Душко Радовић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
За друге употребе, погледајте Душан Радовић (вишезначна одредница).
Душко Радовић
Stevan Kragujevic, Dusko Radovic,sa suprugom i sinom Milosem, buducim rediteljem, 1955, 2.JPG
Душко Радовић са породицом, 1955.
Датум рођења (1922-11-29)29. новембар 1922.
Место рођења Ниш
 Краљевина СХС
Датум смрти 16. август 1984.(1984-08-16) (61 год.)
Место смрти Београд
 СФР Југославија
Биста у Нишу

Душан „Душко“ Радовић (Ниш, 29. новембар 1922 — Београд, 16. август 1984) је био српски песник, писац, новинар, афористичар и ТВ уредник.

Биографија[уреди]

Рођен је у Нишу, отац Угљеша био је машиновођа пореклом из Чачка, а мајка Софија рођена Стефановић била је из Ниша.[1]

Био је главни уредник „Пионирских новина“, уредник Програма за децу Радио Београда, уредник Програма за децу Телевизије Београд, уредник листа „Полетарац“, новинар „Борбе" и (од 1975. године) уредник Студија Б. У Београду се дуги низ година одржава атлетска трка "Сећање на Душка Радовића“. Душков брат је познати атлетски тренер Бранимир "Брана" Радовић.

Умро је 16. августа 1984. године у Београду. Његов син је Милош Радовић.

Најширој публици је познат по афоризмима којима је будио Београђане на таласима Радија „Студио Б“, који су касније објављени у три књиге „Београде добро јутро“. Био је велики љубитељ фудбала и навијач ФК Партизан.[2]

Неке од његових песама су постале хитови за децу у извођењу Дечјег хора "Колибри“:

  • Мрак
  • Плави зец
  • Страшан лав
  • Шта је на крају
  • Песма о млеку
  • Татин музичар
  • Здравица (Све што расте хтело би да расте...)

Познатија дела[уреди]

  • Капетан Џон Пиплфокс (1953), радио-драма
  • Поштована децо (1954), песме
  • Смешне речи (1961), песме
  • Причам ти причу (1963), песме и приче
  • На слово, на слово (1963—1965), телевизијска серија
  • Че, трагедија која траје (1969. са М. Бећковићем), поема
  • Вукова азбука (1971), песме
  • Зоолошки врт (1972), песме
  • Београде, добро јутро 1 (1977), афоризми
  • Београде, добро јутро 2 (1981), афоризми
  • Понедељак, Уторак, Среда, Четвртак (1983), поезија и проза за децу у четири књиге


Дела овог аутора превођена су на све значајније светске језике.

Радовић је добитник наших најугледнијих награда: Невен, Младо поколење, Награде змајевих дечјих игара, Награде стеријиног позорја, Седмојулске награде, као и дипломе Међународне организације за дечју књижевност Ханс Кристијан Андерсен.

Познати афоризми[уреди]

  • „Родитељи, туците своју децу чим видите да личе на вас.“
  • „Тешко је бити дете и бити добар.“
  • „Ако решите све проблеме своје деце, они неће имати других проблема сем вас.“
  • „Имати пријатеље, то значи пристати на то да има лепших, паметнијих и бољих од вас. Ко то не може да прихвати, нема пријатеља.“
  • "Лопта је као удавача. Не мувај се око ње ако немаш озбиљне намере. Ако не мислиш да је узмеш."
  • "Кад неко нема шта да каже о томе шта јесте најчешће говори о томе што није. Није блесав, није сисао весла, није мачији кашаљ, није наиван, није чувао овце..."

Галерија[уреди]

  • Статуа Душка Радовића у Нишу.

  • Душко Радовић (табла са именом).

  • Статуа Душка Радовића у Београду испред зграде Београђанка.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Душан Радовић
  2. ^ „Београде, добро јутро”. Култивисање. Приступљено 23. 1. 2018. 

Спољашње везе[уреди]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Душко_Радовић&oldid=21087094”