Душан Бркић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
ДУШАН БРКИЋ
Dusan i Borka Brkic.jpg
Душан и супруга Борка
Датум рођења(1913-04-06)6. април 1913.
Место рођењаОбровац
 Аустроугарска
Датум смрти28. јул 2000.(2000-07-28) (87 год.)
Место смртиБеоград, Србија
Савезна Република Југославија СР Југославија
СупругаБорка Бркић
Професијаправник
Члан КПЈ одпре рата
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
СлужбаНОВ и ПО Југославије
У току НОБ-аполитички комесар
6. славонског корпуса
потпредседник владе НР Хрватске
Одликовања
Орден народног ослобођења
Орден братства и јединста
Орден заслуга за народ
Орден за храброст
Партизанска споменица 1941.

Душан Бркић Душко (Обровац, 6. април 1913Београд, Србија, 28. јул 2000), српски правник, учесник Народноослободилачке борбе и друштвено-политички радник ФНР Југославије и НР Хрватске.

Биографија[уреди]

Рођен је 6. априла 1913. године у Обровцу. Завршио је Правни факултет у Београду.[1] Члан Комунистичке партије Југославије постао је пре рата.

Након фашистичке окупације Југославије, Душан је био један од организатора оружаног устанка у Славонији. Током рата био је политички комесар Првог славонског корпуса (од 1943.), већник Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије (АВНОЈ) и члан Извршног одбора Земаљског антифашистичког већа народног ослобођења Хрватске (ЗАВНОХ).[1]

После рата постао је министар правосуђа у првој народној влади Хрватске, формираној у Сплиту априла 1945. године. Завршио је енглески језик на Филолошком факултету, а потом сликарство и вајарство на Педагошкој академији у Београду. После је био потпредседник владе НР Хрватске.

Као најистакнутији српски руководилац у Хрватској, Бркић је секретар ЗАВНОХ-ова Клуба већника Срба, а био је и један од оснивача СКД „Просвјете“.[1] Такође је један од најзаслужнијих што је Србима у уставу НР Хрватске из 1947. године додељен конститутиван статус. На Петом конгресу КПЈ 1948. године, изабран је за члана Централног комитета КПЈ.

Заједно са Радом Жигићем и Станком Опачићем Ћаницом искључен је из КПЈ 11. септембра 1950. године, под оптужбом да су заузимали просовјетско стајалиште и потицали сељаке на побуну против власти. Бркић је 1951. осуђен на издржавање робије на Голом отоку.

Након изласка из затвора живео је размерно повучено у Београду, све до процеса против коминформоваца 1970-их година. Године 1975. ухапшен је под оптужбом да се бавио „контрареволуционарном делатношћу“ и да је одржавао везе са „коминформовском емиграцијом“ у Источном блоку. Дана 12. априла 1976. године, осуђен је с још тројицом оптуженика на осам година затвора.[1]

Од страних одликовања носилац је пољског Партизанског крста.

Умро је 28. јула 2000. године у Београду.[2]

Сликарство[уреди]

Бркићева уметничка активност, у поређењу са друштвеном и политичком, јесте скромнија, али никако мање важна. Имао је две самосталне изложбе 1971. и 1974. године и учествовао на неколико групних. Био је члан Удружења ликовних уметника Србије од 1976. године. Сликарски опус Душана Бркића битно је одређен његовим пореклом и завичајем.

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Банац, Иво. Са Стаљином против Тита. „Глобус“, Загреб 1990. година, 176. стр.
  2. ^ Jadovno. com, приступљено 3. септембра 2011.

Литература[уреди]

  • Иво Банац. Са Стаљином против Тита: информбироовски расцјепи у југославенском комунистичком водству. „Глобус“, Загреб 1990. година.
  • Чедомир Вишњић. Партизанско љетовање: Хрватска и Срби 1945-1950. „СКД Просвјета“, Загреб 2003. година.

Види још[уреди]