Душановац
 | Овом чланку потребни су додатни извори због проверљивости. |
Душановац | |
|---|---|
 | |
| Административни подаци | |
| Град | Београд |
| Општина | Општина Вождовац |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 46′ 59″ С; 20° 28′ 59″ И / 44.78306° С; 20.48306° И |
  Душановац Душановац на карти Града Београда | |
Душановац је насеље и месна заједница у Београду које се налази на градској општини Вождовац. Граничи се са насељима Пашино брдо на северу, Аутокоманда на западу, Браће Јерковић на југу, Шумице на истоку и Вождовац на југозападу.
Историја
[уреди | уреди извор]Душан Спасић, бивши министар народне привреде 1900-1901, испарцелисао је на Ђурђевдан 1906. један део свог имања код Топовских шупа. Предграђе је названо по њему, славило је Ђурђевдан.[1]
Као предратно предграђе Београда, насеље је настало 1920. на тадашњој источној граници града. На двадесету годишњицу оснивања, на Ђурђевдан 1926, најављено је постављање камена темељца за школу, на земљишту које је Спасић завештао за то (→ ОШ „Доситеј Обрадовић”).[2] До Другог светског рата, који је захватио Југославију 1941. насеље је било потпуно урбанизовано и чинило је континуирану урбану област са остатком града.
Почетком 1960-их и 1970-их, нова насеља су се развијала на истоку, попут насеља Шумице и Коњарник, која су повезивала Београд у једно континуирано урбано подручје са тадашњим селима Мали Мокри Луг, Велики Мокри Луг, Калуђерица, Лештане, Болеч и Винча, тако да је данас Душановац ближи центру Београда (10 минута јавним превозом) него источном крају града.
Мост на Душановцу је завршен у децембру 1975.[3]
Карактеристике
[уреди | уреди извор]
Душановац је увек био подручје становништва радничке класе, претежно насељеним у малим и средњим кућама са двориштем. То је углавном стамбено насеље без већих индустријских објеката. Међутим, кроз насеље је 1974. године изграђен ауто-пут Београд — Ниш, поделивши га тиме на два дела. Уз сам ауто-пут су почели да ничу велики продајни салони аутомобила, излагачки салони, ресторани и други комерцијални објекти који се на овом месту граде и дан данас. Једна од главних градских пијаца, Душановачка пијаца, смештена је такође тик уз ауто-пут. Према попису из 2002. године, на Душановцу је било 7.301 становника.
Подручје на северу, између ауто-пута и Устаничке улице, претворено је у административни центар, у коме се налазе СО Вождовац, полиција, ватрогасци, хитна помоћ локалног клиничког центра, стадион ФK Вождовац, Пети општински суд у Београду и специјални одељак Врховног суда Србије за организовани криминал и ратне злочине (бивши Врховни војни суд Југославије).
Транспорт
[уреди | уреди извор]Душановац је јавним превозом добро повезан са осталим деловима града. Кроз насеље саобраћају аутобуси на линијама:
- 17 (Коњарник — Земун/Горњи Град/)
- 25 (Карабурма 2 — Кумодраж 2)
- 25П (Миријево 4 — МЗ Кумодраж)
- 26 (Дорћол /Дунавска/ — Браће Јерковић)
- 30 (Славија /Бирчанинова/ — Медаковић 2)
- 31 (Студентски Трг — Коњарник)
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Јубилеј Душановца”, Политика, 4. мај 1926, стр. 7
- ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака
<ref>; нема текста за референце под именом „Прва влада Алексе Јовановића”. - ^ "Борба", 24. дец. 1975, стр. 10 - "Сутра се пушта у саобраћај мост на Душановцу"
| Насеља |
| .svg) |
|---|---|---|
| Верска здања | ||
| Спорт | ||
| Знаменитости | ||
