Дујо Рикић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
ДУЈО РИКИЋ
Dujo Rikić.jpg
Дујо Рикић
Датум рођења(1918-00-00)1918.
Место рођењаПрибој, код Тузле
 Аустроугарска
Датум смрти1. фебруар 1943.(1943-02-01) (24/25 год.)
Место смртиШековићи
 НДХ
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
СлужбаНОВ и ПО Југославије
Народни херој од27. новембра 1953.

Дујо Рикић (Прибој, код Тузле, 1918Шековићи, 1. фебруар 1943), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Биографија[уреди]

Родио се у Прибоју код Тузле 1918. године у сиромашној сеоској породици. После завршене основне школе, бавио се земљорадњом. Пред рат је радио као рудар у руднику Мајевица. Учествовао је у штрајку рудара 21. октобра 1939. године и 15. фебруара 1941. године због неисплаћених надница и несташице животних намирница.[1]

Био је међу првим партизанима на Мајевици када је почео Други светски рат. Истакао се у борбама против усташа на Јелици и приликом уништења жандармеријске станице у Шибошници. Због тога је у новембру 1941. године псотављен за десетара, а затим и за заменика командира чете. Примљен је у Комунистичку партију Југославије крајем 1941. године. Учествовао је у борби против четника у Вукосавцима када су напали штаб Мајевичког партизанског одреда. У новембру 1942. је у борби на Малешевцима командовао и имао важну улогу у разбијању четничког упоришта. Од децембра 1942. био је командант батаљона у Другом мајевичком одреду. У борби са Немцима на Цапардима 25. јануара 1943. је предводио јуриш и том приликом је тешко рањен. Умро је од задобијених рана 1. фебруара 1943. године у партизанској болници у Шековићима.[1]

Указом Президијума Народне скупштине ФНР Југославије, 5. јула 1951. године, проглашен је за народног хероја.[1]

Референце[уреди]

Литература[уреди]