Дубравка Стојановић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Дубравка Стојановић
Dubravka Stojanović.jpg
Дубравка Стојановић
Датум рођења(1963-02-15)15. фебруар 1963.(56 год.)
Место рођењаБеоград
ФНРЈ
ШколаУниверзитет у Београду

Дубравка Стојановић (15. фебруар 1963) је историчарка, редовни професор на Одељењу за историју Филозофског факултета у Београду.

Биографија[уреди]

Дубравка Стојановић је рођена 1963. године у Београду. Дипломирала је на Одељењу за историју Филозофског факултета у Београду 1987. године. На истом одељењу магистрирала је 1992. године са темом „Српска социјалдемократска партија и ратни програм Србије 1912-1918". Докторирала је 2001. године, на истом одељењу, са темом „Европски демократски узори код српске политичке и интелектуалне елите 1903-1914". Од те године ради као доцент на Одељењу за историју, катедра за Општу савремену историју. Изабрана је у звање ванредног професора 2008. године. Учествовала је на многим научним скуповима у земљи и иностранству. Са Миланом Ристовићем и Мирославом Јовановићем уређује Годишњак за друштвену историју. Била је чланица редакција зборника „Србија у модернизацијским процесима 20. века“ (1994), „Србија у модернизацијским процесима 19. и 20. века“ (1996) и „Србија у модернизацијским процесима. Улога елита“ (2003). Била је координатор курсева на Женским и Мировним студијама, као и у Алтернативној образовној мрежи. Бави се питањем демократије у Србији и на Балкану крајем 19. и почетком 20. века, интерпретацијама историје у новим српским уџбеницима (потпредседница је Балканског комитета за образовање у области историје), друштвеном историјом, процесима модернизације, историјом жена у Србији.[1]

За књигу Србија и демократија: 1903-1914 добила је Награду града Београда за друштвене и хуманистичке науке за 2003. годину. Године 2011. Центар за мир и развој демократије доделио јој је Награду за мир, за мировни ангажман започет 1993. године, током рата на простору бивше Југославије.[2] Године 2012. добила је награду "Освајање слободе" коју додељује Фонд "Маја Маршићевић Тасић“.[3]

Библиографија[уреди]

  • Искушавање начела. Српска социјалдемократска партија и ратни програм Србије 1912-1918, Београд, 1994.
  • Србија и демократија 1904—1914, Београд, 2003.
  • Калдрма и асфалт. Урбанизација и европеизација Београда 1890—1914, Београд, 2008.
  • Уље на води. Огледи из историје садашњости Србије, Београд, 2010.
  • Нога у вратима. Прилози за политичку биографију Библиотеке XX век, Београд, 2011.
  • Иза завесе: Огледи из друштвене историје Србије 1890-1914, Београд 2013.
  • Рађање глобалног света 1880–2015, Београд, 2015.[4]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]