Душан Кукобат

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Душан Кукобат је пензионисани генерал-потпуковник Војске Републике Српске.[1][2]

Биографија[уреди]

Рођен је 17. фебруара 1951. године у селу Роре, општина Гламоч. Основну школу је завршио у родном селу, Гимназију у Гламочу, а Војну академију Копнене војске - смјер пјешадија у Београду и Сарајеву. Послије завршене Војне академије и даље се школовао, те је завршио Командно-штабну школу тактике Копнене војске и Школу националне одбране у Београду. Ожењен је и отац двоје дјеце. Живи у Београду.[1][2]

Војна каријера[уреди]

Службовао је у гарнизонима у Билећи, Београду, Дрвару, Хан-Пијеску, Бијељини и Бањалуци. Обављао је сљедеће дужности:

  • командир вода у школи резервних официра пјешадије у Билећи,
  • референт у Кабинету начелника Генералштаба Оружаних снага СФРЈ,
  • референт у Кабинету команданта Прве војне области,
  • начелник штаба моторизоване бригаде,
  • начелник штаба лаке пјешадијске бригаде у Другом крајишком корпусу,
  • командант лаке пјешадијске бригаде,
  • начелник штаба, а истовремено замјеник команданта корпуса,
  • помоћник начелника Генералштаба ВРС за сарадњу са иностраним војним представницима и међународним организацијама,
  • командант Трећег корпуса ВРС.[1] [2]

Учешће у одбрамбено-отаџбинском рату[уреди]

Учешће Душана Кукобата у одбрамбено-отаџбинском рату датира од 18. августа 1992. до 14. децембра 1995. године. У ВРС у том периоду је обављао функције начелника штаба лаке пјешадијске бригаде, команданта бригаде, начелника штаба и замјеника команданта корпуса.[1][2] Дана 7. септембра 1994. године теже је рањен у борбама на Алибеговића коси у рејону Грабеж код Бихаћа.[3]

Послијератни период[уреди]

Пензионисан је 2002. године. Послије пензионисања био је ангажован у Министарству Одбране Владе Републике Српске на пословима међународне сарадње и као савјетник министра одбране.[4][2]

Војни чинови[уреди]

  • потпоручник пјешадије 1974.,
  • поручник 1975.,
  • капетан 1978.,
  • капетан прве класе 1982.,
  • мајор 1986.,
  • потпуковник 1990.,
  • пуковник 1993.,
  • генерал-мајор 1997.,
  • генерал потпуковник.[5]

Одликовања[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Група аутора, Генерали Републике Српске 1992.-2017. (биографски рјечник), Министарство рада, борачко-инвалидске заштите РС, БОРС, Бања Лука, 2017. године, стp. 104-105
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 Јово Блажановић, Генерали Војске Републике Српске, БОРС, Бања Лука, 2005. године, стp. 94
  3. ^ Група аутора, Генерали Републике Српске 1992-2017. (биографски рјечник), Министарство рада, борачко-инвалидске заштите РС, БОРС, Бања Лука, 2017. године, стp. 105
  4. ^ Група аутора, Генерали Републике Српске 1992-2017. (биографски рјечник), Министарство рада, борачко-инвалидске заштите РС, БОРС, Бања Лука, 2017. године, стp. 104.-105.
  5. ^ Група аутора, Генерали Републике Српске 1992.-2017. (биографски рјечник), Министарство рада, борачко-инвалидске заштите РС, БОРС, Бања Лука, 2017. године, стp. 104.

Литература[уреди]

  • Група аутора, Генерали Републике Српске 1992.-2017. (биографски рјечник), Министарство рада, борачко-инвалидске заштите РС, БОРС, Бања Лука, 2017. године,
  • Јово Блажановић, Генерали Војске Републике Српске, БОРС, Бања Лука, 2005. године.