Дуги лишњачни мишић
| Дуги лишњачни мишић | |
|---|---|
 | |
 | |
| Детаљи | |
| Називи и ознаке | |
| Латински назив | m. peroneus longus |
| TA98 | A04.7.02.041 |
| TA2 | 2652 |
| FMA | 22539 |
| Анатомска терминологија | |
Дуги лишњачни мишић један је од мишића потколенице који се налази површно у њеном бочном делу, заједно са кратким лишњачним мишићем (лат. m. peroneus seu fibularis brevis). Он се пружа од проксималног аспекта фибуле до медијалне клинасте и прве метатарзалне кости. Инервисан је површинским ђивцем листа (Л5, С1). Главна функција овог мишића је да произведе плантарну флексију и еверзију стопала на скочном зглобу.[1]
Анатомија
[уреди | уреди извор]Дуги лишњачни мишић настаје у пределу главе и горње две трећине бочне, или спољашње, површине фибуле, од дубоке површине фасције и од везивног ткива између ње и мишића на предњој и задњој страни ноге. . Повремено га повезује и неколико влакана са бочним кондилом голењаче. Између места припојаа мишића за главу и тело лишњаче налази се процеп кроз који заједнички лишњачин живац пролази до предњег дела ноге.
Мишић се завршава дугом тетивом, која се протеже иза латералног малеолуса скочног зглоба у жлебу који дели са тетивом кратког лишњачиног мишића; жлеб се претвара у канал горњим лишњачним ретинакулумом, а тетиве у њему су садржане у заједничком мукозном омотачу.
Тетива се затим протеже напред под углом преко латералне стране стопала, испод лишњачне трохлеје и тетиве кратког лишњачног мишића, и испод поклопца доњег лишњачног ретинакулума. Затим пролази испод у жлеб који се претвара у канал дугим плантарним лигаментом. Тетива затим прелази под углом преко табана и убацује се у бочну страну основе прве метатарзалне и бочне стране медијалног клинасте кости. Повремено, такође шаље делове у базу друге метатарзалне кости.
Тетива мења правац у две тачке: прво, иза бочног малеола; друго, на коцкастој кости. На обе ове локације, тетива је задебљана. Код кубоида, фиброхрскавични сесамоид (понекад сесамоидна кост) обично се развија у супстанци тетиве.
Дуги лишњачни мишић се инервише од површинског лишњачиног нерва, који настаје из петог лумбалног и првог сакралног корена кичмене мождине.
Функција
[уреди | уреди извор]Функционално, бочни одељак ноге изазива еверзију и плантарну флексију скочног зглоба. и док талокурални зглоб дозвољава само флексију и екстензију, инверзија и еверзија се у ствари дешавају у субталарном зглобу. Мишићи који изазивају инверзију укључују предњи голењачин мишић (lat. m. tibialis anterior) и задњи голењачин мишић (lat. musculus tibialis posterior) . Мишићи бочног одељка раде са задњим мишићем голењаче (који је такође плантарфлексор) да би се супротставили деловању мишића дорсифлексора (предњи голењачки мишић и трећи лишњачин мишић (lat. musculus peroneus tertius)).[2]
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Bones of the right leg, anterior surface -
Left calcaneus, inferior surface -
Left calcaneus, lateral surface -
Coronal section through right talocrural and talocalcaneal joints -
Fibularis (peroneus) longus labeled at right -
Cross-section through middle of leg -
The popliteal, posterior tibial, and fibular arteries -
Deep nerves of the front of the leg -
Back of left lower extremity -
Lateral aspect of right leg -
Muscles of leg (lateral view, deep dissection)
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Ross, Lawrence M.; Schünke, Michael; Voll, Markus, ур. (2006). Thieme atlas of anatomy - Latin nomenclature: general anatomy and musculoskeletal system; 100 tables. Stuttgart: Thieme. ISBN 978-1-58890-419-5.
- ^ „Fibularis (peroneus) longus muscle”. Kenhub (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-20.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор] | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
