Дуленска река
| Дуленска река Дуленка | |
|---|---|
 Дуленка | |
| Опште информације | |
| Дужина | 30 km |
| Басен | 78 km2 |
| Пр. проток | 0,6 m3⁄s |
| Слив | Црно море |
| Пловност | не |
| Водоток | |
| Извор | Гледићке планине |
| В. извора | ~850 m |
| Ушће | Лугомир |
| Географске карактеристике | |
| Држава/е |  Србија |
| Област | Шумадија |
| Притоке | Пчеличка река, Ломничка река |
Дуленска река или Дуленка[1][2] се налази у Србији, извире у селу Дулену, у Шумадијском округу одакле тече ка Драгошевцу у Поморавском округу, где заједно са Жупањевачком реком чини реку Лугомир.[1]
Речни ток
[уреди | уреди извор]Дуленка извире на источним падинама Гледићких планина, код узвишења Гомиле, а код села Драгошевца спаја се са Жупањевачком реком и чине реку Лугомир, леву притоку Велике Мораве.[1]
Река је дугачка 30 km, са површином слива од 78 km², а просечни проток је 0,6 m³/s.
У изворишту код села Дулене изграђено је вештачко језеро (Дуленско језеро) из којег се град Крагујевац снабдевао водом.
Географија
[уреди | уреди извор]Дуленска река је формирала Дуленску клисуру, чија дужина износи 20 километара и представља најдужу клисуру у Шумадији.[3]
У једном делу свог тока Дуленска река је усекла епигенетску долину, тако да тече током који је у појединим деловима усечен на вишим чвршћим стенама, док се поред њега налази нижи терен од мање отпорних стена.[3]
Притоке
[уреди | уреди извор]Овај крај је богат малим изворима, из којих настају потоци који обогаћују Дуленску реку. Највећи од тих њих су: Вешалски поток, Дугачки поток, Копчежински поток и др. Такође у Дуленску реку су уливају мање речице, као што су: Пчеличка река, Црна река и Ломничка река.[2]
Историја
[уреди | уреди извор]На Дуленској реци се од 1975. до 2002. налазила станица Републичког хидрометеоролошког завода, за мерење површинских вода.[4]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в Карта СР Србија, међуопштинска регионална заједница Шумадије и Поморавља, Београд 1987.
- ^ а б Карта Краљево 2, Војногеографски институт, Београд 1970.
- ^ а б Dukić, Dušan (1973). Животна средина и човек (на језику: српски). Београд: Srpsko geografsko društvo. стр. 92.
- ^ „RHMZ - Republički Hidrometeorološki zavod Srbije Kneza Višeslava 66 Beograd::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::”. www.hidmet.gov.rs. Приступљено 2021-04-27.
Литература
[уреди | уреди извор]- Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2.
- Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.
