Дулене

Из Википедије, слободне енциклопедије
Дулене
Заселак Горња Мала
Заселак Горња Мала
Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Управни округ Шумадијски
Град Крагујевац
Становништво
Становништво (2011) Пад 153
Положај
Координате 43°52′17″ СГШ; 20°56′56″ ИГД / 43.8714° СГШ; 20.9489° ИГД / 43.8714; 20.9489 Координате: 43°52′17″ СГШ; 20°56′56″ ИГД / 43.8714° СГШ; 20.9489° ИГД / 43.8714; 20.9489
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 665 m
Дулене на мапи Србије
Дулене
Дулене
Дулене на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број 034
Регистарска ознака KG

Дулене је насељено место града Крагујевца у Шумадијском округу. Према попису из 2011. било је 153 становника. Насеље је основано средином XVIII века.

Историја[уреди]

До Другог српског устанка Дулене (тада Дулени) се налазило у саставу Османског царства. Након Другог српског устанка Дулене улази у састав Кнежевине Србије и административно је припадало Јагодинској нахији и Левачкој кнежини[1] све до 1834. године када је Србија подељена на сердарства.

Током Другог светског рата у Дуленима је 16. септембра 1941. године Главни штаб Народноослободилачке војске и партизанских одреда Србије одржао саветовање, познато као Саветовање у Дуленима. Овом саветовању су присуствовали, поред чланова Главног штаба, команданти и политички комесари партизанских одреда из Поморавља и централне Србије. На саветовању су донесене одлуке о организацији и формацији партизанских одреда, као и о начину садејства између одреда ради стварања јединствене ослобођене територије.

Пољопривреда[уреди]

Под њивама се налази 600,2 ha, воћњацима 180,54 ha, виноградима 2,32 ha, ливадама 469,79 ha, пашњацима 298,57 ha док остало земљиште заузима 25,66 ha.

Знаменитости[уреди]

Манифестације и прославе[уреди]

Галерије[уреди]

Демографија[уреди]

У насељу Дулене живи 213 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 62,4 година (60,5 код мушкараца и 64,4 код жена). У насељу има 119 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 1,83.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Демографија[2]
Година Становника
1948. 1.155
1953. 1.139
1961. 987
1971. 716
1981. 450
1991. 287 285
2002. 224 218
2011. 153
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
216 99,08 %
Украјинци
  
1 0,45 %
непознато
  
1 0,45 %


Дулене у пописима Јагодинске нахије — од 1818. до 1829.[1]
Година пописа 1818. 1819. 1820. 1821. 1822. 1823. 1824/25. 1825. 1826. 1827. 1828. 1829.
Куће 12 15 - 16 14 14 16 16 16 16 16 16
Пореске главе* - 21 - 15 15 18 19 18 18 19 20 20
Арачке главе** 34 45 - 43 45 45 44 42 49 51 51 52
*Пореске главе = Ожењени мушкарци | ** Арачке главе = Мушкарци од 7 до 70 година



Галерија слика[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић. ed (на српском). Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823. Јагодина: Историјски архив Јагодина. 86-902609-5-1. Приступљено 12.07.2012.  Грешка цитата: Invalid <ref> tag; name ".D0.88.D0.B0.D0.B3.D0.BE.D0.B4.D0.B8.D0.BD.D1.81.D0.BA.D0.B0_.D0.BD.D0.B0.D1.85.D0.B8.D1.98.D0.B0_I" defined multiple times with different content
  2. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  3. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  4. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]