Европске игре 2019.

С Википедије, слободне енциклопедије
II Европске игре - Минск 2019.
2019 European Games Logo.svg
Град домаћинМинск,  Белорусија
Број држава50
Број спортиста4.082
Број спортова15
Број такмичења200
Отварање игара21. јун 2019.
Затварање игара30. јун 2019.

Европске игре 2019. (енгл. 2019 European Games, блр. Еўрапейскія гульні 2019) су друго издање Европских игара. Одржане су у главном граду Белорусије, Минску. На такмичењу је учествовало преко 4000 спортиста из 50 држава.

Избор домаћина[уреди | уреди извор]

Минск је изабран за домаћина Европских игара 2019.

Бројне државе и градови су изразиле интересовање да буду домаћин Европских игара 2019, али само је Холандија поднела званичну понуду.[1] На састанку генералне скупштине 16. маја 2015. Холандија је једногласно усвојена као домаћин другог издања Игара. Такмичење је требало да буде играно широм земље и базирано у седам градова, укључујући и Амстердам, Хаг, Ајндховен, Ротердам и Утрехт. 10. јуна 2015. Холандија је најавила одбијање да одрже друге Европске игре након недовољног финансирања игара, које су требало да коштају 57,5 милиона евра. Због тога су бројне државе изразиле интересовање да организују игре укључујући: Белорусија (Минск), Уједињено Краљевство (Глазгов), Пољска (Познањ), Русија (Сочи и Казањ) и Турска (Истанбул).

Новембра 2015. Русија је најављена као земља домаћин II Европских игара. У исто време је Светска Анти-Допинг Агенција почела истрагу допинг скандала у Русији, што је довело до тога да Међународни олимпијски комитет одбије да подржи одржавање великих спортских догађаја у Русији, укључујући Европске игре.

На састанку Европског олимпијског комитета, одржаног у Минску 21. октобра 2016. Минск је изабран за домаћина других Европских игара. Уговор је потписан 1. септембра 2017.

Земље учеснице[уреди | уреди извор]

На играма је учествовало преко 4000 спортиста из 50 европских земаља.

Земље учеснице
Квалификоване земље

Игре[уреди | уреди извор]

Спортови[уреди | уреди извор]

Укупно 15 спортова је било презентовано на играма: стреличарство, атлетика, бадминтон, кошарка 3 на 3, фудбал на песку, бокс, кајак и кану, бициклизам, гимнастика, џудо, карате, самбо, стрељаштво, стони тенис и рвање. Велики број спортова је отпао после Европских игара 2015: сви водни спортови (скокови у воду, пливање, синхроно пливање, и ватерполо), Бе-Ем-Икс трка, планински бициклизам, мачевање, теквондо, триатлон и све врсте одбојке (на песку и у дворани). Преко Европских игара репрезентације ће се кроз 10 спортова моћи квалификовати за Летње олимпијске игре 2020. у Токиу.

Календар[уреди | уреди извор]

Распоред такмичења је састављен за 200 догађаја.

ЦО Церемонијално отварање Квалификације 1 Финална такмичења ЦЗ Церемонија затварања
јун 21.
пет
22.
суб
23.
нед
24.
пон
25.
уто
26.
сре
27.
чет
28.
пет
29.
суб
30.
нед
Број
такмичења
       Церемоније ЦО ЦЗ
Стреличарство 2 2 2 2 8
Атлетика 9 1 10
Бадминтон 2 3 5
Кошарка 3 на 3 2 2
Фудбал на песку 1 1
Бокс 7 8 15
Кајак и кану 5 11 16
Бициклизам
Бициклизам на путевима 1 1 2 4
Велодромски бициклизам 4 5 5 6 20
Гимнастика
Акробатска 4 2 6
Аеробик 1 1 2
Спортска 2 10 12
Ритмичка 1 7 8
Трамболина 2 2 4
Џудо 5 4 5 1 15
Карате 6 6 12
Самбо 9 9 18
Стрељаштво
Пушка и пиштољ 2 2 3 1 3 1 1 13
Пушка 2 1 2 1 6
Стони тенис 1 2 2 5
Рвање
Слободни стил 4 2 6
Женско 2 4 6
Грчко-римски стил 3 3 6
Укупно 0 24 38 14 8 16 24 12 28 36 200
јун 21.
пет
22.
суб
23.
нед
24.
пон
25.
уто
26.
сре
27.
чет
28.
пет
29.
суб
30.
нед
Број
такмичења

Освајачи медаља[уреди | уреди извор]

* Домаћин игара
Поз. Земље Gold medal.svg Silver medal.svg Bronze medal.svg GoldSilverBronze medals.svg
1.  Русија 44 23 42 109
2.  Белорусија 24 16 29 69
3.  Украјина 16 17 18 51
4.  Италија 13 15 13 41
5.  Холандија 9 13 7 29
6.  Немачка 7 6 13 26
7.  Грузија 6 10 14 30
8.  Француска 6 9 13 28
9.  Велика Британија 6 9 8 23
10.  Азербејџан 5 10 13 28
11.  Јерменија 5 3 3 11
12.  Шпанија 5 2 6 13
13.  Мађарска 4 6 9 19
14.  Белгија 4 1 1 6
 Словенија 4 1 1 6
16.  Бугарска 3 7 8 18
17.  Португал 3 6 6 15
18.   Швајцарска 3 3 4 10
19.  Израел 3 3 1 7
20.  Грчка 3 2 4 9
21.  Данска 3 2 3 8
22.  Пољска 3 1 10 14
23.  Шведска 3 1 4 8
24.  Турска 2 6 7 15
25.  Чешка 2 5 6 13
26.  Румунија 2 3 5 10
27.  Летонија 2 3 2 7
28.  Хрватска 2 1 5 8
29.  Литванија 2 1 0 3
30.  Финска 2 0 1 3
31.  Аустрија 1 2 4 7
 Ирска 1 2 4 7
33.  Србија 1 2 3 6
34.  Косово 1 1 1 3
35.  Естонија 0 2 3 5
36.  Молдавија 0 1 4 5
37.  Словачка 0 1 3 4
38.  Луксембург 0 1 2 3
39.  Босна и Херцеговина 0 1 0 1
 Кипар 0 1 0 1
 Црна Гора 0 1 0 1
42.  Норвешка 0 0 2 2
43.  Сан Марино 0 0 1 1
Укупно: 43 НОК 200 200 283 683

Албанија, Андора, Исланд, Лихтенштајн, Малта, Монако и Северна Македонија нису освајали медаље.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Netherlands to host second European Games in 2019”. SBS News. 17. 5. 2015. Приступљено 31. 5. 2019. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]