ЕХФ Лига шампиона за жене

С Википедије, слободне енциклопедије
ЕХФ Лига шампиона за жене
Тренутна сезона или такмичење:
Current sports event 2022/23.
Лого ЕХФ Лиге шампиона
СпортРукомет
Основана1960.
ДржаваЕвропа
Степен1.
Највише титулаСовјетски Савез Спартак Кијев
(13)
Тренутни
првак
Норвешка Вајперс Кристијансанд (2022/23)
Веб-сајт[1]

ЕХФ Лига шампиона за жене је најважније и најјаче такмичење у женском клупском рукомету у Европи. Такмичење се одржава у организацији Европске рукометне федерације (ЕХФ) и игра се од сезоне 1960/61. Од свог настанка до сезоне 1992/93. такмичење се звало Куп европских шампиона, док од сезоне 1993/94. мења назив у ЕХФ Лига шампиона.

Турнир[уреди | уреди извор]

Квалификације[уреди | уреди извор]

Сваке године ЕХФ објављује ранг листу чланица своје федерације. Прве 24 нације могу да учествују на турниру са њиховим националним шампионима. Нације рангиране од 1 до 7 добијају додатно место, као и федерација браниоца титуле, која је такође аутоматски квалификована.

Фазе[уреди | уреди извор]

Лига шампиона је подељена у шест фаза. У зависности од рангирања њеног националног савеза, тимови могу ући у конкуренцију у различитим фазама. Бранилац титуле заједно са шампионима из најбоље рангираних држава почињу такмичење у групној фази, док ниже рангиране нације треба да прођу кроз квалификационе турнире.

Први квалификациони турнир[уреди | уреди извор]

Формирају се две групе од три или четири екипе. Екипе из сваке групе играју међусобно у једном месту током викенда. Најбоље две екипе из сваке групе пролазе на 2. квалификациони турнир. Преостали клубови могу наставити такмичење у ЕХФ купу од 2. кола.

Други квалификациони турнир[уреди | уреди извор]

Формирају се четири групе од три или четири екипе. Примењује се систем првог кв. турнира, екипе играју међусобно у једном месту у викенду. Најбољи клуб из сваке групе пролази у групну фазу.. Преостали клубови могу наставити такмичење у ЕХФ купу од 3. кола.

Групна фаза[уреди | уреди извор]

Клубови квалификовани са квалификационог турнира су се придружили браниоцу титуле и првацима националних шампионата најбоље рангираних савеза. Формирају се четири групе са по четири екипе. Екипе играју са сваким два пута међусобно, као домаћини и као гости. Најбоље две екипе из сваке групе пролазе у наредну фазу. Преостали клубови могу наставити такмичење у Купу победника купова од 4. кола.

Четвртфиналне групе[уреди | уреди извор]

Формирају се две групе по четири екипе. Клубови играју са сваким два пута међусобно, као домаћини и као гости. Најбоље две екипе из сваке групе пролазе у полуфинале.

Полуфинале[уреди | уреди извор]

Упаривање за последње четири екипе у конкуренцији одлучује се жребом. Сваки пар игра два меча, као домаћин и гост. Два победника иду у финале.

Финале[уреди | уреди извор]

Финалисти играју два меча као домаћини и гости. Клуб са најбољим комбинованим резултатом осваја такмичење.

Успешност по клубовима[уреди | уреди извор]

Клуб Победник Финалиста Године победник Године финалиста
Совјетски Савез Спартак Кијев
13
2
1970, 1971, 1972, 1973, 1975, 1977, 1979, 1981, 1983, 1985, 1986, 1987, 1988 1974, 1989
Аустрија Хипо Доња Аустрија
8
5
1989, 1990, 1992, 1993, 1994, 1995, 1998, 2000 1987, 1988, 1991, 1996, 2008
Мађарска Ђер
5
4
2013, 2014, 2017, 2018, 2019 2009, 2012, 2016, 2022
Социјалистичка Федеративна Република Југославија Раднички Београд
3
4
1976, 1980, 1984 1981, 1982, 1983, 1985
Данска Виборг
3
2
2006, 2009, 2010 1997, 2001
Данска Слагелсе
3
0
2004, 2005, 2007
Норвешка Вајперс Кристијансанд
3
0
2021, 2022, 2023
Њемачка Лајпциг
2
4
1966, 1974 1967, 1970, 1972, 1977
Словенија Крим
2
3
2001, 2003 1999, 2004, 2006
Црна Гора Будућност Подгорица
2
1
2012, 2015 2014
Совјетски Савез Жалгирис Каунас
2
0
1967, 1968
Мађарска Вашаш Будимпешта
1
4
1982 1978, 1979, 1993, 1994
Шпанија Сагунто
1
2
1997 1998, 2003
Северна Македонија Кометал Ђорче Петров
1
2
2002 2000, 2005
Норвешка Ларвик
1
2
2011 2013, 2015
Данска Копенхаген
1
1
1965 1966
Њемачка ТВ Гисен-Лицелинден
1
1
1991 1992
Хрватска Подравка Копривница
1
1
1996 1995
Румунија Штинца Букурешт
1
0
1961
Чехословачка Спарта Праг
1
0
1962
Совјетски Савез Труд Москва
1
0
1963
Румунија Рапид Букурешт
1
0
1964
Њемачка ТСЦ Берлин
1
0
1978
Мађарска Дунафер НК
1
0
1999
Русија Звезда Звенигород
1
0
2008
Румунија Букурешт
1
0
2016
Мађарска Ференцварош Будимпешта
0
3
1971, 2002, 2023
Северна Македонија Вардар
0
2
2017, 2018
Чехословачка Динамо Праг
0
1
1961
Србија ОРК Београд
0
1
1962
Данска Фредериксберг ИФ
0
1
1963
Данска Хелсингер ИФ
0
1
1964
Мађарска Спартакус Будимпешта
0
1
1965
Њемачка Емпор Росток
0
1
1968
Румунија Универзитатеа Темишвар
0
1
1973
Хрватска Локомотива Загреб
0
1
1975
Холандија Мора Свифт Рурмонд
0
1
1976
Чехословачка Интер Братислава
0
1
1980
Њемачка Бајер Леверкузен
0
1
1984
Румунија Штинца Бакау
0
1
1986
Русија Кубан Краснодар
0
1
1990
Русија Лада Тољати
0
1
2007
Румунија Олтчим Рамнику Валча
0
1
2010
Шпанија Итиксако
0
1
2011
Русија Ростов Дон
0
1
2019
Француска Брест
0
1
2021

Спољашње везе[уреди | уреди извор]