Дунавска паклара
| Дунавска паклара | |
|---|---|
| |
| Eudontomyzon danfordi | |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Тип: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Род: | |
| Врста: | E. danfordi
|
| Биномно име | |
| Eudontomyzon danfordi Regan, 1911
| |
| Синоними[2][3] | |
|
Списак
| |
Дунавска паклара[4] (Eudontomyzon danfordi) је вијун из реда Petromyzontiformes.
Распрострањење[уреди | уреди извор]
Ареал врсте покрива средњи број држава. Врста има станиште у Мађарској, Румунији, Украјини, Словачкој, Пољској и Србији.[1]
Опис[уреди | уреди извор]
Дунавска паклара може нарасти до дужине од 35цм, а тело јој је издужено тако да личи као риба јегуља.Она не поседује чељусти у класичном смислу, заправо су јој уста окружена са оралним плочама које имају више малих зуба. Тело је најдебље у средишњем делу тела овог представника. Средишњи зуби су најдужи на лингвиналној плочи. Испод инфраоралне плоче постоји један континуирани низ рожних зубића.[5]
У устима има плочице од хрскавице међу којима она у средини има од 9 до 13 зуба. Ово је једна од карактеристика која је разликује од осталих паклара.
Иза очију се налази седам шкржних отвора. Дуж друге половине леђа се простиру два леђна пераја.
Станиште[уреди | уреди извор]
Станиште врсте су слатководна подручја. Врста је присутна на подручју реке Дунав у Европи. Може да се нађе у рекама Тиса и Тамиш. Осим Дунава, њена подврста E. d. stankokaramani (Karaman, 1974) настањује и Бели Дрим. [5] Ток миграције овог представника су само у оквиру реке коју настањује. Период у ком се мрести је април-мај. Најчешће је то на песковитој подлози, у гнезду које формирају обе родитељске јединке. Из јаја се формирају ларве које су прилагођене томе да 3-4 године живе једним делом тела у песку. Њихова исхрана је искључиво филтрациона. [6] Када достигну око 19цм дужине долази до метаморфозе. Ови субадулти постају ектопаразити других врста риба и водоземаца све до следећег мреста. [5]Адулти се хране живим или мртвим јединкама других врста риба односно убијају их хранећи се њиховим ткивом или чак уколико су мањи представници могу да их прогутају. [6]
Угроженост[уреди | уреди извор]
Ова врста није угрожена, и наведена је као последња брига јер има широко распрострањење.[1]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в Freyhof, J. & Kottelat, M. (2008). „Eudontomyzon danfordi”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2020.2. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 31. 10. 2020. База података укључује и доказе о ризику угрожености. (језик: енглески)
- ^ Van Der Laan, Richard; Eschmeyer, William N.; Fricke, Ronald (11. 11. 2014). „Family-group names of Recent fishes”. Zootaxa. 3882 (1): 1—230. PMID 25543675. doi:10.11646/zootaxa.3882.1.1
.
- ^ Froese, R.; Pauly, D. (2017). „Petromyzontidae”. FishBase version (02/2017). Приступљено 18. 5. 2017.
- ^ „Eudontomyzon danfordi Regan, 1911”. bioras.
- ^ а б в Simonovic, Predrag (2001). Ribe Srbije (Fishes of Serbia). Beograd: NNK International, Zavod za zastitut prirode Srbije, Bioloski fakultet. стр. https://www.researchgate.net/publication/249994124_Ribe_Srbije_Fishes_of_Serbia. ISBN 86-7078-025-9.
- ^ а б Kottelat, Maurice; Freyhof, J. (2007). Handbook of European freshwater fishes. стр. https://www.researchgate.net/publication/248034180_Handbook_of_European_freshwater_fishes_by_M_Kottelat_and_J_Freyhof_2007.
Литература[уреди | уреди извор]
- IUCN црвена листа угрожених врста, детаљнији подаци о врсти (језик: енглески)
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
