Дњепар

Координате: 46° 30′ 00″ N 32° 20′ 00″ E / 46.50000° С; 32.33333° И / 46.50000; 32.33333
С Википедије, слободне енциклопедије
46° 30′ 00″ N 32° 20′ 00″ E / 46.50000° С; 32.33333° И / 46.50000; 32.33333
За друге употребе погледајте страницу Дњепар (град).
Дњепар
Дњепар код Кијева
Опште информације
Дужина2.145 km
Басен504.000[1] km2
Пр. проток1.670 ​m3⁄s
Водоток
ИзворВалдајска висораван у Русији
В. извора220 m
УшћеЦрно море
Географске карактеристике
Држава/е Русија
 Украјина
 Белорусија
ПритокеСож, Десна, Trubizh River, Sula River, Psel River, Vorskla River, Самара, Konka River, Друт, Березина, Припјат, Teteriv, Irpin River, Ros River, Tiasmyn River, Bazavluk River, Inhulets River, Adamenka, Adamenka, Vilshanka, Stuhna River, Koshova, Supiy River, Zolotonoshka River, Oril River, Вјазма, Lybid River, Ведрич, Воп, Оршица, Dubravienka, Мереја, Адров, Окра, Велики Вопец, Мали Вопец, Orleya, Осма, Pochaina, Syrets River, Хмост, Ужа, Устром, Bilozerka River, Desenka strait, Mokra Moskovka, Sukhyy Kagamlyk, Tsybulnik River, Artislovka
ДРВ04010000112105000007040
Река на Викимедијиној остави

Дњепар (рус. Днепр, укр. Дніпро, блр. Дняпро) река је у источној Европи која извире у Русији, тече кроз Белорусију, а у Украјини се улива у Црно море. Трећа је по величини европска река (после Волге и Дунава) с дужином од 2285 km.

Међу првима, Дњепар спомиње старогрчки историчар Херодот (5. век пре Христа) под именом Бористен (у дословном преводу са старогрчког „онај што тече са севера“). Римски историчар називају ову реку Данаприс док је за време Кијевске Русије међу Словенима био познат као Славутич.

Дњепар извире у Валдајском горју у западној Русији и наставља кроз степска подручја Белорусије. 115 km свога тока чини природну границу између Белорусије и Украјине кроз коју наставља свој пут према Црном мору, у које утиче делтским ушћем. Дуж тока реке изграђен је низ хидроелектрана (Кијевска, Каневска, Кременчугска, Cредњодњепровска, Дњепрогес, Каховска и Дњепрогес II), а последњих 800 km пре уливања у Црно море, сачињавају ланци неколико акумулационих језера насталих њиховом изградњом. Електране на Дњепру производе енергију која покрива 10% потреба целе Украјине.

Плован је 1990 km од ушћа. Местимично се пловидба одвија бочним каналима. Тим пловним каналима Дњепар је повезан са Западном Двином, Њеменом, Западним Бугом који га спајају с Балтиком. Залеђен је од децембра до марта или априла.

Имена[уреди | уреди извор]

Људска представа реке Дњепар (позната као Бористен) на старогрчком новцу Понтске Олбије, IV – III век пре нове ере
Фотографија пре 1918. са старим правописом Дњепра (Днѣпръ)

Име се мало разликује у локалним словенским језицима три земље кроз које протиче:

Сва ова имена су сродна и потичу од староисточнословенског Дънѣпръ (Dŭněprŭ). Порекло овог имена је спорно, али генерално потиче или од сарматског *Dānu Apara („Даља река“) паралелно са Дњестром („Ближа река“) или од скитског *Dānu Apr („дубока река“) у погледу њене мале заступљености од плићака.[5][6]

Дњепар је грчким и римским географима био познат као Бористен (Грчки: Βορυσθένης)[7][8][9] и сматран је главном реком Скитије. На латинском је био познат и поетски као Boristhenius.[10] Хуни су га звали Вар.[11] До касне антике је био познат или Данаприс (Грчки: Δάναπρις).[7]

Током периода Старе Велике Бугарске, био је познат као Бури-Чај, а под Кијевском Русијом био је познат као Славутич (Slavútytch), име које се још увек поетски користи на украјинском језику због утицаја староисточнословенског епа Прича о Игоровом походу и његових савремених адаптација на украјинску књижевност. Ова употреба је такође дала име граду Славутичу, који је основан после катастрофе у Чернобиљу 1986. године за смештај расељених радника.[12] Кумански Турци су га звали Узеу, кримски Татари Озу, а савремени Турци Озу или Ози.[13]

Географија[уреди | уреди извор]

Укупна дужима реке је различито дата као 2.145 km (1.333 mi)[14] или 2.201 km (1.368 mi),[15][16][17][18] од којих је 485 km (301 mi) унутар Русије, 700 km (430 mi) унутар Белорусије,[14] и 1.095 km (680 mi) унутар Украјине. Његов басен покрива простор од 504.000 km2 (195.000 sq mi), од чега је 289.000 km2 (112.000 sq mi) унутар Украјине,[19] 118.360 km2 (45.700 sq mi) је унутар Белорусије.[14]

Најјужнија тачка у Белорусији је јужно од Камарина у Брагинском рејону.[20]

Притоке Дњепра[уреди | уреди извор]

Бјелоруски дио Дњепра

Дњепар има доста притока (до 32,000) од којих је 89 река од 100+ km.[21] Главне притоке су:

Постоје и многе мале директне притоке, као што су, у области Кијева, Сирец (десна обала) на северу града, историјски значајан Либид (десна обала) која пролази западно од центра и Боршахивка (десна обала) до jуга.

Водни ресурси слива Дњепра чине око 80% укупне Украјине.[21]

Канали[уреди | уреди извор]

Постоји велики број канала повезаних са Дњепром:

  • Дњепар–Донбас канал;
  • Дњепар–Криви Рог канал;
  • Каховка канал (југоисточно од херсонске области);
  • Краснознамички иригациони систем на југоистоку херсонске области;
  • Сјеверни кримски канал — ће у великој мери решити проблем воде на полуострву, посебно у сушном северном и источном Криму;
  • Инхулечки иригациони систем.

Фауна[уреди | уреди извор]

Река је део природног подручја дагњи.[22] Дагња је случајно представљена широм света, где је постала инвазивна врста.[22]

Естуари[уреди | уреди извор]

Град Херсон је најближи естуару Дњепра. Нема великих лучких објеката.

Области и градови[уреди | уреди извор]

Области[уреди | уреди извор]

Градови[уреди | уреди извор]

Велики градови, са преко 100.000 становника, су подебљани. Градови лоцирани на обали Дњепра су наведени по реду од извора реке (у Русији) до његовог ушћа (у Украјини):

Arheimar, главни град Гота, се налази на Дњепру, Према Hervarar saga.[23]

Галерија слика[уреди | уреди извор]

Популарна култура[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Dnieper River Floodplain”. Ramsar Sites Information Service. Приступљено 25. 4. 2018. 
  2. ^ Турбин, Сергей Иванович (1879). „Днѣпр и приднѣпровье: Описаніе губерній, смоленкой, Минской. Черниговской, Киевской, Полтавской, Екатеринославской, Херсонской, Таврической и Курской”. 
  3. ^ Блакітная кніга Беларусі: Энцыклапедыя. — Мінск: Беларуская Энцыклапедыя, 1994. — С. 144. — 415 с. — 10 000 экз.
  4. ^ „Тлумачення / значення слова "ДНІПЕР" | Словник української мови. Словник Грінченка”. hrinchenko.com. 
  5. ^ Mallory, J. P.; Mair, Victor H. (2000). The Tarim Mummies: Ancient China and the Mystery of the Earliest Peoples from the West. London: Thames and Hudson. стр. 106. ISBN 0-500-05101-1. 
  6. ^ Абаев В. И. Осетинский язык и фольклор (Ossetian language and folklore). Moscow: Publishing house of Soviet Academy of Sciences, 1949. p. 236
  7. ^ а б Smith, Philip (1854). „BORY´STHENES”. Ур.: Smith, William. Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology. London: John Murray. 
  8. ^ Βορυσθένης. Liddell, Henry George; Scott, Robert; A Greek–English Lexicon at the Perseus Project
  9. ^ Lewis, Charlton; Short, Charles (1879). „Bŏrysthĕnes, is”. A Latin Dictionary. Oxford: Clarendon Press. 
  10. ^ Lewis, Charlton; Short, Charles (1879). „Bŏrysthĕnes, is”. A Latin Dictionary. Founded on Andrews' edition of Freund's Latin dictionary. revised, enlarged, and in great part rewritten by. Charlton T. Lewis, Ph.D. and. Charles Short, LL.D. Oxford: Clarendon Press. 
  11. ^ Jordanes, Getica 269.
  12. ^ Яцик, А. В.; Яковлєв, Є. О.; Осадчук, В. О. (2002). А. В. Яцика, ур. До питання щодо спуску Київського водосховища (Do pytanni︠a︡ shchodo spusku kyïvsʹkoho vodoskhovyshcha) (на језику: украјински). Kiev: Оріяни (Oriany). стр. 6—12. ISBN 966-7373-78-9. 
  13. ^ Temel Öztürk (1988—2016). „ÖZÜ: Günümüzde Ukrayna sınırları içinde bulunan tarihî bir kale ve şehir.”. TDV Encyclopedia of Islam (44+2 vols.) (на језику: Turkish). Istanbul: Turkiye Diyanet Foundation, Centre for Islamic Studies. 
  14. ^ а б в „Main Geographic Characteristics of the Republic of Belarus. Main characteristics of the largest rivers of Belarus”. 
  15. ^ Zastavnyi, F. D. (2000). Physical Geography of Ukraine. Rivers of Ukraine. Dnieper. Forum. Kyiv. 
  16. ^ Masliak, P.; Shyshchenko, P. (1998). Heohrafii︠a︡ Ukraïny [Geography of Ukraine]. Zodiak-eko. Kyiv. ISBN 966-7090-06-X. 
  17. ^ „Website about Dnieper”. Архивирано из оригинала 21. 2. 2014. г. Приступљено 6. 2. 2014. 
  18. ^ Mishyna, Liliana. Hydrographic research of Dnieper river Архивирано 4 март 2016 на сајту Wayback Machine. Derzhhidrohrafiya.
  19. ^ Kubiyovych, Volodymyr; Ivan Teslia. „Dnieper River”. Encyclopedia of Ukraine. Приступљено 19. 1. 2007. 
  20. ^ „Main Geographic Characteristics of the Republic of Belarus. Coordinates of the extreme points of the state frontier”. Land of Ancestors. The Scientific and Production State Republican Unitary Enterprise "National Cadastre Agency" of the State Property Committee of the Republic of Belarus. 2011. Приступљено 20. 9. 2013. 
  21. ^ а б Splendid Dnieper. There is no straighter river. Ukrinform. 4 July 2015
  22. ^ а б Benson, AJ. „Dreissena rostriformis bugensis Andrusov, 1897”. Nonindigenous Aquatic Species. United States Geological Survey. Приступљено 2. 5. 2014. 
  23. ^ „An English translation of Hervar saga by Kershaw”. Архивирано из оригинала 28. 3. 2006. г. Приступљено 28. 3. 2006. 
  24. ^ Work on the subject Ukrainian national symbols. Library of Ukrainian literature.
  25. ^ "...the Zaporohjans whose name meant 'those who live beyond the cataracts'...", Henryk Sienkiewicz, With Fire and Sword, chap. 7.
  26. ^ „Releases”. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Дњепар на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Дњепар&oldid=25455228”