Душан Макавејев

Душан Макавејев
Dusan Makavejev, TVNS 1989 (cropped 02).jpg
Датум рођења(1932-10-13)13. октобар 1932.
Место рођењаБеоград
 Краљевина Југославија
Датум смрти25. јануар 2019.(2019-01-25) (86 год.)
Место смртиБеоград
 Србија

Душан Макавејев (Београд, 13. октобар 1932 — Београд, 25. јануар 2019) био је српски и југословенски режисер, сценариста и писац. Био је један од оснивача филмског црног таласа.

Биографија[уреди | уреди извор]

Родитељи су му били Сергије Макавејев и Јелка рођена Бојкић (1904—1987), прва жена дипломирани ветеринар у Југославији.[1]

Дипломирао је психологију на Филозофском факултету у Београду.[2]

Један је од оснивача филмског црног таласа. Својим делима критикује труло друштво, како комунистичко, тако и капиталистичко.

Његови филмови носе чулност и младост. Обилују асоцијацијама и метафорама, које остварују наизглед површно дејство, али доносе истинитост и слободан дух. Као присталица и велики познавалац дела психолога Вилхелма Рајха, често његова учења компонује у своје филмове. Његов филм Мистерије организма (1971) у ствари је посвета овом никад довољно признатом револуционару-психологу.[3]

Био је уредник многих листова: Студент (часопис), Књижевне новине и Данас. Бавио се и писањем за многе часописе. Неке од раних записа објавио је у књизи Пољубац за другарицу паролу (1965).[4]

Давао је подршку студентским демонстрацијама 1968 и снимао је ток протеста.[5]

Добитник је великог броја домаћих и страних награда: Октобарска награда града Београда, Сребрни медвед у Берлину,[6] Сребрна арена у Пули,[7] Награда „Луис Буњуел” у Кану,[7] Сребрни Хуго у Чикагу,[7] Златно доба Белгијске краљевске кинотеке,[7] „Филмска легенда” коју додељује Фестивал филмова југоисточне Европе са седиштем у Паризу.[8]

Филм Манифесто важи за његов најмање успешан филм.[9]

Додељен му је Орден Вука Караџића.[10]

Преминуо је 25. јануара 2019. у јутарњим сатима у Београду.[11] Комеморација је одржана 4. фебруара 2019. у Југословенској кинотеци.[12]

О његовом животу и раду објављена је књига Терор и радост - филмови Душана Макавејева ауторке Лорејн Мортимер.[13]

Његова супруга била је Бојана Макавејев (1941—2021).[14]

Филмографија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Јелка Бојкић Макавејев - И под бомбама правила вакцине да помогне народу („Вечерње новости“, 14. октобар 2015)
  2. ^ „Умро редитељ Душан Макавејев”. Politika Online. Приступљено 2022-08-04. 
  3. ^ Caucaso, Osservatorio Balcani e. „Makavejev, uprkos svemu – film je čarolija”. OBC Transeuropa (на језику: италијански). Приступљено 2021-04-21. 
  4. ^ Макавејев, Душан. „Пољубац за другарицу Паролу”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2021-02-12. 
  5. ^ „Povratak u iščezli san – šezdeset osma danas - Nedeljnik Vreme”. www.vreme.com (на језику: српски). 2013-06-08. Приступљено 2022-08-04. 
  6. ^ „Berlinale 1968: Prize Winners”. berlinale.de. Архивирано из оригинала на датум 07. 01. 2014. Приступљено 5. 3. 2010. 
  7. ^ а б в г „Душан Макавејев: Пионир црног таласа у Југославији”. BBC News на српском (на језику: српски). Приступљено 2022-08-04. 
  8. ^ Макавејеву признање „Филмска легенда” („Политика”, 19. мај 2017)
  9. ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Шта је то српски филм: Сећање на Душана Макавејева”. www.rts.rs. Приступљено 2022-08-04. 
  10. ^ Acović, Dragomir (2012). Slava i čast: Odlikovanja među Srbima, Srbi među odlikovanjima. Belgrade: Službeni Glasnik. стр. 571. 
  11. ^ Umro Dušan Makavejev: Odlazak jednog od najvećih srpskih reditelja blic.rs 25. 01. 2019
  12. ^ Мак је цар Душан српског и југословенског филма (Б92, 4. фебруар 2019)
  13. ^ „Knjiga o Dušanu Makavejevu - FCS”. www.fcs.rs (на језику: српски). 2012-02-27. Приступљено 2022-08-04. 
  14. ^ „ОДЛАЗАК БОЈАНЕ МАКАВЕЈЕВ: Преминула животна и уметничка сапутница редитеља”. Вечерње новости. 30. 12. 2021. Приступљено 2. 1. 2022. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]