Дулене
Дулене | |
---|---|
![]() Центар села у клисури реке Дуленке | |
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Шумадијски |
Град | Крагујевац |
Становништво | |
— 2011. | ![]() |
Географске карактеристике | |
Координате | 43° 52′ 17″ С; 20° 56′ 56″ И / 43.8714° С; 20.9489° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 665 m |
Остали подаци | |
Позивни број | 034 |
Регистарска ознака | KG |

Дулене је насељено место града Крагујевца у Шумадијском округу. Према попису из 2011. било је 153 становника. Насеље је основано средином 18. века.
Часопис "Нова економија" је 2016. године уврстио Дулене у десет најлепших села у Србији.[1]
Историја[уреди | уреди извор]
До Другог српског устанка Дулене (тада Дулени) се налазило у саставу Османског царства. Након Другог српског устанка Дулене улази у састав Кнежевине Србије и административно је припадало Јагодинској нахији и Левачкој кнежини[2] све до 1834. године када је Србија подељена на сердарства.
Према најранијим подацима о овом селу, током 1818. у Дулену је било 12 кућа и 34 арачких глава, након тога, број становника је био у сталном порасту.[2]
Током Априлског рата, изнад Дулена је оборен југословенски ловац Хокер фјури, који се налазио у саставу 110. ловачке ескадриле.[3] Његов пилот Ото Сеп је том приликом страдао, и мештани су га сахранили у Дулену.[3][4]
Током Другог светског рата у Дуленима је 16. септембра 1941. године Главни штаб Народноослободилачких партизанских одреда Србије одржао саветовање, познато као Саветовање у Дуленима.[5] Овом саветовању су присуствовали, поред чланова Главног штаба, команданти и политички комесари партизанских одреда из Поморавља и централне Србије. На саветовању су донесене одлуке о организацији и формацији партизанских одреда, као и о начину садејства између одреда ради стварања јединствене ослобођене територије.
Споменик страдалом пилоту из Априлског рата, Отоу Сепу, подигнут је 2021. године, а самом догађају су осим мештана присуствовали представници Војске Србије, градоначелник Крагујевца Никола Дашић и представници СУБНОР-а.[6] Споменик је подигнут на иницијативу локалне месне заједнице Дулене, уз подршку СУБНОР-а и града Крагујевца.[7]
Флора и фауна[уреди | уреди извор]
Село Дулене изузетан је примерак нетакнуте еколошке средине са богатим биодиверзитетом, флоре и фауне овога краја. У селу се налази преко педесетак извора здраве пијаће воде, која је приликом потврђено најбољег квалитета овога краја у околини града Крагујевца. Око Дулена се налазе осим Црног врха још 9 планинских врхова од 698 до 897 м.
Кроз Дулене тече мала река Дуленка која се слива у највећу клисуру Шумадије. Од изворишта испод гомиле на 793 м, узвишење Гледићких планина до засеока Дубрава од дужине од 17 км дуленска река усекла је живописну клисуру. Њене стране су високе и до преко 300 метра. Дубока клисура са дубоким узвишењима несумњиво је најлепша и најпривлачнија клисура у Шумадији.
Културна баштина[уреди | уреди извор]
У селу Дулене куће старе шумадијске архитектуре грађене у претходна два века представљају бисер старе градње мало сачуване на територији Шумадије. Реткост је да у Дуленима осим кућа стабилније градње којих је свега око двадесетак има око сто осамдесет кућа направљених од блата и дрвета које су расуте свуда по селу и планинама. Оне подсећају на стари начин живљена у Шумадији и представљају добар пример очуване традиције становања у овом крају.
Пољопривреда[уреди | уреди извор]
Под њивама се налази 600,2 ha, воћњацима 180,54 ha, виноградима 2,32 ha, ливадама 469,79 ha, пашњацима 298,57 ha док остало земљиште заузима 25,66 ha.
Знаменитости[уреди | уреди извор]
- Кућа Војина и Живојина Павловића, споменик културе[8]
- Стара школа (ОШ „Нада Наумовић“, одељење Дулене)
- Дуленско језеро
- Дуленска река
- Дуленски Црни врх
Манифестације и прославе[уреди | уреди извор]
- Сеоска слава Свети Сава
- Литије, Бели четвртак
- Дуленски МТБ Маратон
- Дуленска гулашијада Госпојински котлић
- Дуленска штрапаријада и фијакеријада

Демографија[уреди | уреди извор]
У насељу Дулене живи 213 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 62,4 година (60,5 код мушкараца и 64,4 код жена). У насељу има 119 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 1,83.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
![]() |
|
Дулене у пописима Јагодинске нахије — од 1818. до 1829.[2] | |||||||||||||
Година пописа | 1818. | 1819. | 1820. | 1821. | 1822. | 1823. | 1824/25. | 1825. | 1826. | 1827. | 1828. | 1829. | |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Куће | 12 | 15 | - | 16 | 14 | 14 | 16 | 16 | 16 | 16 | 16 | 16 | |
Пореске главе* | - | 21 | - | 15 | 15 | 18 | 19 | 18 | 18 | 19 | 20 | 20 | |
Арачке главе** | 34 | 45 | - | 43 | 45 | 45 | 44 | 42 | 49 | 51 | 51 | 52 | |
*Пореске главе = Ожењени мушкарци | ** Арачке главе = Мушкарци од 7 до 70 година |
м | ж |
|||
? | 0 | 1 | ||
80+ | 8 | 8 | ||
75—79 | 14 | 17 | ||
70—74 | 21 | 15 | ||
65—69 | 21 | 23 | ||
60—64 | 12 | 17 | ||
55—59 | 2 | 9 | ||
50—54 | 2 | 5 | ||
45—49 | 5 | 3 | ||
40—44 | 3 | 2 | ||
35—39 | 6 | 1 | ||
30—34 | 4 | 1 | ||
25—29 | 5 | 2 | ||
20—24 | 4 | 2 | ||
15—19 | 1 | 1 | ||
10—14 | 0 | 0 | ||
5—9 | 0 | 0 | ||
0—4 | 2 | 1 | ||
Просек : | 60,5 | 64,4 |
| ||||||||||||||||||||||||
|
Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 108 | 22 | 69 | 12 | 5 | 0 |
Женски | 107 | 3 | 63 | 39 | 1 | 1 |
УКУПНО | 215 | 25 | 132 | 51 | 6 | 1 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
---|---|---|---|---|---|
Мушки | 59 | 46 | 0 | 0 | 6 |
Женски | 38 | 32 | 0 | 0 | 2 |
УКУПНО | 97 | 78 | 0 | 0 | 8 |
Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
Мушки | 1 | 1 | 3 | 0 | 1 |
Женски | 0 | 0 | 3 | 0 | 0 |
УКУПНО | 1 | 1 | 6 | 0 | 1 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
Мушки | 0 | 0 | 0 | 0 | 1 |
Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | 1 |
УКУПНО | 0 | 0 | 0 | 0 | 2 |
Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 0 | 0 | 0 | 0 | |
Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | |
УКУПНО | 0 | 0 | 0 | 0 |
Галерија[уреди | уреди извор]
-
Клисура реке Дуленке, позиција Вис
-
Поглед са Расје
-
Шљива ранка, Дулене
-
Поглед на центар села са Матинца
-
Прњавор поток улива у Дуленку
-
Доња мала
-
Поглед са Црног врха (897 м)
-
Етно кућа Гајић, најлепше етно двориште у централној Србији 2016
-
Река Дуленка
-
Стара кућа у горњој мали
-
Поглед са Виса на Матинац, Лису и центар села
-
преливи код бране Дуленског језера, звани дуленске Плитвице
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „TOP 10: Najlepša sela u Srbiji”.
- ^ а б в Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF). Јагодина: Историјски архив Јагодина. ISBN 86-902609-5-1. Приступљено 12. 7. 2012.
- ^ а б „Ото Сеп | УПВЛПС”. udruzenjepvlps.org. Приступљено 2021-03-28.
- ^ Radišić, Nebojša. „Misterija smrti pilota Kraljevine Jugoslavije rešena posle 73 godine”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 2021-03-28.
- ^ „Дулене | СУБНОР” (на језику: српски). Приступљено 2021-03-28.
- ^ „РТК | Пилоту Ото Сепу откривен споменик у Дуленима” (на језику: српски). 2021-04-16. Архивирано из оригинала 17. 4. 2021. г. Приступљено 2021-04-17.
- ^ Нектаријевић, Сандра (2021-04-16). „Откривено спомен обележје пилоту Ото Сепу у селу Дулене”. Град Крагујевац (на језику: српски). Архивирано из оригинала 01. 10. 2021. г. Приступљено 2021-10-01.
- ^ „Kuća V. i M. Pavlovića - Dulene, Kragujevac”. web.archive.org. 2011-09-24. Архивирано из оригинала 24. 09. 2011. г. Приступљено 2021-03-28.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Литература[уреди | уреди извор]
- Поповић, Љубодраг (2005) [2005.]. Зоран Марковић, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF). Јагодина: Историјски архив Јагодина. стр. 9, 11, 265. ISBN 86-902609-5-1. 86-902609-5-1. Архивирано из оригинала (PDF) 27. 09. 2013. г. Приступљено 12. 7. 2012.