу тренутно наћи на Интернету, су прилично застарели. Последње исцрпно истраживање које је рађено у вези величине Deepnet-а рађено је 2001. године од стране BrightPlanet-a. Више информација можете наћи на адреси www.brightplanet.com. Истраживањем је тада утврђено:

  • Количина јавних информација доступне на Deepnet-у су 400-500 пута веће него на често дефинисаном WWW
  • Deepnet садржи око 7,500 терабајта (1 TB = 1024 GB) информација у поређењу са 19 терабајта информација доступних на површини
  • Преко 200,000 Deepnet сајтова постоје (у то време)

Deepnet садржи преко 550 милијарди засебних докумената у поређењу са једном милијардом на површини.[5] [6]

Референце[уреди]

  1. ^ Hamilton, Nigel. „The Mechanics of a Deep Net Metasearch Engine”. CiteSeerX: 10.1.1.90.5847. 
  2. ^ Devine, Jane; Egger-Sider, Francine (јул 2004). „Beyond google: the invisible web in the academic library”. The Journal of Academic Librarianship. 30 (4): 265—269. doi:10.1016/j.acalib.2004.04.010. Приступљено 06. 02. 2014. 
  3. ^ Raghavan, Sriram; Garcia-Molina, Hector (11—14. 9. 2001). „Crawling the Hidden Web”. 27th International Conference on Very Large Data Bases. Rome, Italy. 
  4. ^ Wright, Alex (22. 02. 2009). „Exploring a 'Deep Web' That Google Can’t Grasp”. The New York Times. Приступљено 23. 02. 2009. 
  5. ^ https://pcpress.rs/sta-je-dark-web-a-sta-deep-web/
  6. ^ https://www.wilsoncenter.org/sites/default/files/stip_dark_web.pdf