Дубочај (археолошки локалитет)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

44°39′36″ СГШ; 20°44′27″ ИГД / 44.659961° СГШ; 20.740851° ИГД / 44.659961; 20.740851

Дубочај
РегијаБалкан, Јужна Европа и Средња Европа
ПериодНеолит, Стари век
Тип налазиштаАрхеолошко налазиште

Дубочај је археолошки локалитет који се налази у у атару Гроцке, два километра удаљен од насеља, на десној страни пута Београд – Смедерево. На овом локалитету окткривени су први и најстарији трагови насеља који потичу из млађег каменог доба.[1][2]

Историја[уреди]

Дубочај је велики атар, испресецан дубоким јаругама са стрмим падинама, којима су текли потоци. Ове падине често су биле обрасле шумама и гајевима по којима је и атар добио име. У овом имену сједињене су две речи: дубок и гај што је спајањем прешло у дубокгај, дубоккај, дубокај и Дубочај.[3]

Локалитет је идентификован је као Mutatio ad sextum milliate и према римским итинерaрима, налазио се на шестој римској миљи од Tricorniuma (Ритопек), са којим је служио као заштита пута СингидунумВиминацијум.[4]

На простору атара Дубочај у нашој историји одиграле су се две значајне битке. Прва 1739. године између аустроугарске и турске војске, када су Турци однели победу а друга битка 1914. у којој је Србија бранила прелаз преко Дунава од многобројније аустро угарске војске.[3]

Археолошка истраживања[уреди]

Почетак[уреди]

Чувени српски лекар, др Александар Костић, био је везан за грочанске атаре преко Болеча, где је у својој амбуланти, током Првог светског рата, лечио рањенике. Мотивисан ратним успоменама, али и лепотом природе, 1932. године је на локалитету Дубочај одлучио да сазида кућу.

Од Илије Гарашанина је 1931. године купио виноград и копајући темеље своје куће наишао је на археолошке налазе, међу којима су биле и две раскошне римске гробнице, што је подстакло његово интересовање за археологију. Током наредних 45 година аматерски се бавио археологијом и прикупљао артефакте пронађене на локалитету Дубочај.[5]

Систематска археолошка истраживања[уреди]

Приликом систематских археолошких ископавања 1963. и 1964. године откривени су архитектонски споменици из периода од II до III века, солидне градње и са остацима рељефа и ситне камене пластике, али и нешто новији објекти лошије градње, на основу пронађеног новца датовани у IV век. Наведене чињенице, указују на коришћење земљишта као континуалног привредног басена.

На истом локалитету откривени су, први у Србији, остаци ville rustice. Откривена римска гробница везује се за познату гробницу у Брестовику. Сви ови налази од великог су значаја за изучавање економских и политичких збивања на ширем подручју Сингидунума. На локалитету је откривено и неолитско насеље старчевачке културе.[4]

Легат др Александра Костића[уреди]

Године 1978. долази на идеју о оснивању музеја и целокупну своју збирку поклања општини Гроцка, са жељом да легат буде изложен у рестаурираној Ранчићевој кући. Музеј је ту и отворен, под именом „Завичајни музеј Гроцке”, Дубочајска збирка палеолошких, археолошких, нумизматичких и других ископина професора Костића била је стална поставка.

Због неадекватног одржавања Ранчићева кућа је 90-их година 20. века затворена, а Дубочајска збирка повучена. Његов легат, који обухвата налазе са локалитета Дубочај у Гроцкој, остао је скривен од јавности готово 20. година. Данас је изложен као стална археолошка поставка у галерији библиотеке „Илија Гарашанин” у Гроцкој.[5] Поставку су реализовали, подршком ГО Гроцка, кустос Центра за културу Гроцка Зорица Атић, кустоси Музеја града Београда др Милош Спасић и Драгана Стојић, и археолог Раде Милић.

Референце[уреди]

  1. ^ „Dubočaj”. Protego - graditeljsko nasleđe. Udruženje Protego. Приступљено 21. 11. 2018. 
  2. ^ Гроцка споменичко наслеђе 1970
  3. 3,0 3,1 Лазаревић 1999, стр. 24
  4. 4,0 4,1 „Археолошко налазиште Дубочај, Гроцка”. Каталог непокретних културних добара на подручју града Београда. Завод за заштиту споменика културе града Београда. Приступљено 19. 11. 2018. 
  5. 5,0 5,1 Атић 2018, стр. 47

Види још[уреди]

Литература[уреди]

  • Завод за заштиту споменика културе града Београда (1970). Гроцка споменичко наслеђе. Београд. 
  • Лазаревић, Милан (1999). Гроцка и Грочани. Београд. 
  • Атић, Зорица (2018). Топлина варошког дома Гроцке : Грочанска чаршија и ранчићева кућа. Гроцка: Центар за културу Гроцка. 

Спољашње везе[уреди]