Дуванџија
| Дуванџија | |
|---|---|
 Сушење дувана | |
| Занимање | |
| Назив занимања | занатлија дуванџија |
Дуванџија је мајстор занатлија који се бавио продајом дувана.[1]
О занату[уреди | уреди извор]
Дуванџија или духанџија је занатлија који се бавио продајом дувана (духана). Дуван је био уживање и порок. Дуван је сађен у баштама у околини Новог Пазара. Развојем дуванске индустрије држава је увела монопол на сађењ и прераду дувана. Занат дуванџије полако се гаси.[2] Дуван се носио и чувао у дуван кеси. Савијање дувана, као и пушење више је некада било вид дружења.
Доба жутог злата[уреди | уреди извор]
У Херцеговини је време слободне трговине дуваном означено као доба жутог злата. Многе породице су живеле искључиво од продаје дувана.[3]
О дувану[уреди | уреди извор]
Док се није знало за штетност дувана, пушила су га и деца од најранијег доба. Пушили су подједнако и мушкарци и жене. У Новом Пазару су пушили цигарете жене и млади, а старији мушкарци луле и чибуке. Реч потиче од арапског за дим.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Значење српских речи”. Шта значи. Приступљено 19. 3. 2023.
- ^ Реброња, Елијас (2021). Стари мајстори Јени Пазара: стари занати у Новом Пазару (друго, допуњено изд.). Нови Пазар: Народна библиотека "Доситеј Обрадовић". стр. 29. ISBN 978-86-83251-88-9.
- ^ „Доба жутог злата”. Балкан дискурс. Приступљено 19. 3. 2023.