Духовна музика

С Википедије, слободне енциклопедије
David-harp.jpg

Духовна музика се изводи и компонује у религијске сврхе[1]. Ритуална музика, духовна или не, се изводи и компонује за ритуале.

Хришћанска музика[уреди | уреди извор]

Према неким научницима, најранија музика хришћанства била је музика јеврејског богослужења, са примесама сиријског утицаја[2]. Сматра се да је ова музика била између певања и говорења, или говорења са неком ритуалном каденцом[3]. Ипак, постоји још једно мишљење које сматра да је хришћанска црквена музика настала из аскетских монашких редова[4].

Хришћанска музика је музика која је писана како би исказала персоналну или заједничку веру у хришћанство. Неке од честих тема хришћанске музике су похвале, богослужења, покајање и ламенти; и њене форме варирају у различитим деловима света.

Као и све остале музичке форме, стварање, извођење, важност, па чак и дефиниција хришћанске музике варира у зависности од културе и друштвеног контекста. Хришћанска музика се изводи и компонује за разне сврхе, од естетског задовољства до религијског или церемонијалног окупљања.

Исламска музика[уреди | уреди извор]

Исламске "песме" потичу од молитва. Молитве се изводе кроз окретање ка Меки и са коленима на поду у поклонима и рецитовању Светих речи из Курана[5]. Ове молитве дешавају се дневно (пет пута на дан) и окупљају вернике кроз мелодичне молитве које је често обухвате својом јачином и читав град. У исламу импликација коју носи молитва лежи у томе да је она ритуална, јер директно носи Божију реч која се треба изводити како колективно, тако и индивидуално[5].

Историја исламске молитве[уреди | уреди извор]

"Шта могу рећи о њиховој молитви? Они се моле са таквом фокусираношћу и посвешћеношћу да док сам их посматрао остао без даха.", рекао је Риколд де Монте 1228. године[5]. Уметност исламске молитве лежи у слављењу Бога. Al Salat је најчешће коришћена реч која се односи на институционализовану молитву и једна је од најстаријих молитва у исламском свету[6]. На исламске молитве, традиције, обичаје и идеје утицале су абрахамске религије[7]. Исламска молитва настала је када је пророк Мухамед (Божији гласник), по предању, у пећини богослужио Алаху. Верује се да је кроз овај чин богослужења Мухамед комуницирао са абрахамским пророком Мојсијем[5]. Данас ове молитве изводе се у рецитовању Курана и песама написаним од пророка.

Ширење исламске молитве[уреди | уреди извор]

Ислам се ширио кроз Арабију уз помоћ пророка, кроз трговинске путеве попут Пута свиле и кроз конфликте и рат. Кроз Пут свиле трговци и чланови ране муслиманске вере стигли су до Кине и подигли џамије око 627. године нове ере[8]. Како су са Блиског истока мушкарци долазили у Кину, женили су се Азијанткама, што је довело до ширења вере и исламске традиције.

Сик музика[уреди | уреди извор]

Сик музика је киртанска варијанта певања химни из централног текста сикизма Гуру Грант Сахиба.

Са стварањем и извођењем почела је у касном 16. веку кроз музичке експресије мистичне поезије, уз музички иструмент рабаб. Изводио ју је Баи Мардана, пратиоц Гуруа Нанака - оснивача сикизма[9]. Пратећи Нанака, сви сикистички гуруи певали су у класичном и фолклорном стилу, у пратњи перкусија или жичаних инструмената. Текст је био главна фигура и он је био најбитнији, док је музика имала споредну улогу.

Јеврејска музика[уреди | уреди извор]

Најранија музика у синагоги била је заснована на истом систему као она која је извођена у Храму у Јерусалему. Традиционално постоји музика која се изводи у синагогама и она која се изводи кроз молитве, а постоји и посебан жанр музике - клезмер. Иако неки елементи јеврејске музике датирају из библијских времена, диференцијације у ритму и звуку могу бити узроковане и самом локацијом јеврејске заједнице. У 19. веку религијска реформа увела је црквену музику у стилу класичне музике. У отприлке то време, акадамици су почели да се баве и тим питањем у оквиру етномузикологије. Јеврејска музика дифренцира кроз јеврејске заједнице и данашњи извођачи ове музике свесни су ових различитих утицаја.

Шинто музика[уреди | уреди извор]

Шинто музика је церемонијска музика шинтоизма (шинто(神道)). Шинтоизам је нативна религија Јапана.

Кагура или "забава за богове" укључује музику, плес и поезију.

Форме варирају за различите фестивале и празнике, а потичу чак из осмог века наше ере.

Будистичка музика[уреди | уреди извор]

Будистичка музика је музика креирана или инспирисана будизмом и део је будистичке уметности.

Зороастријска музика[уреди | уреди извор]

Музика је у зороастризму била од самог оснивања ове религије. Пре доласка ислама у Персију постоје списи који потврђују да је зороастризам одвећ познавао хорске и соло наступе. Већина ових песама се не изводи, али остају забележене и познате данас. Текстови ових песама налазе се или у Авести или Гатасу.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ "Religious Music Genre Overview | AllMusic". AllMusic. Retrieved 2018-06-09.
  2. ^ Conomos 2003
  3. ^ Foley 2008,[page needed].
  4. ^ Taruskin and Gibbs 2013, p. 9.
  5. ^ а б в г A. Rasheid, Omar. "Muslim Prayer and Public Spheres: An Interpretation of the Quranic Verse 29:45". Interpretation: A Journal of Bible and Theology. 68: 41.
  6. ^ Khalee, Mohammed (1999). "The Foundation of Muslim Prayer". Medieval Encounters. 5.
  7. ^ Hienz, Justin (August 2008). "SIXTH AND SEVENTH CENTURY RELIGIOUS INFLUENCES ON THE SALĀT RITUAL". THE ORIGINS OF MUSLIMS PRAYER.
  8. ^ waheed. "Islam Enters the Far East - The Religion of Islam". www.islamreligion.com. Retrieved 2018-10-16.
  9. ^ Christopher Shackle; Arvind Mandair (2013). Teachings of the Sikh Gurus: Selections from the Sikh Scriptures. Routledge. pp. xxiii–xxiv. ISBN 978-1-136-45108-9.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Conomos, Dimitri (2003). "Early Christian and Byzantine Music: History and Performance". Monachos.net (February). Reprinted Archdiocesan School of Byzantine Music: Greek Orthodox Archdioces of America, 15 November 2012 (accessed 7 October 2016).
  • Foley, Edward (2008). From Age to Age: How Christians Have Celebrated the Eucharist. Liturgical Press; Collegeville. ISBN 978-0-8146-3078-5. 
  • Taruskin, Richard; Christopher Gibbs (2013). The Oxford History of Western Music (College изд.). New York: Oxford University Press. Шаблон:Full citation needed
  • Fertonani, Cesare; Raffaele Mellace; Cesare Toscani, ур. (2014). La Musica Sacra nella Milano del Settecento. Atti del convegno internazionale. Milano, 17-18 maggio 2011. Cantar sottile 3. Milan: LED Edizioni Universitaire. ISBN 978-88-7916-658-4. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]