Душко Радовић

С Википедије, слободне енциклопедије
За друге употребе, погледајте Душан Радовић (вишезначна одредница).
Душко Радовић
Duško Radović 1966 crop.jpg
Душко Радовић у Кијеву, 1966.
Пуно имеДушан Радовић
Датум рођења(1922-11-29)29. новембар 1922.
Место рођењаНиш
  Краљевина СХС
Датум смрти16. август 1984.(1984-08-16) (61 год.)
Место смртиБеоград
  СФР Југославија

Душан Душко Радовић (Ниш, 29. новембар 1922 — Београд, 16. август 1984) био је српски песник, писац, новинар, афористичар и ТВ уредник.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је у Нишу, отац Угљеша био је из Вранића код Чачка рођен у Чолића кући, а мајка Софија Стефановић била је из Ниша.[1]

Био је главни уредник „Пионирских новина”, уредник Програма за децу Радио Београда, уредник Програма за децу Телевизије Београд, уредник листа „Полетарац”, новинар „Борбе” и (од 1975. године) уредник Студија Б. Његова емисија „Београде добро јутро” почела је да се емитује јула 1975. године на Студију Б.[2] Била је укинута 1982. године, када су одређени чланови владајуће партије окарактерисали Душкове афоризме као „политичке поруке са израженом моралистичком и демагошком позадином”.

Сценарио и текст популарних песама писао је за дечију телевизијску серију "На слово на слово".

У Београду се дуги низ година одржава атлетска трка „Сећање на Душка Радовића”. Душков брат је познати атлетски тренер Бранимир Брана Радовић.

Преминуо је 16. августа 1984. године у Београду. Његов син је Милош Радовић.

Најширој публици је познат по афоризмима којима је будио Београђане на таласима Радија „Студио Б“, који су касније објављени у три књиге „Београде добро јутро”. Био је велики љубитељ фудбала и навијач ФК Партизан.[3]

Дела овог аутора превођена су на све значајније светске језике.

Радовић је добитник наших најугледнијих награда: Невен, Младо поколење, Награде змајевих дечјих игара, Награде стеријиног позорја, Седмојулске награде, као и дипломе Међународне организације за дечју књижевност Ханс Кристијан Андерсен.

Као члан редакције и преводилац са француског дао је имена ликовима у стрипу Талични Том.[4]

Одабрана дела[уреди | уреди извор]

  • Капетан Џон Пиплфокс (1953), радио-драма
  • Поштована децо (1954), песме
  • Приче за Гордану (1955), радио-драма
  • Како су постале ружне речи (1960), радио-драма
  • Смешне речи (1961), песме
  • Причам ти причу (1963), песме и приче
  • На слово, на слово (1963—1965), телевизијска серија
  • Где је земља Дембелија (1965), песме
  • Разбојник Кађа и принцеза Нађа (1968), песме
  • Че, трагедија која траје (1969. са М. Бећковићем), поема
  • Вукова азбука (1971), песме
  • Црни дан (1971), песме
  • Зоолошки врт Београд (1972), песме
  • Доколице (1972), избор песама
  • Београде, добро јутро 1 (1977), афоризми
  • Београде, добро јутро 2 (1981), афоризми
  • Седи да разговарамо (1981), песме
  • Понедељак, Уторак, Среда, Четвртак (1983), поезија и проза за децу у четири књиге

Неке од његових песама су постале хитови за децу у извођењу Дечјег хора „Колибри”:

  • Мрак
  • Плави зец
  • Страшан лав
  • Шта је на крају
  • Песма о млеку
  • Татин музичар
  • Здравица (Све што расте хтело би да расте...)

Писао је текстове за песме познатих певача:[5]

Познати афоризми[уреди | уреди извор]

  • „Родитељи, туците своју децу чим видите да личе на вас.”
  • „Тешко је бити дете и бити добар.”
  • „Ако решите све проблеме своје деце, они неће имати других проблема сем вас.”
  • „Имати пријатеље, то значи пристати на то да има лепших, паметнијих и бољих од вас. Ко то не може да прихвати, нема пријатеља.”
  • „Лопта је као удавача. Не мувај се око ње ако немаш озбиљне намере. Ако не мислиш да је узмеш.”
  • „Кад неко нема шта да каже о томе шта јесте најчешће говори о томе што није. Није блесав, није сисао весла, није мачији кашаљ, није наиван, није чувао овце...”

Галерија[уреди | уреди извор]

  • Душко Радовић са породицом, 1955.

  • Душко Радовић са Миром Алечковић и њеном породицом

  • Статуа Душка Радовића у Нишу

  • Душко Радовић (табла са именом)

  • Статуа Душка Радовића у Београду испред зграде Београђанка

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Душан Радовић
  2. ^ Свима је куповао доручак на послу и никад није имао спремну емисију (Б92, 19. јануар 2019)
  3. ^ „Београде, добро јутро”. Култивисање. Архивирано из оригинала на датум 24. 01. 2018. Приступљено 23. 1. 2018. 
  4. ^ „Стрип у Србији”. 
  5. ^ „"Дисцогс"”. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Душко_Радовић&oldid=24117778”