Душан Митић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Душан Митић
Датум рођења 1900.
Датум смрти 1980.

Душан Митић (1900—1980), звани Велики Џон, био је истакнути лесковачки фудбалер и фудбалски судија током 20. века који је заслужан за отварање спортских клубова у Лесковцу.

Биографија[уреди]

Рани живот[уреди]

Рођен је у селу Ђуковцу код Врања. По завршеној основној школи, 1911. године, дошао је у Лесковац. Ту је наставио школовање у Лесковачкој гимназији. Године 1915. се повукао са српском војском. Прешао је Албанију и стигао на острво Крф. Са осталом децом послат је на француско острво Фриул, а затим на острво Корзика, у граду Ајачио. У овом граду први пут је видео фудбалску лопту и фудбалску игру. После извесног времена отишао је на Оксфорд, у Енглеској. Пошто је знао енглески језик, од српске владе је упућен у школу у Глазгову (Шкотска). Убрзо по доласку у овом граду Митић је постао члан рагби клуба „Хилкод". За кратко време постао је члан прве екипе клуба, а за успешне наступе у 1918/19, награђен је од клуба шампионском капом.

У лето 1919. године Митић се вратио у ослобођену Србију, у Лесковац. Исте године, септембра месеца, отишао је на даље школовање у Ниш. Ту је завршио шести разред, а јануара 1920. уписао се у седми разред у Лесковцу. За време школовања у Нишу, посматрао је тренинге и утакмице тада већ формираног нишког спортског клуба „Синђелића". Није могао да одоли љубави према фудбалу, па је ступио у контакт са ђацима Лесковачке гимназије, бившим енглеским и фанцуским ђацима и предложио да и они формирају фудбалски клуб. Замисао се остварила октобра 1919. године оснивањем спортског клуба „Обилић". Управу клуба чинили су ђаци, а за предесника клуба изабран је Душан Митић „Велики Џон".

Формирање спортског клуба[уреди]

По завршеној Гимназији 1921. године Митић је био иницијатор расформирања спортског клуба „Обилић" и формирањем новог грађанског клуба. Тако је те 1921. године у Лесковцу основан спортски клуб „Грађански". За председника клуба изабран је Момчило Стојиљковић, син познатог лесковачког индустријалца и власника електричног млина Живка Стојиљковића. Душан Митић је постао активан играч и капитен тима.

У јесен 1924. године отишао је на одслужење војног рока. По доласку са одслужења војног рока 1925. године запослио се у Скопљу и пријавио се у спортски клуб „Грађански" за који је одиграо три утакмице да би после тога постао члан управе истог клуба.

Због неспоразума са нишким клубовима и функционерима Моравске жупе, из Лесковца у Ниш 1927. године, клубови ондашње Моравске жупе из Лесковца пришли су Скопском лоптачком подсавезу. Управа спортског клуба „Момчило", (раније спортски клуб „Грађански"), одредила је Митића за сталног представника у овом подсавезу коју дужност обавља у току 1927. и 1928. године.

Фудбалски судија постао је 1927. године. Године 1934. Митић је прешао са службом на Цетиње и постао члан управе клуба „Црногорац". После ослобођења, крајем 1945. године прешао је на рад у Нишу и ту, почетком 1946. године са Михајлом Ивановићем, бившим играчем нишке „Југославије" радио на оснивању спортског клуба „Слога".

Поодмакли живот[уреди]

Пензионисан је 1960 године у Лесковцу. Љубав према фудбалу, који гаји око 60. година, задржао је до краја живота. Иако у поодмаклим годинама, он је фудбалским утакмицама у Лесковцу, без обзира на ранг такмичења. За дугогодишњи рад на ширењу фудбалског доба, често пута је награђиван и похваљиван. Последње признање добио је од Лесковачког фудбалског подсавеза, чији је уједно и почасни члан.

Умро је 1980. године у својој осамдесетој години и сахрањен је у Лесковцу, на „Шпитаљском" гробљу.[1]

Референце[уреди]

  1. ^ Драгомир Милосављевић – Странац, Сто година Лесковачког спорта (1887 – 1987), Лесковац, 1987, 27-28 ст.