Дугорепа сова
| Дугорепа сова Strix uralensis | |
|---|---|
| |
| Strix uralensis | |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Тип: | Хордати (Chordata)
|
| Класа: | Птице (Aves)
|
| Ред: | Сове (Strigiformes)
|
| Породица: | Типичне сове (Strigidae)
|
| Род: | |
| Врста: | S. uralensis
|
| Биномно име | |
| Strix uralensis Pallas, 1771
| |
| |
| Распрострањење дугорепе сове у свету | |
Дугорепа сова или уралска сова (лат. Strix uralensis) врста је птица која припада реду сова (Strigiformes), породици правих сова (Strigidae). Дугорепа сова је на листи строго заштићених врста птица у Србији.[2]
Опис врсте
[уреди | уреди извор]Као и шумска сова, и уралска је без перјаних ушки с округлим „лицем”. Очи су ситне и црне. Спада угрупу великих сова, а у поређењу с осталим врстама има знатно дужи реп, па се према томе назива још и дугорепа сова.[3]
Начин живота
[уреди | уреди извор]Исхрана
[уреди | уреди извор]Храни се претежно птицама величине сојке, али и глодарима, а понекад и младим зверима (ласица, млада куна).
Размножавање
[уреди | уреди извор]Уралска сова се гнезди у дупљама дрвета и у гнездима дневних птица грбљивица, ако прнађе неко напуштено или се избори за њега. Пар уралских сова годишње подигне свега два-три младунца.
Распрострањеност
[уреди | уреди извор]Уралска сова се може срести понегде се по веома старим, нарочито четинарским шумама. Ова врста која је везана за шумска станишта и по којој су познате Вршачке планине у Србији. Као и све велике сове, и уралска сова је малобројна, и у Србији недовољно истражена. И њој, као и шумској сови су за гнежђење потребне дупље, којих нема довољно. Од 2006. ова врста је почела да се гнезди на Вршачким планинама у кућицама које су постављене, па је регистровано свега три пара, а сматра се да их има бар још толико. Вршачке планине су, за сада, једино место у Војводини где се ова врста гнезди, па је самим тим заштитни знак овог подручја. Популација ове врсте прати се дуги низ година и настоји се да се повећа.[4]
Систематика
[уреди | уреди извор]До сада је идентификовано и потврђено 10 или 11 подврста дугорепе сове:[5]
- Strix uralensis daurica, (Stegmann, 1929)
- Strix uralensis davidi, (Sharpe, 1875)
- Strix uralensis fuscescens, (Temminck & Schlegel, 1850)
- Strix uralensis hondoensis, (Clark, 1907)
- Strix uralensis japonica, (Clark, 1907)
- Strix uralensis liturata, (Lindroth, 1788)
- Strix uralensis macroura, (Wolf, 1810)
- Strix uralensis yenisseensis, (Buturlín de 1915)
- Strix uralensis momiyamae, (Taka-Tsukasa, 1931)
- Strix uralensis nikolskii, (Buturlín, 1907)
- Strix uralensis uralensis, (Pallas, 1771)
Галерија
[уреди | уреди извор]-
-
Фацијални диск -
Јаје дугорепе сове -
Из профила -
Младунче -
Младунче -
Strix uralensis, зоо врт Норфок, Енглеска
.JPG)
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Strix uralensis. База података укључује и доказе о ризику угрожености. (језик: енглески)
- ^ „Прилог I: Строго заштићене дивље врсте биљака, животиња и гљива” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 14. 07. 2010. г. Приступљено 14. 07. 2010.
- ^ Далиборка Станковић (2009). „Све Сове Србије”. Политикин забавник. Архивирано из оригинала 10. 01. 2011. г. Приступљено 10. 8. 2010.
- ^ Миливој Вучановић. „Сове вршачких планина”. Радио Београд. Приступљено 10. 8. 2010.[мртва веза]
- ^ „Strix uralensis”. Integrated Taxonomic Information System. Приступљено 6. 6. 2012.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
Медији на Остави
Подаци на Википодацима
Таксономија на Викиврстама- (језик: енглески) BirdLife Species Factsheet. Архивирано на сајту Wayback Machine (4. март 2016)
- (језик: енглески) Дугорепа сова на сајту avibase
| Нормативна контрола: Државне |
|---|
