Дугорепа сова

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search

Дугорепа сова
Strix uralensis
Strix uralensis.jpg
Strix uralensis
Научна класификација
Царство: Животиње
Тип: Хордати (Chordata)
Класа: Птице (Aves)
Ред: Сове (Strigiformes)
Породица: Типичне сове (Strigidae)
Род: Strix
Врста: S. uralensis
Биномна номенклатура
Strix uralensis
Pallas, 1771
Strix uralensis distr..png
Распрострањење дугорепе сове у свету

Дугорепа сова или уралска сова (лат. Strix uralensis) врста је птица која припада реду сова (Strigiformes), породици правих сова (Strigidae). Дугорепа сова је на листи строго заштићених врста птица у Србији.[2]

Опис врсте[уреди]

Као и шумска сова, и уралска је без перјаних ушки с округлим „лицем”. Очи су ситне и црне. Спада угрупу великих сова, а у поређењу с осталим врстама има знатно дужи реп, па се према томе назива још и дугорепа сова.[3]

Начин живота[уреди]

Исхрана[уреди]

Храни се претежно птицама величине сојке, али и глодарима, а понекад и младим зверима (ласица, млада куна).

Размножавање[уреди]

Уралска сова се гнезди у дупљама дрвета и у гнездима дневних птица грбљивица, ако прнађе неко напуштено или се избори за њега. Пар уралских сова годишње подигне свега два-три младунца.

Распрострањеност[уреди]

Уралска сова се може срести понегде се по веома старим, нарочито четинарским шумама. Ова врста која је везана за шумска станишта и по којој су познате Вршачке планине у Србији. Као и све велике сове, и уралска сова је малобројна, и у Србији недовољно истражена. И њој, као и шумској сови су за гнежђење потребне дупље, којих нема довољно. Од 2006. ова врста је почела да се гнезди на Вршачким планинама у кућицама које су постављене, па је регистровано свега три пара, а сматра се да их има бар још толико. Вршачке планине су, за сада, једино место у Војводини где се ова врста гнезди, па је самим тим заштитни знак овог подручја. Популација ове врсте прати се дуги низ година и настоји се да се повећа.[4]

Систематика[уреди]

До сада је идентификовано и потврђено 10 или 11 подврста дугорепе сове:[5]

  • Strix uralensis daurica, (Stegmann, 1929)
  • Strix uralensis davidi, (Sharpe, 1875)
  • Strix uralensis fuscescens, (Temminck & Schlegel, 1850)
  • Strix uralensis hondoensis, (Clark, 1907)
  • Strix uralensis japonica, (Clark, 1907)
  • Strix uralensis liturata, (Lindroth, 1788)
  • Strix uralensis macroura, (Wolf, 1810)
  • Strix uralensis yenisseensis, (Buturlín de 1915)
  • Strix uralensis momiyamae, (Taka-Tsukasa, 1931)
  • Strix uralensis nikolskii, (Buturlín, 1907)
  • Strix uralensis uralensis, (Pallas, 1771)

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Strix uralensis. База података укључује и доказе о ризику угрожености. (на језику: енглески)
  2. ^ Прилог I: Строго заштићене дивље врсте биљака, животиња и гљива
  3. ^ Далиборка Станковић (2009). „Све Сове Србије”. Политикин забавник. Приступљено 10. 8. 2010. 
  4. ^ Миливој Вучановић. „Сове вршачких планина”. Радио Београд. Приступљено 10. 8. 2010. 
  5. ^ „Strix uralensis”. Integrated Taxonomic Information System. Приступљено 6. 6. 2012. 

Спољашње везе[уреди]