Душан Бајски

С Википедије, слободне енциклопедије
Душан Бајски
Бајски 2012. г. у Књижевном кампу у Руминешту, Тимишки округ
Лични подаци
Датум рођења11 март 1955.
Место рођењаВелики Семиклуш, Румунија

Душан Бајски (рум. Dușan Baiski/Baiszki; рођен 11. марта 1955. у Великом Семиклушу, округ Тимиш) српски и румунски је писац, публициста, но­ви­нар, песник, прозаиста, прево­дилац и есејиста, који се бави очувањем културне и духовне баштине Срба у Румунији, пре свега кроз књижевност. Од 1990. члан је Савеза румунских писаца, а од 2019. године је члан Уније професионалних новинара Румуније. Главни и одговорни уредник часописа за историјску културу „Морисена“.

Биографија и каријера[уреди | уреди извор]

Похађао је основну школу у Чанаду (1962-1970), занатлијску школу при Лицеју Електромотор (1970-1973), Уметничку школу (1971-1974) и Филолошко-историјску гим­назију (1974-1979) у Темишвару. Крајем деведесетих го­дина је дипломирао на Сек­цији за менаџмент на Open Uni­versity Business School у Ве­ли­кој Британији. Од 1991. године је уред­ник (шеф економског оде­ље­ња) у темишварском недељ­нику за информацију и забаву Agenda. Иницијатор је и главни координатор дигитал­ног вишејезичког часописа Банат-медија, директор Ре­гионалног центра Културни пројекат Растко – Библиотека Срба у Румунији на Интер­не­ту и реализатор сајта Би­блиотека – Банат. Дебитовао је у књижевности научно-фантастичном приповетком Meşterul Manole (Неимар Ма­ноле) у темишварском часо­пису Forum studenţesc. То­ком година је сарађивао и сарађује у часописима у земљи и у иностранству: Ба­натске новине, Књижев­ни живот, Наша реч, Ori­zont, Paradox, Realitatea bă­nă­ţeană, Renaşterea bănăţeană, Ştiinţa şi tehnica, Helion; Књижевна реч, Стрем­љења, Tribuna tineretului, Observator и др. Пише на румунском и српском, а пре­води са српског на румунски језик. Члан је Савеза писаца Румуније, Удружења професионалних пи­саца у Румунији и Кул­турног друштва Банатул. О његовим радовима су писали Иво Мунћан, Мирча Јоргулеску, Ђеорђе Секешан, Ђерђ Мандич, Мио­мир Тодоров, Јоан Холбан, Адријан Дину Ракиеру, Че­домир Миленовић, Љубинка Перинац Станков и др. Заступљен је у антологијама и изборима: Из књижевности Срба у Ру­му­нији, Anatomia unei secunde, У плавом кругу звезда, Наша поезија у дијаспори, Из дечје собе, Zona, Језик рода мог, Generaţia 80 în proza scurtă, Porumbelul de argilă, Косово српска света земља и укључен у лексиконе Срби у свету – ко је ко 1996/99 и Who is who în România 2002, као и у књи­жевни и лингвистички речник Scriitori şi lingvişti timişoreni. Живи у Темишвару.

Издавачки деби имао је у часопису Студентски форум из Темишвара, са научно фантастичном причом „Мајстор Маноле“. Уредништво је почело 1984. године радом „Изоловани тушеви“. Сарађивао је са разним издавачима у Румунији: Студентски форум, Хоризонт, Парадокс, Хелион, Књижевни живот, Радио Темишвар, Радио Букурешт, Наука и техника, Банатска ренесанса, Банатска стварност, Банатске новине, Оријентације (Галац), Као да (Арад). У иностранству је сарађивао са часописима Наша реч, Омладинска трибина, Књижевна реч, Стрем­љења у Југославији и Обсерватор у Немачкој.[1][2]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Summary Bibliography: Dușan Baiski Приступљено 29. 11. 2021.
  2. ^ Dușan Baiski (ca Dușan Baiszki), „Interferențe”, povestire în Paradox, nr. 4, 1980, editat de Cenaclul H. G. Wells; pag. 11

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Душан Бајски на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Душан_Бајски&oldid=25516039”