Душица Жегарац
Душица Жегарац | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 15. април 1944. |
Место рођења | Београд, Окупирана Србија |
Датум смрти | 24. мај 2019.75 год.) ( |
Место смрти | , Португалија |
Веза до IMDb-а |
Душица Жегарац (Београд, 15. април 1944 — 24. мај 2019) била је српска глумица.[1]
Биографија
[уреди | уреди извор]Као средњошколка случајно запажена, ангажована је за главну улогу прогоњене Јеврејке у успелом филму Девети круг (Франце Штиглиц, 1960), за коју је награђена Златном ареном на фестивалу у Пули.
Жртвујући студије медицине, наставља са сличним улогама девојака које помажу партизанима Степенице Храбрости, 1961, Ота Денеса и Саша, 1962, Раденка Остојића, те 1962. године уписује глуму на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду.
Након дужег депресивног раздобља без ангажмана, од 1966. године (Топле године Драгослава Лазића) гради стабилну каријеру.
Зрелија, тамнокоса и привлачна, велике моћи уживљавања, тумачи главне и веће споредне улоге (све чешће карактерне) у бројним филмовима: Буђење пацова, 1967, Живојина Павловића, и Пошаљи човека у пола два, 1967, Драгољуба Ивкова.
За главну улогу у филму Опклада, из 1971. године, Здравка Рандића, у коме глуми младу супругу која напушта старијег мужа (Павле Вуисић), да би му се - увидевши да је преварена - вратила, награђена је Златном ареном у Пули. Осам година касније осваја исту награду, овога пута за епизодну улогу, за лик алкохоличарке на лечењу, у Посебном третману, 1980, Горана Паскаљевића.[2]
Остварила је такође мноштво улога у домаћим ТВ серијама (Од сваког кога сам волела, 1971, Пурише Ђорђевића; Микеланђело, 1982, Станка Црнобрње; Боје слепила, 1991, Божидара Николића и друге).
На 34. филмским сусретима у Нишу 1999. године, Душици Жегарац уручена је Награда „Павле Вуисић“, која се додељује глумцу за изузетан допринос уметности глуме у југословенском филму. Годину дана касније на истом фестивалу је промовисана монографија „Душица Жегарац или црна дама са звезданом сенком“, аутора Ранка Мунитића и приказан део документарног филма о њој, редитеља Здравка Рандића.
Последњих година свог живота је живела у Португалији. Сахрањена је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.
Филмографија
[уреди | уреди извор]Год. | Назив | Улога | |
---|---|---|---|
1960-е | |||
1960. | Девети круг | Рут Алкалај | |
1961. | Степенице храбрости | ||
1962. | Саша | ||
1964. | Непомирљиви (буг. Neprimirimite) | ||
1966. | Топле године | ||
1967. | Пошаљи човека у пола два | ||
1967. | Немирни | ||
1967. | Буђење пацова | Фатална комшиница | |
1968. | Рам за слику моје драге | Девојка | |
1968. | Подне | Тања | |
1968. | Операција Београд | Бранка | |
1969. | Нека далека свјетлост | ||
1970-е | |||
1970. | Живот је масовна појава | ||
1970. | Оксиген | ||
1971. | Опклада | Милица | |
1971. | Од сваког кога сам волела | ||
1971. | Енеиде | Венус/Ана | |
1972. | Киша | ||
1972. | Без речи | ||
1973. | Хлеб | ||
1974. | СБ затвара круг | Јасна Мирић | |
1974. | Провод (ТВ) | Госпођица Ајлин | |
1974. | Пинг без понга | ||
1975. | Песма | Ана | |
1976. | Вагон ли | Жена из филма | |
1976. | Од пет до седам | Марица Стошић | |
1977. | Операција | ||
1978. | Тренер | Лила, кнезова жена | |
1978. | Окупација у 26 слика | Цвијета | |
1979. | Герсла | Софија | |
1979. | Човјек кога треба убити | Јустина | |
1979. | Повратак | ||
1980-е | |||
1980. | Посебан третман | Јелена | |
1980. | Нешто из живота | Конобарица | |
1981. | Вариола вера | Докторка Марковић | |
1981. | Нека друга жена | Јелена Протић | |
1981. | Газија | Силована жена | |
1981. | Ерогена зона | Моцина маћеха Јулијана | |
1981. | Дечко који обећава | Слободанова мајка | |
1982. | Микеланђело | Албанка | |
1982. | Далеко небо | ||
1982. | 13. јул | Госпођа Рајковић | |
1983. | Снохватице | Мајка | |
1983. | Нешто између | ||
1984. | Велики таленат | Роза | |
1984. | Сиви дом | Велизарова мајка | |
1984. | Ријанон | ||
1984. | Грозница љубави | Веснина мајка Косара | |
1984. | Бањица | ||
1986. | Херој улице (ТВ) | Лукина мајка | |
1986. | Златне наочаре | ||
1987. | Последња прича | ||
1987. | Милан — Дар | ||
1987. | Место сусрета Београд | Жена у музеју | |
1987. | Злато их је засенило (фра. Occhiali d'oro, Gli) | ||
1987. | Енигма | госпођа Џоунс | |
1988. | Сунцокрети | ||
1988. | Кућа поред пруге | Тиосава Мировић | |
1988. | Халоа — празник курви | Марија | |
1988. | Азра | ||
1989. | Последњи круг у Монци | Анка | |
1990-е | |||
1991. | Ноћ у кући моје мајке | Жана | |
1991. | Боје слепила | Ана | |
1992. | Проклета је Америка (сегмент „Ружина освета”) | ||
1994. | Вуковар, једна прича | Вера | |
1995. | Кармен | Ајша | |
1996. | Нечиста крв | Стана | |
2000-е | |||
2002. | Т. Т. Синдром | Маргита | |
2002. | Држава мртвих | Избеглица из Приједора | |
2008. | Љубав и други злочини | Божана | |
2009. | Хитна помоћ | Офталмолог | |
2010-е | |||
2012. | Војна академија | Вујка Џаковић |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Preminula glumica Dušica Žegarac, Радио телевизија Србије 24. мај 2019.
- ^ „Dušica Žegarac - Filmovi i Biografija”. www.filmovi.com. Приступљено 2024-01-28.