Душан Христовић

С Википедије, слободне енциклопедије
Душан Христовић
Лични подаци
Датум рођења(1929-12-09)9. децембар 1929.
Место рођењаЛиполист, Краљевина Југославија
Датум смрти21. јануар 2023.(2023-01-21) (93 год.)
Место смртиБеоград, Србија
Научни рад
ИнституцијаИнститут Михајло Пупин
Познат поЦЕР-10, ЦЕР-22, ХРС-100
Наградепочасни члан ЕТРАНа од 2006.

Душан Христовић (Липолист, 9. децембар 1929Београд, 21. јануар 2023[1]) био је српски инжењер и научник из области рачунарства и информатике.

Биографија[уреди | уреди извор]

Душан Христовић је рођен у Липолисту (општина Шабац) 9. децембра 1929. године у учитељској породици. Основну школу је завршио у Липолисту од 1937-1941, а Гимназију у Шапцу од 1941-1949, са одличним успехом. Дипломирао је на Електротехничком факултету у Београду, одсек телекомуникације, међу првим студентима из своје генерације, 10. јануара 1956. године. Специјализовао је Логичко пројектовање дигиталних рачунара у Лондону у фирми ICL (International Computers Limited), у трајању од једне године, 1964-1965. год.

Радови и пројекти[уреди | уреди извор]

Радио је као електроинжењер, истраживач и пројектант рачунара у следећим институтима:

  1. Војнотехнички институт ВТИ, 1956/1957,
  2. Институт за нуклеарне науке "Винча”, 1957/1963,
  3. Институт Михајло Пупин, Београд, 1963/1994.

Радио је на развоју и изради значајних првих српских рачунара ЦЕР-10 у Винчи 1960. године и ЦЕР-22 у Институту Михајло Пупин - Београд 1968. године, као и на развоју хибридног рачунарског система ХРС-100 за Совјетску академију наука у Москви 1971. године. Такође је учествовао у развоју ТИМ микрорачунара и PC-мрежа у Институту Михајло Пупин 1983-1990. године.

Публикације[уреди | уреди извор]

Публиковао је преко 50 чланака у стручним часописима и на конференцијама у земљи и иностранству.

Објавио је као аутор/коаутор седам књига:

  1. Електронски дигитални аутомати, издавач Рад, Београд 1963;
  2. Импулсна електроника, издавач Техничка књига, Београд 1964;
  3. Хибридни Систем ХРС-100, издавач ИПУ, Москва 1974 (на руском језику);
  4. ЕТАН активности 1953/83, издавач ЈС-Етан, Београд 1984:
  5. Како раде рачунари, Приручник и ЦД, издавач ВФЦ Застава, Београд 1987;
  6. Рачунари ТИМ, издавач Научна књига, Београд 1990;
  7. Хроника дигиталних деценија (50 год. Рачунарства у Србији), издавачи ДИС, ИМП и PC-press, Београд 2011.

Чланства и функције[уреди | уреди извор]

Био је члан Удружења инжењера електротехнике Србије УДИЕС, Друштва за информатику Србије ДИС од оснивања 1973 године. Био је генерални секретар Ј.С. за ЕТАН осам година, а председник Ј.С. за ЕТАН 1991-1993. године. Изабран је за почасног члана Друштва за ЕТРАН 2006. године. Био је члан Редакције часописа Електротехника 1981-1992. године; Члан Председништва СМЕИТЈ 1984-1988; Члан МИПРО-Ријека 1982-1990; Члан Научног одбора Конференције ЕТРАН 1987-1997; Члан IFIP ТК-10 у Женеви 1980-1990.

Награде[уреди | уреди извор]

Добитник је више награда, повеља и диплома, као нпр. Награде за најбољи чланак на Конференцији ЕТАН 1976, Опатија; Дипломе часописа ТЕХНИКА Београд 1982; Повеље заслужног члана СМЕИТЈ од 1988. године; Захвалнице ДИС - 2008 и ДИС - 2013 за изузетне заслуге за развој информатике у Србији; Дипломе ЕТРАН - 2006, итд.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

  • Хроника дигиталних деценија, уредници књиге: Д. Б. Вујаклија и Никола Марковић, pp. 11–46, изд. ДИС, ИМП и PC-press Београд 2011.
  • Dusan Hristovic (2009). „Computer History CER-10”. IT Star Newsletter. 7 (1): 6—7. 
  • Protic, Jelica; Ristanovic, Dejan (јун 2011). „Building computers in Serbia: The first half of the digital century”. ComSIS. 8 (3): 549—571. doi:10.2298/CSIS110505021P. 
  • Пети електронски у Европи (Историја српског рачунарства), новинар Станко Стојиљковић, лист Политика (новине), pp. 18, рубрика Дигитални свет, Београд, 30. април/2. мај 2006.
  • Развој рачунарства у Србији, Душан Христовић, часопис ФЛОГИСТОН, бр.18/19, стр,89-105, Изд. Музеј МНТ-САНУ, Београд 2010/2011.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]