Дугорепа сова

С Википедије, слободне енциклопедије

Дугорепа сова
Strix uralensis
Strix uralensis.jpg
Strix uralensis
Научна класификација
Царство:
Тип:
Хордати (Chordata)
Класа:
Птице (Aves)
Ред:
Сове (Strigiformes)
Породица:
Типичне сове (Strigidae)
Род:
Врста:
S. uralensis
Биномно име
Strix uralensis
Pallas, 1771
Strix uralensis distr..png
Распрострањење дугорепе сове у свету
Дугорепа сова

Дугорепа сова или уралска сова (лат. Strix uralensis) врста је птица која припада реду сова (Strigiformes), породици правих сова (Strigidae). Дугорепа сова је на листи строго заштићених врста птица у Србији.[2]

Опис врсте[уреди | уреди извор]

Као и шумска сова, и уралска је без перјаних ушки с округлим „лицем”. Очи су ситне и црне. Спада угрупу великих сова, а у поређењу с осталим врстама има знатно дужи реп, па се према томе назива још и дугорепа сова.[3]

Начин живота[уреди | уреди извор]

Исхрана[уреди | уреди извор]

Храни се претежно птицама величине сојке, али и глодарима, а понекад и младим зверима (ласица, млада куна).

Размножавање[уреди | уреди извор]

Уралска сова се гнезди у дупљама дрвета и у гнездима дневних птица грбљивица, ако прнађе неко напуштено или се избори за њега. Пар уралских сова годишње подигне свега два-три младунца.

Распрострањеност[уреди | уреди извор]

Уралска сова се може срести понегде се по веома старим, нарочито четинарским шумама. Ова врста која је везана за шумска станишта и по којој су познате Вршачке планине у Србији. Као и све велике сове, и уралска сова је малобројна, и у Србији недовољно истражена. И њој, као и шумској сови су за гнежђење потребне дупље, којих нема довољно. Од 2006. ова врста је почела да се гнезди на Вршачким планинама у кућицама које су постављене, па је регистровано свега три пара, а сматра се да их има бар још толико. Вршачке планине су, за сада, једино место у Војводини где се ова врста гнезди, па је самим тим заштитни знак овог подручја. Популација ове врсте прати се дуги низ година и настоји се да се повећа.[4]

Систематика[уреди | уреди извор]

До сада је идентификовано и потврђено 10 или 11 подврста дугорепе сове:[5]

  • Strix uralensis daurica, (Stegmann, 1929)
  • Strix uralensis davidi, (Sharpe, 1875)
  • Strix uralensis fuscescens, (Temminck & Schlegel, 1850)
  • Strix uralensis hondoensis, (Clark, 1907)
  • Strix uralensis japonica, (Clark, 1907)
  • Strix uralensis liturata, (Lindroth, 1788)
  • Strix uralensis macroura, (Wolf, 1810)
  • Strix uralensis yenisseensis, (Buturlín de 1915)
  • Strix uralensis momiyamae, (Taka-Tsukasa, 1931)
  • Strix uralensis nikolskii, (Buturlín, 1907)
  • Strix uralensis uralensis, (Pallas, 1771)

Галерија[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Strix uralensis. База података укључује и доказе о ризику угрожености. (језик: енглески)
  2. ^ „Прилог I: Строго заштићене дивље врсте биљака, животиња и гљива” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 14. 07. 2010. Приступљено 14. 07. 2010. 
  3. ^ Далиборка Станковић (2009). „Све Сове Србије”. Политикин забавник. Архивирано из оригинала на датум 10. 01. 2011. Приступљено 10. 8. 2010. 
  4. ^ Миливој Вучановић. „Сове вршачких планина”. Радио Београд. Приступљено 10. 8. 2010. [мртва веза]
  5. ^ „Strix uralensis”. Integrated Taxonomic Information System. Приступљено 6. 6. 2012. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]