Душко Пијетловић

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Душко Пијетловић
Kazan 2015 - Water polo - Men - Gold medal match - 050.JPG
Пијетловић у финалу Светског првенства 2015. у Казању
Личне информације
Датум рођења (1985-04-25)25. април 1985.(35 год.)
Место рођења Нови Сад
СФРЈ
Држављанство  Србија
Сениорска каријера
ГодинеКлубови
2000—2002
2002—2011
2011—2012
2012—2013
2013—2014
2014—2017
2017—2019
2019—
ВК Војводина
ВК Партизан
ВК Про Реко
ВК Црвена звезда
ВК Синтез Казањ
ВК Про Реко
ВК Динамо Москва
ВК Солнок
Репрезентативна каријера
Савезна Република Југославија СР Југославија
Србија Србија

Душко Пијетловић (25. април 1985) је српски ватерполиста и освајач олимпијског злата 2016. . Рођен је у Новом Саду, а пореклом је из Горње Пецке у Републици Српској.[1] Његов рођени брат је Гојко Пијетловић, такође репрезентативац Србије. Од 2013. је у браку са Марином Милић[2] са којом има два сина.

Каријера[уреди | уреди извор]

Каријеру је почео у Војводини, наставио у Партизану, , с којим је у периоду од 2006-2011 био освајач и Првенства и Купа Србије. Два пута је са Партизаном тријумфовао у Еуроинтер лиги, а у 2011. освојио прву титулу клупског првака Европе. Из Партизана је, након Светског првенства у Шангају 2011. прешао у Про Реко. За трофејни италијански клуб је одиграо једну сезону и освојио Првенство и Куп Италије као и Евролигу. 2012. године вратио се у Србију и једну сезону играо је за ВК Црвена звезда[3] с којом је освојио титулу првака Европе, своју трећу узастопну (2011. је првак Европе постао као играч Партизана, а 2012. као члан Про Река). Са јуниорском репрезентацијом Југославије освојио је Европско првенство 2002. у Барију и 2004. на Малти. У лето 2013. године из Звезде је прешао у Русију где је у Казању годину дана играо за Синтез. Одатле се 2014. вратио се у Про Реко, уз уговор на три године. Сваку од три такмичарске сезоне завршио је дуплом круном у Италији, а у сезони 2014/2015. освојио је и четврту титулу у најбољег клуба у Европи. У последњој сезони у Италији био је део ватерполо спектакла који се играо на океану.[4]

Наредна станица у ватерполо каријери био је Динамо[5] из Москве, с којим је освајао победничке трофеје у Првенству и Купу Русије[6], а од лета 2019. преселио се у Мађарску и заиграо за Солнока. Тренира под контролом бившег саиграча, а сада тренера Солнока Живка Гоцића.[7]

Репрезентација[уреди | уреди извор]

Душко Пијетловић је последњи стрелац репрезентације Србије и Црне Горе. У финалу Светског купа у Будимпешти 2006. постигао је гол којим је стављена тачка на једну репрезентацију. [8][9]

Европска првенства[уреди | уреди извор]

На првом такмичењу на којем се Србија наступила као самостална репрезентација, Европском првенству 2006. у Београд освојио је златну медаљу. Прву од пет са осам одиграних шампионата Европе. Поред пет златних медаља освојио је једно сребро (Малага 2008) и бронзу (Загреб 2010). Последње злато освојио је у Барселони 2018, а 2020. је у Будимпешти по први пут остао без медаље на такмичењу најбољих екипа старог континента. На другом Европском првенству које је играо у Београду, оном одржаном 2016.године додељена му је награда за најбољег играча Европе по избору европске пливачке организације ЛЕН. [10] [11]

Светска првенства[уреди | уреди извор]

На такмичењу за најбољу репрезентацију света четири пута је био на победничком постољу. Први пут у Риму 2009. године. Освојио је златну медаљу, а исти успех поновио је и 2015. руском Казању. На шампионату света у Казању, поред титуле најбоље репрезентације жири новинара га је прогласио за најбољег играча шампионата. [12] У Шангају 2011. Пијетловић је освојио сребрену медаљу, а бронзу је 2017.у Будимпешти. У Будимпешти је прославио и јубилеј – 400. гол за репрезентацију Србије. [13] Србија је Светско првенство 2013. завршила као седма, али Пијетловић је заслужио место у идеалном тиму. [14] Због повреде је пропустио Светско првенство у Мелбурну, док на оно одржано у Јужној Кореји 2019. није ишао одлуком селектора да одмори стандардне играче. [15]

Олимпијске игре[уреди | уреди извор]

Са три учешћа на Олимпијским играма има три медаље – две бронзе и једно злато. На олимпијском дебију у Пекингу 2008. освојио је бронзу, као и четири године касније у Лондону. У Рију 2016. био је део тима који је направио највећи успех у српском ватерполу и освојио злато. Наредне игре у Токију требале би му бити последње такмичење. [16]

Светска лига и Светски куп[уреди | уреди извор]

Девет учешћа, осам златних и једна бронзана медаља резултат је Душка Пијетловића када је у питању учешће на завршном турниру Светске лиге. Бронзу је однео из Подгорице 2009. године. Прво злато освојио је 2005. у Београду иако није играо у финалу, затим у Ђенови 2008, а уследили су Ниш, Фиренца, Дубаи, Бергамо, Хуејџоу и Руза. Последње финале овог такмичења одиграо је у Београду 2019. На том турниру 2019. заједно са Филиповићем и Прлаиновићем постао је рекордер по броју освојених медаља на овом такмичењу. [17] Једини завршни турнир Светске лиге који је пропустио био је онај из Чељабинска 2013. Када је у питању Светски куп, Пијетловић је одиграо два и оба пута освојио злато. Поменто такмичење из Будимпеште 2006. када је постигао последњи гол за тим Србије и Црне Горе. Вести: СЦГ лако против Шпаније Наредни пут је играо 2010. у Орадеи.

Остала такмичења[уреди | уреди извор]

Са јуниорском репрезентацијом Југославије освојио је Европско првенство 2002. у Барију и 2004. на Малти. На Медитеранским играма је освајао злато 2009. у Пескари и 2018. у Тарагони. Те 2018. Прославио је јубиларни 300. меч у репрезентацији Србије. [18]

Признања и награде[уреди | уреди извор]

  • Мајска награда 2017
  • МВП Светског првенства у Казању 2015
  • Најбољи ватерполиста Европе у избору ЛЕН-а за 2015.

Клупски трофеји[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Душко Пијетловић: Ватерполиста предодређен за победе
  2. ^ Глоси Еспресо: Душко Пијетловић: Завет вечној љубави
  3. ^ Вечерње новости: „Пијетловић: Звезда иде на титулу“
  4. ^ Телеграф: Невероватан призор: Српске легенде играју на бурним таласима океана
  5. ^ Ватерполо вести: Пијетловић се придружио Рађену и Суботићу у Русији
  6. ^ Ватерполо вести: Пијетловић, Рађен и Суботић освојили куп Русије
  7. ^ Ватерполо вести: Душко Пијетловић код Гоцића у Солноку
  8. ^ Вести: Србија и Црна Гора лако против Шпаније
  9. ^ Србија, мислим медаља, Дејан Стевовић, 2016
  10. ^ Ватерполо вести: ЛЕН: Најбољи ватерполиста Европе је Душко Пијетловић
  11. ^ Пијетловић најбољи ватерполиста Европе („Вечерње новости“, 5. јануар 2016)
  12. ^ Казањ 2015: Душко Пијетловић МВП
  13. ^ Ватерполо вести: Душко Пијетловић ушао у клуб 400
  14. ^ Новости: Пијетловић у идеалном тиму СП
  15. ^ Ватерполо вести: Србија без седморице најискуснијих на СП у Јужној Кореји
  16. ^ Глас Српске: Душко Пијетловић: Још Токио па да се опраштамо
  17. ^ Ватерполо вести: Филиповић, Прлаиновић и Пијетловић рекордери по броју златних медаља у Светској лиги
  18. ^ Ватерполо вести: МИ: Српски ватерполисти убедљиво до финала, јубилеј Душка Пијетловића

Спољашње везе[уреди | уреди извор]