Пређи на садржај

Душан Бркић

С Википедије, слободне енциклопедије
душан бркић
Душан и супруга Борка
Лични подаци
Датум рођења(1913-04-06)6. април 1913.
Место рођењаОбровац, Аустроугарска
Датум смрти28. јул 2000.(2000-07-28) (87 год.)
Место смртиБеоград, Србија, СР Југославија
Професијаправник
Породица
СупружникБорка Бркић
Деловање
Члан КПЈ одпре рата
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
СлужбаНОВ и ПО Југославије
У току НОБполитички комесар
6. славонског корпуса
потпредседник владе НР Хрватске

Одликовања
Орден народног ослобођења Орден братства и јединста
Орден заслуга за народ
Орден заслуга за народ
Орден за храброст Партизанска споменица 1941.

Душан Душко Бркић (Обровац, 6. април 1913Београд, 28. јул 2000) био је правник, учесник Народноослободилачке борбе и друштвено-политички радник ФНР Југославије и НР Хрватске.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођен је 1913. године у Обровцу у Далмацији. Завршио је Правни факултет у Београду.[1] Члан Комунистичке партије Југославије постао је пре рата.

Након фашистичке окупације Југославије, Душан је био један од организатора оружаног устанка у Славонији. Током рата био је политички комесар Првог славонског корпуса (од 1943), већник Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије (АВНОЈ) и члан Извршног одбора Земаљског антифашистичког већа народног ослобођења Хрватске (ЗАВНОХ).[1]

После рата постао је министар правосуђа у првој народној влади Хрватске, формираној у Сплиту априла 1945. године. Завршио је енглески језик на Филолошком факултету, а потом сликарство и вајарство на Педагошкој академији у Београду. После је био потпредседник владе НР Хрватске.

Као најистакнутији српски руководилац у Хрватској, Бркић је секретар ЗАВНОХ-ова Клуба већника Срба, а био је и један од оснивача СКД „Просвјете“.[1] Такође је један од најзаслужнијих што је Србима у уставу НР Хрватске из 1947. године додељен конститутиван статус. На Петом конгресу КПЈ 1948. године, изабран је за члана Централног комитета КПЈ.

Заједно са Радом Жигићем и Станком Опачићем Ћаницом искључен је из КПЈ 11. септембра 1950. године, под оптужбом да су заузимали просовјетско стајалиште и потицали сељаке на побуну против власти. Бркић је 1951. осуђен на издржавање робије на Голом отоку.

Након изласка из затвора живео је размерно повучено у Београду, све до процеса против коминформоваца 1970-их година. Године 1975. ухапшен је под оптужбом да се бавио „контрареволуционарном делатношћу“ и да је одржавао везе са „коминформовском емиграцијом“ у Источном блоку. Дана 12. априла 1976. године, осуђен је с још тројицом оптуженика на осам година затвора.[1]

Од страних одликовања носилац је пољског Партизанског крста.

Умро је 28. јула 2000. године у Београду.[2]

Сликарство

[уреди | уреди извор]

Бркићева уметничка активност, у поређењу са друштвеном и политичком, јесте скромнија, али никако мање важна. Имао је две самосталне изложбе 1971. и 1974. године и учествовао на неколико групних. Био је члан Удружења ликовних уметника Србије од 1976. године. Сликарски опус Душана Бркића битно је одређен његовим пореклом и завичајем.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г Банац, Иво. Са Стаљином против Тита. „Глобус“, Загреб 1990. година, стр. 176.
  2. ^ Загребачка епизода Александра Ранковића, приступљено 3. септембра 2011.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Иво Банац. Са Стаљином против Тита: информбироовски расцјепи у југославенском комунистичком водству. „Глобус“, Загреб 1990. година.
  • Чедомир Вишњић. Партизанско љетовање: Хрватска и Срби 1945-1950. „СКД Просвјета“, Загреб 2003. година.