Дучина

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Дучина
Административни подаци
Држава  Србија
Град Београд
Градска општина Сопот
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 729
Географске карактеристике
Координате 44°29′11″ СГШ; 20°29′26″ ИГД / 44.4865° СГШ; 20.4905° ИГД / 44.4865; 20.4905Координате: 44°29′11″ СГШ; 20°29′26″ ИГД / 44.4865° СГШ; 20.4905° ИГД / 44.4865; 20.4905
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Дучина на мапи Србије
Дучина
Дучина
Остали подаци
Позивни број 011
Регистарска ознака BG

Дучина је насеље у Градској општини Сопот у Граду Београду. Према попису из 2011. било је 729 становника.

Историја[уреди]

Дучина се налази југозападно од Сопота. Дучина је старије насеље. По предању село је некада било у Селишту, у изворишту потока Дучаница. Предање вели да је у селу живео неки војвода Дуч, и да је он одвео на Косово осамдесет коњаника, од којих се ни један није вратио. По пвоме војводи је, веле, прозван поток Дучанац, а по потоку село се преместило северније, и данас углавном заузима те исте положаје.

Прве писане податке имамо из доба аустријске владавине (1718-1739.г) на карти из тога доба забележено је ово место под именом Tutcina. Од тога доба село је све више расло придоласком нових досељеника. Године 1818. улазило је у састав Катићеве кнежине и имало је 17, а 1822.г. 20 кућа.

За најстарије породице сматрају се: Милијановићи, Живановићи, Мишићи и Остојићи. Милијановићи не знају откуда су њихови стари дошли, али знају да су бежали „преко“ (Банат) и да су неко време пробавили у околини Панчева. Исти случај је и са Живановићима. Гаја, предак Остојића, дошао је из Туле у доба ослобођења Шумадије. И.т.д. (подаци крајем 1921. године).[1] [2]

Демографија[уреди]

У насељу Дучина живи 604 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 44,3 година (43,8 код мушкараца и 44,8 код жена). У насељу има 235 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,13.

Ово насеље је у великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 1.173
1953. 1.205
1961. 1.105
1971. 1.003
1981. 912
1991. 845 820
2002. 736 782
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
730 99,18 %
Македонци
  
4 0,54 %
Црногорци
  
1 0,13 %
непознато
  
1 0,13 %


Референце[уреди]

  1. ^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.26.др. Б. М. Дробњаковић Космај ) и из „Летописа“ дучинске општине Бр. 9.
  2. ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература[уреди]

  • Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
  • „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
  • Напомена

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.

Спољашње везе[уреди]