Пређи на садржај

Душица Жегарац

С Википедије, слободне енциклопедије
Душица Жегарац
Душица Жегарац у филму Буђење пацова
Лични подаци
Датум рођења(1944-04-15)15. април 1944.
Место рођењаБеоград, Окупирана Србија
Датум смрти24. мај 2019.(2019-05-24) (75 год.)
Место смрти, Португалија
Веза до IMDb-а
Плоча колумбаријума у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.

Душица Жегарац (Београд, 15. април 194424. мај 2019) била је српска глумица.[1]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Као средњошколка случајно запажена, ангажована је за главну улогу прогоњене Јеврејке у успелом филму Девети круг (Франце Штиглиц, 1960), за коју је награђена Златном ареном на фестивалу у Пули.

Жртвујући студије медицине, наставља са сличним улогама девојака које помажу партизанима Степенице Храбрости, 1961, Ота Денеса и Саша, 1962, Раденка Остојића, те 1962. године уписује глуму на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду.

Након дужег депресивног раздобља без ангажмана, од 1966. године (Топле године Драгослава Лазића) гради стабилну каријеру.

Зрелија, тамнокоса и привлачна, велике моћи уживљавања, тумачи главне и веће споредне улоге (све чешће карактерне) у бројним филмовима: Буђење пацова, 1967, Живојина Павловића, и Пошаљи човека у пола два, 1967, Драгољуба Ивкова.

За главну улогу у филму Опклада, из 1971. године, Здравка Рандића, у коме глуми младу супругу која напушта старијег мужа (Павле Вуисић), да би му се - увидевши да је преварена - вратила, награђена је Златном ареном у Пули. Осам година касније осваја исту награду, овога пута за епизодну улогу, за лик алкохоличарке на лечењу, у Посебном третману, 1980, Горана Паскаљевића.[2]

Остварила је такође мноштво улога у домаћим ТВ серијама (Од сваког кога сам волела, 1971, Пурише Ђорђевића; Микеланђело, 1982, Станка Црнобрње; Боје слепила, 1991, Божидара Николића и друге).

На 34. филмским сусретима у Нишу 1999. године, Душици Жегарац уручена је Награда „Павле Вуисић“, која се додељује глумцу за изузетан допринос уметности глуме у југословенском филму. Годину дана касније на истом фестивалу је промовисана монографијаДушица Жегарац или црна дама са звезданом сенком“, аутора Ранка Мунитића и приказан део документарног филма о њој, редитеља Здравка Рандића.

Последњих година свог живота је живела у Португалији. Сахрањена је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.

Филмографија

[уреди | уреди извор]
Год. Назив Улога
1960-е
1960. Девети круг Рут Алкалај
1961. Степенице храбрости
1962. Саша
1964. Непомирљиви (буг. Neprimirimite)
1966. Топле године
1967. Пошаљи човека у пола два
1967. Немирни
1967. Буђење пацова Фатална комшиница
1968. Рам за слику моје драге Девојка
1968. Подне Тања
1968. Операција Београд Бранка
1969. Нека далека свјетлост
1970-е
1970. Живот је масовна појава
1970. Оксиген
1971. Опклада Милица
1971. Од сваког кога сам волела
1971. Енеиде Венус/Ана
1972. Киша
1972. Без речи
1973. Хлеб
1974. СБ затвара круг Јасна Мирић
1974. Провод (ТВ) Госпођица Ајлин
1974. Пинг без понга
1975. Песма Ана
1976. Вагон ли Жена из филма
1976. Од пет до седам Марица Стошић
1977. Операција
1978. Тренер Лила, кнезова жена
1978. Окупација у 26 слика Цвијета
1979. Герсла Софија
1979. Човјек кога треба убити Јустина
1979. Повратак
1980-е
1980. Посебан третман Јелена
1980. Нешто из живота Конобарица
1981. Вариола вера Докторка Марковић
1981. Нека друга жена Јелена Протић
1981. Газија Силована жена
1981. Ерогена зона Моцина маћеха Јулијана
1981. Дечко који обећава Слободанова мајка
1982. Микеланђело Албанка
1982. Далеко небо
1982. 13. јул Госпођа Рајковић
1983. Снохватице Мајка
1983. Нешто између
1984. Велики таленат Роза
1984. Сиви дом Велизарова мајка
1984. Ријанон
1984. Грозница љубави Веснина мајка Косара
1984. Бањица
1986. Херој улице (ТВ) Лукина мајка
1986. Златне наочаре
1987. Последња прича
1987. Милан — Дар
1987. Место сусрета Београд Жена у музеју
1987. Злато их је засенило (фра. Occhiali d'oro, Gli)
1987. Енигма госпођа Џоунс
1988. Сунцокрети
1988. Кућа поред пруге Тиосава Мировић
1988. Халоа — празник курви Марија
1988. Азра
1989. Последњи круг у Монци Анка
1990-е
1991. Ноћ у кући моје мајке Жана
1991. Боје слепила Ана
1992. Проклета је Америка (сегмент „Ружина освета”)
1994. Вуковар, једна прича Вера
1995. Кармен Ајша
1996. Нечиста крв Стана
2000-е
2002. Т. Т. Синдром Маргита
2002. Држава мртвих Избеглица из Приједора
2008. Љубав и други злочини Божана
2009. Хитна помоћ Офталмолог
2010-е
2012. Војна академија Вујка Џаковић

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Preminula glumica Dušica Žegarac, Радио телевизија Србије 24. мај 2019.
  2. ^ „Dušica Žegarac - Filmovi i Biografija”. www.filmovi.com. Приступљено 2024-01-28. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]