Еволуција болести

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Gabriel von Max Die ekstatische Jungfrau Katharina Emmerich.jpg

Еволуција болести, ток болести, декурзус, (лет. decursus morbi) је назив за развој, ток болести. Свака болест има свој почетак, ток и завршетак. Познавање и праћење еволуције-тока болести омогућава препознавање разних болести, а на основу препознавања може да се предвиди ток, крај и исход неке болести.

Почетак болести[уреди]

Болест може да настане нагло или постепено, само са општим заницима и симптомима, или са посебним (специфичним) знацима и симптомима код неких болесника и болести. Карактеристични знаци и симптоми код неких болесника не јављају се ни до завршетка болести и за такву болест кажемо да има некарактеристичну (атипичну) клиничку слику. Код појединих болесника, ток болести може да буде неприметан (латентан, лат. latens-скривен, притајен), и да се знаци и симптоми не појаве до краја болести, или да се тек после извесног времена утврди да је болесник прележао одређену болест. Ток болести најчешће је различит код разних болесника, и зато болест у току своје еволуције може имати лак, тежак или смртоносан облик.

Ток болести[уреди]

  • Прва фаза, латентна-прикривена, асимптоматска фаза болести. Ова фаза се назива и инкубација (лат. incubatio). Она траје од момента уноса узрочника до момента појаве болести. У првој фази болест се не препознаје и не дијагностикује. Без обзира на одсуство симптома ову фазу карактерише присуство болести. Према дужини трајања, прва фаза, може бити краткотрјна или дуготрајна.
  • Друга фаза, је продромална (грч. prodromus-предзнак) фаза болести, у којој се испољавају општи симптоми (малаксалост, главобоља, повишена температура итд.) У оовој фази се уочава да је болесник оболео, али се не може препознати врста болести.
  • Трећа фаза, је манифестна фаза болести (лат. manifestatio - појава, знак). Ову фазу карактерише појава специфичних знакова и симптома болести.
  • Четврта фаза, је терминална (лат. terminalis-завршетак, крајњи) фаза болести. То је период са којим се завршава болест, без обзира на њен коначни исход.

Дужина трајања и исход болести[уреди]

Према дужини трајања болести се дела на акутне, субакутне и хроничне.

Акутна болест[уреди]

Обично почиње нагло и завршава се оздрављењем, али код неких болесника може прећи и у хронични облик болести који може трајати и до краја живота. Акутно облик болести у просеку траје до шест недеља. Акутни фаза може прећи у субакутни или хронични фазу болести, и назива се и егзацербација болести (лат. egsacerbatio-погоршање ).

Субакутна болест[уреди]

Овај облик болести траје до 6 месеци

Хронична болест[уреди]

Овај облик болести почиње постепено и траје више месеци а код неких болесника и доживотно. У овој фази може настати и појава привидног излечења (ремисија болести (лат. remissio-потискивање). Поновно испољавање болести после привидног излечења (ремисије) назива се рецидив или повратак (лат. recidivum-повратак)

Погоршање болести[уреди]

Нека болест пре коначног излечења може испољити знаке и симптоме погоршања, и то су најчешће нове болести. Погоршања болести се називају и компликације болести (лат. complicatio - појава друге болести у току постојеће болести). Погоршање болести отежава даљи ток лечења и исход болести и веома често су фаталне (смртне).

Завршетак болести[уреди]

Болест се може различито завршити; потпуним оздрављењем, инвалидитетом и смртним исходом.

Види још[уреди]

Литература[уреди]

  • Ивковић-Лазар Т, Ковач Т, Лепшановић Л, Пејин Д, Поповић К, Табори Ђ, Тепавчевић П, Трифуновић С, Живановић М: Практикум физичке дијагностике са основама интерне пропедевтике, Нови Сад 2001. ISBN 978-86-7197-173-7
  • Ристић С. М. Клиничка пропедевтика, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1990.
  • Антић Р. Основи интерне пропедевтике, Институт за стручно усавршавање и специјализацију здравствених радника, Београд, 1976.