Душан Суботић

С Википедије, слободне енциклопедије
Душан Суботић
Прота Душан Суботић.jpg
Фотографија проте Суботића настала пре 1940. године
Датум рођења(1884-02-11)11. фебруар 1884.
Место рођењаГрадишка
 Аустроугарска
Датум смрти5. мај 1941.(1941-05-05) (57 год.)
Место смртиБања Лука
 НДХ
Гробправославно гробље у Брестовчини, Градишка,  Република Српска
парох градишки
Године1912−1941.
ПретходникЈован Суботић

Душан Суботић (Градишка, 11. фебруар 1884Бања Лука, 5. мај 1941) био је свештеник Српске православне цркве у чину протојереја и народни посланик у пет наврата у Народној скупштини Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца и Краљевине Југославије. Убијен је од стране усташа заједно са бањалучким владиком Платоном Јовановићем у околини Бањалуке, а СПЦ га је уврстила у ред свештеномученика.

Биографија[уреди | уреди извор]

Душан Суботић је рођен 11. фебруара 1884. у Градишци, у тадашњој Аустроугарској, у старој свештеничкој породици, од оца Јована − свештеника, и мајке Марије. Након завршене основне школе у родном граду, одлази у Сарајево где завршава студије на Рељевској богословији. У чин свештеника рукоположен је 29. и 30. јануара 1906. од стране тадашњег митрополита бањалучко-бихаћког Евгенија.[1] Након рукоположења постављен је на место пароха у селу Ламинци крај Градишке где је остао све до 1912. године. Паралелно са свештеничким позивом прота Душан је активно учествовао у отварању српских школа на подручју своје епархије, а године 1909. у селу подиже и Парохијски дом.[1] Само током прве године његовог рада, на подручју Градишке је отворено неколико задруга и читаоница, а посебно је велику пажњу посвећивао оснивању српских соколских чета.

Након пензионисања његовог оца Јована 1912, прота Душан прелази службом у Градишку, а одлуком митрополита Василија од 15. априла 1935. постављен је на место архијерејског намесника босанскоградишког.[1]

Током Првог светског рата прота Душан је четири године провео у аустријским затворима у Бањалуци и Зеници, а након рата враћа се у Градишку и учествује у формирању српских народних већа. Године 1918. постаје чланом Радикалне странке и почиње активније са политичким деловањем. У пет наврата је биран као народни посланик среза босанскоградишког — 1920, 1923, 1925, 1935. и 1938. године.[1]

На његову иницијативу је у Градишци 1927. подигнута нова црква посвећена Покрову Пресвете Богородице, храм изграђен у српско-византијском стилу (Усташе су цркву порушиле до темеља током 1941. године).

Свега пар дана након формирања фашистичке Независне Државе Хрватске у чији састав је ушла и Градишка, прота Душан је ухапшен (11. април 1941) од стране нових власти под оптужбом за антидржавно и антихрватско деловање.[1] након хапшења заточен је у локални католички манастир, да би убрзо био пребачен у логор у Старој Градишци. Потом је одведен у Бањалуку и затворен у тврђави Кастел где је подвргнут бројним тортурама и мучењима, пре него што је заједно са тадашњим бањалучким владиком Платоном Јовановићем убијен у ноћи са 4. на 5. мај 1941. године. Његово тело усташе су бациле у реку Врбању на чијим обалама је и пронађено 24. маја код истоименог села где је привремено и сахрањен.[1] Владику и проту убиле су усташе: Осман Ћелић, Мирко Ковачевић и Нико Чондрић, сви из Бањалуке.[1][2]

Дана 3. маја 1946. посмртни остаци проте Душана Суботића су есхумирани из привремене гробнице и пренесени на градско гробље у Градишци где су положени у породичну гробницу Суботића.[1] На 77. годишњицу његове смрти 2018. у Градишци је постављена спомен биста проти Душану Суботићу, а представљена је и књига „Душан Суботић, прота страдалник” аутора Дарија Дринића.[3][4]

Признања[уреди | уреди извор]

Гроб проте Суботића на градском гробљу у Градишци

Црквена признања[уреди | уреди извор]

Државна признања[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ е ж Дринић, Дарио. „Прота Душан Суботић”. srbiubih.com. Приступљено 28. 4. 2019. 
  2. ^ „Мученичка смрт владике Платона”. Приступљено 28. 4. 2019. 
  3. ^ „Otkrivena bista prote Dušana Subotića”. 5. мај 2018. Приступљено 28. 4. 2019. 
  4. ^ „ОТКРИВЕНА БИСТА ПРОТЕ ДУШАНА СУБОТИЋА”. 5. мај 2018. Приступљено 28. 4. 2019. 
  5. ^ Дринић, Дарио (2018). Душан Суботић, прота страдалник : (1884—1941) : прота, народни посланик и мученик. Градишка: ЈУ Завичајни музеј. ISBN 978-99976-629-9-6. 
  6. ^ Дринић, Дарио (2018). Душан Суботић, прота страдалник : (1884—1941) : прота, народни посланик и мученик. Градишка: ЈУ Завичајни музеј. ISBN 978-99976-629-9-6. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]