Дулене

Из Википедије, слободне енциклопедије
Дулене
Dulene (zaseok Gornja mala).JPG
Заселак Горња Мала
Административни подаци
Држава  Србија
Управни округ Шумадијски
Град Крагујевац
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 153
Положај
Координате 43°52′17″ СГШ; 20°56′56″ ИГД / 43.8714° СГШ; 20.9489° ИГД / 43.8714; 20.9489 Координате: 43°52′17″ СГШ; 20°56′56″ ИГД / 43.8714° СГШ; 20.9489° ИГД / 43.8714; 20.9489
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 665 m
Дулене на мапи Србије
Дулене
Дулене
Дулене на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број 034
Регистарска ознака KG

Дулене је насељено место града Крагујевца у Шумадијском округу. Према попису из 2011. било је 153 становника. Насеље је основано средином XVIII века.

Историја[уреди]

До Другог српског устанка Дулене (тада Дулени) се налазило у саставу Османског царства. Након Другог српског устанка Дулене улази у састав Кнежевине Србије и административно је припадало Јагодинској нахији и Левачкој кнежини[1] све до 1834. године када је Србија подељена на сердарства.

Током Другог светског рата у Дуленима је 16. септембра 1941. године Главни штаб Народноослободилачке војске и партизанских одреда Србије одржао саветовање, познато као Саветовање у Дуленима. Овом саветовању су присуствовали, поред чланова Главног штаба, команданти и политички комесари партизанских одреда из Поморавља и централне Србије. На саветовању су донесене одлуке о организацији и формацији партизанских одреда, као и о начину садејства између одреда ради стварања јединствене ослобођене територије.

Пољопривреда[уреди]

Под њивама се налази 600,2 ha, воћњацима 180,54 ha, виноградима 2,32 ha, ливадама 469,79 ha, пашњацима 298,57 ha док остало земљиште заузима 25,66 ha.

Знаменитости[уреди]

Манифестације и прославе[уреди]

Галерије[уреди]

Демографија[уреди]

У насељу Дулене живи 213 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 62,4 година (60,5 код мушкараца и 64,4 код жена). У насељу има 119 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 1,83.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Демографија[2]
Година Становника
1948. 1.155
1953. 1.139
1961. 987
1971. 716
1981. 450
1991. 287 285
2002. 224 218
2011. 153
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
216 99,08 %
Украјинци
  
1 0,45 %
непознато
  
1 0,45 %
Дулене у пописима Јагодинске нахије — од 1818. до 1829.[1]
Година пописа 1818. 1819. 1820. 1821. 1822. 1823. 1824/25. 1825. 1826. 1827. 1828. 1829.
Куће 12 15 - 16 14 14 16 16 16 16 16 16
Пореске главе* - 21 - 15 15 18 19 18 18 19 20 20
Арачке главе** 34 45 - 43 45 45 44 42 49 51 51 52
*Пореске главе = Ожењени мушкарци | ** Арачке главе = Мушкарци од 7 до 70 година



Галерија слика[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF) (на језику: српском). Јагодина: Историјски архив Јагодина. 86-902609-5-1. Приступљено 12.07.2012.  Грешка цитата: Invalid <ref> tag; name ".D0.88.D0.B0.D0.B3.D0.BE.D0.B4.D0.B8.D0.BD.D1.81.D0.BA.D0.B0_.D0.BD.D0.B0.D1.85.D0.B8.D1.98.D0.B0_I" defined multiple times with different content
  2. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература[уреди]

  • Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF) (на језику: српском). Јагодина: Историјски архив Јагодина. 86-902609-5-1. Приступљено 12.07.2012. 

Спољашње везе[уреди]