Дујо Рикић
| дујо рикић | |
|---|---|
 Душан Дујо Рикић | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1918. |
| Место рођења | Прибој, код Тузле, Аустроугарска |
| Датум смрти | 1. фебруар 1943. (24/25 год.) |
| Место смрти | Шековићи, НДХ |
| Деловање | |
| Учешће у ратовима | Народноослободилачка борба |
| Служба | НОВ и ПО Југославије |
| Херој | |
| Народни херој од | 27. новембра 1953. |
Душан[1] Дујо Рикић (Прибој, код Тузле, 1918 – Шековићи, 1. фебруар 1943), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.
Биографија[уреди | уреди извор]
Родио се у Прибоју код Тузле 1918. године у сиромашној сеоској породици. Основну школу завршио је у мјесту рођења гдје је, немајући финансијских средстава за наставак школовања, остао да се бави земљорадњом. Пред рат је радио као рудар у руднику Мајевица. Учествовао је у штрајку рудара 21. октобра 1939. године и 15. фебруара 1941. године због неисплаћених надница и несташице животних намирница.[2]
Био је међу првим партизанима на Мајевици када је почео Други светски рат. Истакао се у борбама против усташа на Јелици и приликом уништења жандармеријске станице у Шибошници. Због тога је у новембру 1941. године постављен за десетара, а затим и за заменика командира чете. Примљен је у Комунистичку партију Југославије крајем 1941. године. Учествовао је, 20. фебруара 1942. у борби против четника у Вукосавцима када су напали штаб Мајевичког партизанског одреда. У борби на Малешевцима, 28. новембра[3] 1942. командовао и имао важну улогу у разбијању четничког упоришта. Након овог боја, Дујо је постављен у штаб Првог батаљона, Мајевичког партизанског одреда. У борби са Немцима на Цапардима 25. јануара 1943. је предводио јуриш и том приликом је тешко рањен. Умро је од задобијених рана 1. фебруара 1943. године у партизанској болници у Шековићима.[2]
Указом Президијума Народне скупштине ФНР Југославије, 5. јула 1951. године, проглашен је за народног хероја.[2]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Popović, Stevo (1961). „Pjesmom je smrti prkosio” (PDF). Članci i Građa za kulturnu istoriju istočne Bosne. Muzej Istočne Bosne. 5: 123.
- ^ а б в Народни хероји Југославије 1982, стр. 171.
- ^ Popović, Stevo (1961). „Pjesmom je smrti prkosio” (PDF). Članci i Građa za kulturnu istoriju istočne Bosne. Muzej Istočne Bosne. 5: 124.
Литература[уреди | уреди извор]
- Народни хероји Југославије том II. Београд: Народна књига. 1982.
Народни хероји из Босанске Посавине, Семберије и Тузле | ||
|---|---|---|
Народни хероји Југославије рођени на територији Босанске Посавине, Семберије и града Тузле, као и они који су политички или војно деловали на овом подручју: | ||
| Бос. Посавина |  | |
| Семберија | ||
| Тузла | ||
