Душко Кораћ

Из Википедије, слободне енциклопедије
Душко Кораћ
Душко Кораћ.jpg
Датум рођења (1955-07-04)4. јул 1955.
Место рођења Иванград
 СФРЈ
Датум смрти 4. јануар 2016.(2016-01-04) (60 год.)
Место смрти Београд
 Србија

Душко Кораћ (Иванград, 4. јул 1955Београд, 4. јануар 2016) био је српски спортски коментатор на РТС-у.

Биографија[уреди]

Рођен је у Иванграду где је завршио основну школу и гимназију. У Београд је дошао 1973. где је годину дана студирао економски факултет.

Године 1978. је преко конкурса, заједно са Бранком Сурутком, примљен на Радио-телевизију Србије. Године 1985. одбија понуду Михајла Ерића да се бави економско-политичким новинарством на РТС-у, јер је хтео да се посвети спорту. Одбија и понуду 1987. да буде главни и одговорни уредник спортске редакције уз образложење да уредници треба да буду из Србије.

Спортске контроверзе[уреди]

  • Спада у контроверзне коментаторе који има бројне поштоваоце који не пропуштају његове преносе али и жестоке непријатеље који оспоравају његову професионалност. У својој дугогодишњој каријери преносио је атлетику, зимске спортове, ватерполо, одбојку, фудбал, формулу, бокс и пливање. Популаран је постао не само по свом великом знању о спортистима већ и по томе да у току преноса једног спорта говори о неком другом спорту. Последњих година је преносио зимске спортове, атлетику и пливање.[1] Био је оштри противник доминације САД у атлетици и узимању допинга, као и глорификовању руских атлетичара.[2]
  • Играо је у фудбалском клубу „Новинар“ на позицијама лево крило и центарфор. Од 1990. године престаје да преноси фудбалске утакмице због иницидента на стадиону „Максимир“ када је Звонимир Бобан ударио полицајца. Пошто је Кораћев отац био полицајац, он је то доживео лично.[3]
  • Поједини спортисти били су отворено против њега, чак је Иван Миљковић желео да му се забрани да преноси одбојку. Разлог петиције коју је Миљковић прикупљао за његову смену је био пренос утакмице у којој је Кораћ говорио о његовој уображености и лошој статистици са претходног меча. Милош Никић је поред Миљковића био једини потписник те петиције.[8]

Референце[уреди]

  1. „Неуморни Душко Кораћ”. Mondo.rs. 31. 12. 2015. Приступљено 04. 01. 2016. 
  2. Интервју за Глас Јавности[мртва веза]
  3. Бобан ударио полицајца[мртва веза]
  4. Суспендован на месец дана[мртва веза]
  5. „Психопатологија”. B92.net. 14. 08. 2006. Приступљено 04. 01. 2016. 
  6. „Напад на Кораћа”. B92.net. 22. 08. 2008. Приступљено 04. 01. 2016. 
  7. Повлачење из ватерпола[мртва веза]
  8. Božović, Milojko (07. 12. 2011). „Интервју са Кораћем”. Pressonline.rs. Приступљено 04. 01. 2016. 

Спољашње везе[уреди]