Душан Суботић
| Душан Суботић | |
|---|---|
 Фотографија проте Суботића настала пре 1940. године | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 11. фебруар 1884. |
| Место рођења | Градишка, Аустроугарска |
| Датум смрти | 5. мај 1941. (57 год.) |
| Место смрти | Бања Лука, КЈ (дејуре) НДХ (дефакто) |
| Гроб | православно гробље у Брестовчини, Градишка, Република Српска |
| парох градишки | |
| Године | 1912−1941. |
| Претходник | Јован Суботић |
Душан Суботић (Градишка, 11. фебруар 1884 — Бања Лука, 5. мај 1941) био је свештеник Српске православне цркве у чину протојереја и народни посланик у пет наврата у Народној скупштини Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца и Краљевине Југославије. Убијен је од стране усташа заједно са бањалучким владиком Платоном Јовановићем у околини Бањалуке, а СПЦ га је уврстила у ред свештеномученика.
Биографија[уреди | уреди извор]
Душан Суботић је рођен 11. фебруара 1884. у Градишци, у тадашњој Аустроугарској, у старој свештеничкој породици, од оца Јована − свештеника, и мајке Марије. Након завршене основне школе у родном граду, одлази у Сарајево где завршава студије на Рељевској богословији. У чин свештеника рукоположен је 29. и 30. јануара 1906. од стране тадашњег митрополита бањалучко-бихаћког Евгенија.[1] Након рукоположења постављен је на место пароха у селу Ламинци крај Градишке где је остао све до 1912. године. Паралелно са свештеничким позивом прота Душан је активно учествовао у отварању српских школа на подручју своје епархије, а године 1909. у селу подиже и Парохијски дом.[1] Само током прве године његовог рада, на подручју Градишке је отворено неколико задруга и читаоница, а посебно је велику пажњу посвећивао оснивању српских соколских чета.
Након пензионисања његовог оца Јована 1912, прота Душан прелази службом у Градишку, а одлуком митрополита Василија од 15. априла 1935. постављен је на место архијерејског намесника босанскоградишког.[1]
Током Првог светског рата прота Душан је четири године провео у аустријским затворима у Бањалуци и Зеници, а након рата враћа се у Градишку и учествује у формирању српских народних већа. Године 1918. постаје чланом Радикалне странке и почиње активније са политичким деловањем. У пет наврата је биран као народни посланик среза босанскоградишког — 1920, 1923, 1925, 1935. и 1938. године.[1]
На његову иницијативу је у Градишци 1927. подигнута нова црква посвећена Покрову Пресвете Богородице, храм изграђен у српско-византијском стилу (Усташе су цркву порушиле до темеља током 1941. године).
Свега пар дана након формирања фашистичке Независне Државе Хрватске у чији састав је ушла и Градишка, прота Душан је ухапшен (11. април 1941) од стране нових власти под оптужбом за антидржавно и антихрватско деловање.[1] након хапшења заточен је у локални католички манастир, да би убрзо био пребачен у логор у Старој Градишци. Потом је одведен у Бањалуку и затворен у тврђави Кастел где је подвргнут бројним тортурама и мучењима, пре него што је заједно са тадашњим бањалучким владиком Платоном Јовановићем убијен у ноћи са 4. на 5. мај 1941. године. Његово тело усташе су бациле у реку Врбању на чијим обалама је и пронађено 24. маја код истоименог села где је привремено и сахрањен.[1] Владику и проту убиле су усташе: Асим Ђелић, Мирко Ковачевић и Нико Чондрић, сви из Бањалуке.[1][2]
Дана 3. маја 1946. посмртни остаци проте Душана Суботића су есхумирани из привремене гробнице и пренесени на градско гробље у Градишци где су положени у породичну гробницу Суботића.[1] На 77. годишњицу његове смрти 2018. у Градишци је постављена спомен биста проти Душану Суботићу, а представљена је и књига „Душан Суботић, прота страдалник” аутора Дарија Дринића.[3][4]
Признања[уреди | уреди извор]
Црквена признања[уреди | уреди извор]
- Правом ношења црвеног појаса одликован је 9. децебра 1920. од стране Митрополита бањалучког Василија
- протојерејским чином 15. јуна 1922.
- за архијерејског намјесника босанско-градишког постављен је 15. априла 1935.[5]
Државна признања[уреди | уреди извор]
- Краљевски орден Белог орла трећег, четвртог (мај 1926) и петог (октобра 1924) реда
- Краљевски орден Светог Саве, другог (април 1924), трећег (децембар 1925), четвртог и петог реда
- Орден Круне (?)[5]
Види још[уреди | уреди извор]
- Градишка
- Платон Јовановић
- Слободан Суботић, син, српски адвокат, политичар и логораш
- Јован Суботић, отац, свештеник из Градишке
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г д ђ е ж Дринић, Дарио. „Прота Душан Суботић”. srbiubih.com. Приступљено 28. 4. 2019.
- ^ „Мученичка смрт владике Платона”. Приступљено 28. 4. 2019.
- ^ „Otkrivena bista prote Dušana Subotića”. 5. мај 2018. Приступљено 28. 4. 2019.
- ^ „ОТКРИВЕНА БИСТА ПРОТЕ ДУШАНА СУБОТИЋА”. 5. мај 2018. Приступљено 28. 4. 2019.
- ^ а б Дринић, Дарио (2018). Душан Суботић, прота страдалник : (1884—1941) : прота, народни посланик и мученик. Градишка: ЈУ Завичајни музеј. ISBN 978-99976-629-9-6.
