Дулене

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Дулене
Центар села.jpg
Центар села у клисури реке Дуленке
Административни подаци
Држава  Србија
Управни округ Шумадијски
Град Крагујевац
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 153
Географске карактеристике
Координате 43°52′17″ СГШ; 20°56′56″ ИГД / 43.8714° СГШ; 20.9489° ИГД / 43.8714; 20.9489Координате: 43°52′17″ СГШ; 20°56′56″ ИГД / 43.8714° СГШ; 20.9489° ИГД / 43.8714; 20.9489
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 665 м
Дулене на мапи Србије
Дулене
Дулене
Остали подаци
Позивни број 034
Регистарска ознака KG
Председник МЗ Дулене, Дејан Миленковић

Дулене је насељено место града Крагујевца у Шумадијском округу. Према попису из 2011. било је 153 становника. Насеље је основано средином XVIII века.

Историја[уреди]

До Другог српског устанка Дулене (тада Дулени) се налазило у саставу Османског царства. Након Другог српског устанка Дулене улази у састав Кнежевине Србије и административно је припадало Јагодинској нахији и Левачкој кнежини[1] све до 1834. године када је Србија подељена на сердарства.

Током Другог светског рата у Дуленима је 16. септембра 1941. године Главни штаб Народноослободилачких партизанских одреда Србије одржао саветовање, познато као Саветовање у Дуленима. Овом саветовању су присуствовали, поред чланова Главног штаба, команданти и политички комесари партизанских одреда из Поморавља и централне Србије. На саветовању су донесене одлуке о организацији и формацији партизанских одреда, као и о начину садејства између одреда ради стварања јединствене ослобођене територије.

Флора и фауна[уреди]

Село Дулене изузетан је примерак нетакнуте еколошке средине са богатим биодиверзитетом, флоре и фауне овога краја. У селу се налази преко педесетак извора здраве пијаће воде, која је приликом потврђено најбољег квалитета овога краја у околини града Крагујевца. Око Дулена се налазе осим Црног врха још 9 планинских врхова од 698 до 897 м.

Кроз Дулене тече мала река Дуленка која се слива у највећу клисуру Шумадије. Од изворишта испод гомиле на 793 м, узвишење Гледићких планина до засеокака Дубрава од дужине од 17 км дуленска река усекла је живописну клисуру. Њене стграни су високи и до преко 300 метра. Дубока клисура са дубоким узвишења несумљиво је најлепша и најпривлачнија клисура у Шумадији.

Културна баштина[уреди]

У селу Дулене куће старе шумадијске архитектуре грађене у предходна два века представљају бисер старе градње мало сачуване на територији Шумадије. Реткост је да у Дуленима осим кућа стабилније градње којих је свега око двадесетак има око сто осамдесет кућа направљењих од блата и дрвета које су расуте свуда по селу и планинама. Оне подсећају на стари начин живљена у Шумадији и представљају добар пример очуване традиције становања у овом крају.

Пољопривреда[уреди]

Под њивама се налази 600,2 ha, воћњацима 180,54 ha, виноградима 2,32 ha, ливадама 469,79 ha, пашњацима 298,57 ha док остало земљиште заузима 25,66 ha.

Знаменитости[уреди]

Манифестације и прославе[уреди]

  • Сеоска слава Свети Сава
  • Литије, Бели четвртак
  • Дуленски МТБ Маратон
  • Дуленска гулашијада
Дуленски МТБ маратон

Туризам и визија Крагујевачки Златибор Дулене[уреди]

Демографија[уреди]

У насељу Дулене живи 213 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 62,4 година (60,5 код мушкараца и 64,4 код жена). У насељу има 119 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 1,83.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Демографија[2]
Година Становника
1948. 1.155
1953. 1.139
1961. 987
1971. 716
1981. 450
1991. 287 285
2002. 218 224
2011. 153
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
216 99,08 %
Украјинци
  
1 0,45 %
непознато
  
1 0,45 %
Дулене у пописима Јагодинске нахије — од 1818. до 1829.[1]
Година пописа 1818. 1819. 1820. 1821. 1822. 1823. 1824/25. 1825. 1826. 1827. 1828. 1829.
Куће 12 15 - 16 14 14 16 16 16 16 16 16
Пореске главе* - 21 - 15 15 18 19 18 18 19 20 20
Арачке главе** 34 45 - 43 45 45 44 42 49 51 51 52
*Пореске главе = Ожењени мушкарци | ** Арачке главе = Мушкарци од 7 до 70 година


Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF). Јагодина: Историјски архив Јагодина. ISBN 86-902609-5-1. Приступљено 12. 7. 2012. 
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]