Душан Кукобат
Душан Кукобат је пензионисани генерал-потпуковник Војске Републике Српске.[1][2]
Биографија[уреди | уреди извор]
Рођен је 17. фебруара 1951. године у селу Роре, општина Гламоч. Основну школу је завршио у родном селу, Гимназију у Гламочу, а Војну академију Копнене војске - смјер пјешадија у Београду и Сарајеву. Послије завршене Војне академије и даље се школовао, те је завршио Командно-штабну школу тактике Копнене војске и Школу националне одбране у Београду. Ожењен је и отац двоје дјеце. Живи у Београду.[1][2]
Војна каријера[уреди | уреди извор]
Службовао је у гарнизонима у Билећи, Београду, Дрвару, Хан-Пијеску, Бијељини и Бањалуци. Обављао је сљедеће дужности:
- командир вода у школи резервних официра пјешадије у Билећи,
- референт у Кабинету начелника Генералштаба Оружаних снага СФРЈ,
- референт у Кабинету команданта Прве војне области,
- начелник штаба моторизоване бригаде,
- начелник штаба лаке пјешадијске бригаде у Другом крајишком корпусу,
- командант лаке пјешадијске бригаде,
- начелник штаба, а истовремено замјеник команданта корпуса,
- помоћник начелника Генералштаба ВРС за сарадњу са иностраним војним представницима и међународним организацијама,
- командант Трећег корпуса ВРС.[1] [2]
Учешће у одбрамбено-отаџбинском рату[уреди | уреди извор]
Учешће Душана Кукобата у одбрамбено-отаџбинском рату датира од 18. августа 1992. до 14. децембра 1995. године. У ВРС у том периоду је обављао функције начелника штаба лаке пјешадијске бригаде, команданта бригаде, начелника штаба и замјеника команданта корпуса.[1][2] Дана 7. септембра 1994. године теже је рањен у борбама на Алибеговића коси у рејону Грабеж код Бихаћа.[3]
Послијератни период[уреди | уреди извор]
Пензионисан је 2002. године. Послије пензионисања био је ангажован у Министарству Одбране Владе Републике Српске на пословима међународне сарадње и као савјетник министра одбране.[4][2]
Војни чинови[уреди | уреди извор]
- потпоручник пјешадије 1974.,
- поручник 1975.,
- капетан 1978.,
- капетан прве класе 1982.,
- мајор 1986.,
- потпуковник 1990.,
- пуковник 1993.,
- генерал-мајор 1997.,
- генерал потпуковник.[5]
Одликовања[уреди | уреди извор]
- Медаља за војне заслуге,
- Орден за војне заслуге са сребреним мачевима,
- Орден Народне армије са сребреном звездом,
- Орден Карађорђеве звијезде другог реда. [1] [2]
Види још[уреди | уреди извор]
- Гламоч
- Југословенска народна армија
- Војска Републике Српске
- Генералштаб Војске Републике Српске
- Генерал
Референце[уреди | уреди извор]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Група аутора, Генерали Републике Српске 1992.-2017. (биографски рјечник), Министарство рада, борачко-инвалидске заштите РС, БОРС, Бања Лука, 2017. године, стp. 104-105
- ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 Јово Блажановић, Генерали Војске Републике Српске, БОРС, Бања Лука, 2005. године, стp. 94
- ^ Група аутора, Генерали Републике Српске 1992-2017. (биографски рјечник), Министарство рада, борачко-инвалидске заштите РС, БОРС, Бања Лука, 2017. године, стp. 105
- ^ Група аутора, Генерали Републике Српске 1992-2017. (биографски рјечник), Министарство рада, борачко-инвалидске заштите РС, БОРС, Бања Лука, 2017. године, стp. 104.-105.
- ^ Група аутора, Генерали Републике Српске 1992.-2017. (биографски рјечник), Министарство рада, борачко-инвалидске заштите РС, БОРС, Бања Лука, 2017. године, стp. 104.
Литература[уреди | уреди извор]
- Група аутора, Генерали Републике Српске 1992.-2017. (биографски рјечник), Министарство рада, борачко-инвалидске заштите РС, БОРС, Бања Лука, 2017. године,
- Јово Блажановић, Генерали Војске Републике Српске, БОРС, Бања Лука, 2005. године.
